Izvor: Politika, 19.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Advokati iz Sidneja grade „Svetog Savu”
Irena Pećanac se iz Australije vratila u Beograd da bi pružila pravnu pomoć građanima Srbije i okolnih zemalja koji su narušili zdravlje radeći na Petom kontinentu
Kada je pre nekoliko godina u sidnejskoj operi nastupao naš folklorni ansambl „Kolo” retko je ko ovde znao da je put u daleku Australiju članovima ansambla omogućila advokatska firma „Kediz”. „Krivac” za toliku privrženost jedne australijske firme Srbima zove se Irena Pećanac, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rođena Beograđanka, koja je na ovom dalekom kontinentu živela od 1991. godine pa sve do pre dva meseca.
Irena je dva puta diplomirala prava, prvi put u Beogradu, a zatim je završila i Pravni fakultet u Sidneju, radi već godinama u „Kedizu” i za to vreme uspela je da privuče dosta srpske klijentele. Ona je jedan od retkih advokata srpskog porekla u ovoj zemlji, pa su se i pripadnici naše dijaspore najradije njoj obraćali za pravne savete i pomoć. Deo profita koji je na taj način „Kediz” ostvario želeo je i da vrati srpskoj zajednici kroz donatorstvo.
Tako su, pored Ministarstva za dijasporu i nekoliko preduzeća iz Srbije, među kojima su Jat i Jubmes, izgradnju srpskog pravoslavnog koledža „Sveti Sava” u Sidneju pomogli advokati iz ove firme.
Za prošlu Novu godinu „Kediz” je đacima u Srbiji uputio pomoć od deset hiljada australijskih dolara, a mnoge aktivnosti koje priređuje Srpska pravoclavna crkva na Petom kontinentu finansira istoimena advokatska kompanija.
– Poslovodstvo „Kediza” ozbiljno razmišlja da otvori predstavništvo i u jednom od evropskih gradova. Navijam da to bude u Beogradu, ako se to dogodi to će biti ostvarenje svih mojih snova. Tako bih mogla da ostanem u svom rodnom gradu, a bila bi to i velika poslovna šansa za naše studente prava i mlade advokate da rade u jednoj svetskoj kompaniji – kaže naša sagovornica.
Irena se sa suprugom i dvoje dece, Nikolom i Nastasjom, preselila u Beograd, ali je nastavila da radi za istu kompaniju zbog specifičnosti australijskog zakona. U Srbiji, okolnim zemljama i u Evropskoj uniji ima dosta ljudi koji su podneli tužbene zahteve protiv australijskih institucija, najčešće osiguravajućih društava za naknadu štete, a po australijskom zakonu sud se seli tamo gde žive podnosioci tužbenih zahteva, u ovom slučaju u Evropu. Primera radi, nedavno je sudski pretres po tužbi makedonskog državljanina održan u Londonu uz učešće advokata i sudija iz Australije.
– Moja firma bavi se zahtevima za naknadu štete izazvane različitim uzrocima, saobraćajnim nesrećama, povredama na radnom mestu, usled pogrešne medicinske terapije, izlaganja otrovnim materijama. Od šezdesetih do sredine osamdesetih godina na mnogim gradilištima u Australiji koristio se azbest koji je, kako se ispostavilo, kancerogen i izaziva maligna oboljenja na disajnim organima. S obzirom na to da je veliki broj nekvalifikovanih radnika tih godina odlazio na Peti kontinent i najčešće radio na gradilištima, i na to da su se mnogi u međuvremenu vratili, pretpostavljamo da u Srbiji i zemljama bivše SFRJ, Grčkoj i Italiji ima znatan broj naših potencijalnih klijenata koji imaju pravo da traže naknadu štete ukoliko su se razboleli, budući da period inkubacije traje i do trideset godina. Nažalost, mnogi i ne znaju za to pravo, iako su u sudskim postupcima koji su završeni u Australiji, gde je država stala na stranu žrtava, isplaćivane odštete od sto hiljada dolara pa naviše – ističe Irena Pećanac i dodaje da sve žrtve mogu javiti na srpskom jeziku na i-mejl contactus@keddies.com.au. Takvi zahtevi, objašnjava Irena Pećanac, imaju po australijskom pravu urgentan tretman. Ako je potrebno, suđenje će se organizovati u roku od 24 časa, a australijski sudija će, ako je žrtva ozbiljno bolesna, doći na lice mesta i saslušati podnosioca zahteva. Pravo na naknadu štete imaju čak i oni koji su ilegalno radili i kasnije deportovani iz Australije.
– Moj zadatak je, dodaje, da pripremim sve evropske slučajeve za suđenje. Neki su takvi da će australijski sud dolaziti u Evropu, a u nekim slučajevima će tužioci putovati u Australiju.
Osim advokatske profesije, Irena Pećanac je angažovana i na poslovima oko dovršetka srpskog pravoslavnog koledža „Sveti Sava”. U Sidneju živi mnogo srpske dece, iako se tačan broj ne zna dovoljno je reći da 650 dečaka do 16 godina trenira fudbal, a da u svakom od 20 folklornih grupa nastupa od 50 do 250 igrača. „Sveti Sava” će početi sa radom već 2010. godine i biće redovna škola u kojoj će se učiti po australijskom obrazovnom sistemu i na engleskom jeziku, dok će se srpski izučavati kao drugi jezik u zavisnosti od nivoa znanja.
– Osnivanjem koledža nadamo se da ćemo na najtrajniji način obezbediti deci uporište u kojem će se učiti kulturi njihovoj predaka, a ono što je najvažnije jeste da ne zaborave jezik – kaže Irena.
Naša sagovornica otkriva još jedan projekat srpske zajednice. Posle završetka srpskog koledža u Sidneju 2010. godine, na redu je izgradnja sličnog i u Beogradu uz razmenu učenika i nastavnika. Tako će deca iz Beograda moći odlaskom u Sidnej da upoznaju druge kulture, dok će srpska deca iz Australije boravkom u Srbiji čuvati svoj nacionalni identitet.
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 20/01/2008]
