Izvor: Politika, 01.Apr.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ahilova peta Interneta
Pomračenje je izostalo, uprkos pretnji neznanaca s maskama (Anonimusi) da će u subotu, 31. marta, zaustaviti svetski digitalni krvotok
Neznanci s maskama nisu prekjuče zaustavili svetski digitalni krvotok. Pomračenje je izostalo, uključeni ekrani su neprestano svetlucali. Ukoliko se ponegde dogodio kraći ili duži prekid, to još nije obznanjeno.
Više od dve milijarde i 200 miliona žitelja na Zemlji bilo je krajem prošle godine povezano u svetsku računarsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mrežu. Zamalo svaki treći je razmenjivao poruke u vidu teksta, snimka, zvuka i pokretnih slika, na prvi pogled nevidljivim kolopletom.
Da li je to bio dovoljan razlog za sveopštu pometnju uoči najavljenog zamračenja 31. marta?
Strah je duboko ukorenjeno čovekovo osećanje, što upućuje na to da ima jednu od najbitnijih uloga u preživljavanju. Preko gena se prenosi s kolena na koleno na svaku jedinku; da nije nezaobilazan, iščezao bi u toku evolucije.
Strepnja od isključenja umreženih ljudi prerasla je u gotovo mahnito uzbuđenje. Kao da je tajanstveni glas s nebesa doviknuo: „Biće skoro propast sveta, ostaćete bez Interneta!” Najviše su se uznemirili maloletnici koji maltene na svaki sat proveravaju na svojim „mrežnim ogledalcima” (profil) da li im se još neko u međuvremenu divio („lajkanje”).
„Neprilično je što takvo strahovanje svi zloupotrebljavaju: političari, novinari, obaveštajci, pa i pomenuta družina”, upozorava prof. dr Boždar Radenković s Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, koji je svojevremeno rukovodio uvođenjem Akademske računarske mreže u nas, preteče domaćeg ogranka Interneta koji je uspostavljen 1991. „U suštini, Internet je skup međusobno povezanih samostalnih mreža pružalaca usluga (provajderi), državnih organa i velikih preduzeća.Takvih ima oko 40.000, a svaki za sebe je internet u malom.”
Od najranijih dana s kraja 1969. godine, pod imenom Arpanet (kompjuterska mreža pod nadzorom Ministarstva odbrane), Interent je danas izrastao u najrazuđenije i najzamršenije „visokotehnološko klupko” za razmenu svakovrsnih činjenica s kraja na kraj planete. Na naslovnici „Njuzvika” (8. avgust 1994) osvanula su trojica zanesenjaka, Džon Postel, Stiv Kroker i Vint Serf, koji političarima i bogatunima dočaravaju buduće povezivanje (inter-networking) pomoću banana, krastavaca i izanđalih telefonskih kablova.
U naše vreme svih 40.000 interneta u malom (autonomni sistemi) objedinjuju preusmeravanje (rutiranje) protoka i svojevrsni telefonski imenik (servis imena domena, Domain Name System).
„Potonji se globalno kontroliše, ali je hijerarhijski organizovan,veoma distribuiran i vrlo čvrst”, objašnjava profesor Božidar Radenković. „Ako neki od servera (moćni računari opslužioci) otkaže, većina adresa se nalazi u memoriji srodnih mašina nanižim lestvicama koji još nekoliko dana mogu pružati rečenu uslugu. Za to vreme se viši može popraviti ili se zanekoliko sati uspostavitinovi (alternativni) skup servera najvišeg nivoa.Štogod da se desi, Internet u granicama autonomnog sistema nastavlja daradi, jedino je vlasnik u prilici da ga isključi.”
U najkraćem, Internet se ne može iskopčati globalno s jednog mesta, moguće su tehničke i administrativne teškoćekoje se veoma brzo otklanjaju.
Amerikanci su pre petnaest godina pokušali da preuzmu potpunuadministrativnu kontrolu nad Internetom i ubrzo odustali.
Ali nikada ne reci nikad: i nepobedivi Ahil je imao slabu tačku, zašto ne bi Internet. Tehnološki skup postupaka za preusmeravanje saobraćaja, protokol za rutiranje (Border Gateway Protocol,BGP) uveden je, prema kazivanju našeg sagovornika, pre dvadesetak godina. Drugim rečima, zastareo je i podložan je zloupotrebi.
U međuvemenu je zabeleženo više pokušaja, od kojih je jedan objavljen februara 2009. godine, poznat kao „sajber atomska bomba”(cybernuke), kada je pola Interneta isključeno.
Drugi se desio 27. avgsuta 2010. kada je izvesna docentkinja s Djuk univerziteta rekla na predavalju visokoškolcima: „Deco, a sada ćemo da vidimo kako je prošlog puta isključen Internet”. Pred očima studeneta je konfigurisala mali preusmerivač (ruter), koji vredi pedesetak, dolara i izazvala prekid, ne koristeći išta nedozvoljeno ili neuobičajeno!
U sećanju je ostalo da je izvesni svojevremeno sa akademske mreže pola svetskog protoka sa Interneta preusmerio na svoju kućnu adresu!
Istinska „ahilova peta Interneta” jeste prekidanje ili čupanje bakarnih i svetlosnih provodnika širom sveta, nešto nalik učestalim krađama sakupljača sekundarnih sirovina u Beogradu i drugim gradovima Srbije.
Na takve napade ni Internet nije otporan.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 02.04.2012.
