Izvor: Politika, 12.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ajnštajnova lula na poklon
Da li je čuvena formula E = mc2 nastala pod dudom u Kaću u leto 1905. godine
NOVI SAD – Grad u u kojem se već dosta dugo govori o osnivanju muzeja Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, i u kome se nalazi porodična kuća Marićevih, u koju je dolazio i genijalni naučnik, pre nekoliko dana dobio je izuzetno vredan poklon.
Đorđe U. Krstić, rođeni Novosađanin i višegodišnji profesor informatike na ljubljanskom Ekonomskom fakultetu, inače veliki zaljubljenik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i istraživač dela i života Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, poklonio je Muzeju grada Novog Sada više predmeta koji su u vezi sa njihovim životom i radom. Među njima je i Ajnštajnova lula iz 1905. godine, koju je poklonio svom tastu Milošu Mariću, pa Milevin fotografski aparat iz 1914, niz porodičnih fotografija Ajnštajnovih i Marićevih... Muzej je, istovremeno, obogatio svoju zbirku i otkupom 33 pisma Mileve Marić-Ajnštajn koja je ona pisala svojim kumovima Gajinovima u Novi Sad, u periodu od 1935. do 1941. godine.
Da li je Mileva bila zaista koautor velikih Ajnštajnovih otkrića u fizici, ili se bez pravih dokaza preteruje u oceni njenog stvaralaštva, jedno je od ključnih pitanja koje godinama kopka našu, ali i veliki deo svetske naučne javnosti.
– Do sada nisu nađeni direktni, nepobitni dokazi o njihovom zajedničkom stvaralaštvu na pojedinim, konkretnim naučnim člancima u periodu njihove intenzivne naučne saradnje od 1900. do 1911. godine, ali to nikako ne znači da te saradnje nije bilo! Izuzetak je jedino njihov prvi zajednički članak, o kapilarnosti, napisan u decembru 1900. godine, približno dve godine pre njihovog venčanja, koji je i sam Albert nazvao "naš rad". Ipak, izjave o njihovom zajedničkom radu dobio sam od četvoro očevidaca koji su više puta videli kako Mileva i Albert, sedeći jedno uz drugo, računaju, pišu i stručno raspravljaju – kaže mr Krstić.
Među tim očevicima, sa kojima je mr Krstić lično razgovarao o ovoj temi pre više decenija, bili su i Hans Albert Ajnštajn, zvani Buja, Milevin i Albertov sin, zatim Žarko Marić, sin Milevinog rođaka Rada, njegova druga žena Danilka Marić, rođena Zlokolica, te Sofija Golubović, rođena Galić, Milevina sestra od tetke.
Pored njihovih sećanja, mr Krstić pominje i najmanje dve registrovane Milevine izjave o ovoj temi, date u užem porodičnom krugu. Prilikom dolaska u Novi Sad sa porodicom, 1905. godine, ona je rekla svome ocu: "Baš pred polazak smo završili jedan važan naučni rad po kome će moj muž postati poznat u celom svetu". Dvadesetih godina prošlog veka Mileva je svojoj privatnoj učenici Maji Šukan u Cirihu rekla da je "ona uvek radila zajedno sa svojim mužem".
O tome, tvrdi Đorđe U. Krstić, svedoče i Milevini rođaci. Najveći značaj ima sećanje Žarka Marića (1880–1965), samo godinu dana mlađeg od Alberta, koji je tokom sva tri boravka porodice Ajnštajn u vili "Kula" pored Kaća, 1905, 1907. i 1913, živeo tamo sa svojom porodicom. Bio je u to vreme napredan i obrazovan seljak, pa iako bez poznavanja fizike, govorio je o Milevinoj i Albertovoj svakodnevnoj saradnji. Na papirima je, pripovedao je Krstiću, video i matematičke simbole, a posebno je opisivao boravak Ajnštajnovih u leto 1905, kada su supružnici ispod velikog starog duda zadubljeno raspravljali i zajednički pisali.
– Moja je pretpostavka da su baš pod dudom u Kaću došli do najčuvenije formule E = mc2, mada tadašnja notacija formule još nije bila tako jednostavno elegantna... – kaže Krstić. – Zanimljiva je i Žarkova izjava koju je potvrdila njegova supruga Danilka da su Mileva i Albert, prilikom posete 1913. godine, kada su njihovi odnosi već bili pomućeni, ipak zajednički stručno sarađivali za stolom, verovatno u pripremama za predstojeće Albertovo predavanje u Beču o opštoj teoriji relativiteta i teoriji gravitacije, na čemu je on od oktobra 1912. do maja 1913. radio zajedno sa Marselom Grosmanom na Tehničkom fakultetu u Cirihu. To je i poslednji potvrđeni termin o Milevinoj i Albertovoj saradnji, jer su se ubrzo, posle njegovog povratka iz Berlina, odnosi potpuno urušili...
U svemu tome posebno su zanimljiva sećanja Milevinog oca i brata, iz vremena posete Ajnštajnovima u Cirihu, ali i izjave mnogih poznatih naučnika 20. veka, među kojima i "oca atomske bombe" Roberta Openhajmera.
Danica Radović
[objavljeno: 12.10.2006.]
.jpg)
