Izvor: RTS, 08.Dec.2014, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Advokati: Notari zaradili oko 55.000 evra
Prosečan prihod javnih beležnika koji rade na teritoriji Prvog osnovnog suda u Beogradu u septembru i oktobru iznosi 55.222 evra po jednom beležniku, saopštilo Srpsko advokatsko društvo.
Članovi Društva kažu da su podatke dobili sa više strana, posebno od savesnih građana s obzirom na to da je stupio na snagu Zakon o zaštiti uzbunjivača, prenosi Tanjug.
Dodaju da su podatke dobili i od pojedinih sudova, a da ih je moguće dobiti i od knjigovođa i poslovnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << banaka.
Prema podacima koje je medijima predstavio advokat Dušan Bratić, ukupan promet 11 javnih beležnika koji rade na teritoriji Prvog osnovnog suda u oktobru iznosio je 607.445 evra, dok je samo jedan notar na teritoriji opštine Zvezdara imao promet više od osam miliona dinara.
Jedan javni beležnik na opštini Palilula imao je promet više od sedam miliona dinara, a drugi javni beležnik na istoj opštini više od četiri miliona miliona dinara, naveo je Bratić.
Ukupan prihod javnih beležnika u oktobru na teritoriji Drugog osnovnog suda (Voždovac, Rakovica..) bio je 157.000 evra, a Trećeg osnovnog suda (Zemun, Novi Beograd i Surčin) 185.509 evra.
Bratić ukazuje da se od ukupnih prihoda odbija PDV od 20 odsto, a tek od novembra i 30 odsto koje beležnici uplaćuju u budžet.
Ističe da se advokati ne protive bogaćenju građana jer je, kako kaže, "naš ideal društvo bogatih pojedinaca", ali da je društveno prihvatljivo samo bogaćenje u sferi privatnog preduzetništva i samostalnih profesija, a nikako na teret Budžeta Republike Srbije.
Država je, kako navodi, prenela deo javnih ovlašćenja iz Ustava na javne beležnike te da bi shodno tome, za poverene poslove naknade javnih beležnika trebalo da se isplaćuju iz budžeta.
Za vršenje javnih ovlašćenja organi koji su ih ranije vršili (sud ili opština) građani su plaćali administrativnu taksu ili sudsku i to u korist budžeta RS.
Sudovi naplaćuju takse ali, prema Bratićevim rečima, ne zadržavaju nijedan deo tog iznosa za svoje zarade, već ih uplaćuju u budžet, a potom iz njega primaju zaradu za svoj rad.
Jedino gde bi javni beležnici mogli da naplaćuju naknade za rad, kaže Bratić, jeste sastavljanje ugovora ali i to tek kada u Ustavu bude propisan pravni osnov za to - za pružanje pravne pomoći od javnog beležnika, što sada nije slučaj.
Napominje da će Srpsko advokatsko društvo predložiti Vladi Srbije da oni prihodi, koji po svojoj pravnoj prirodi pripadaju državi, budu preusmereni u budžet, a da se javnim beležnicima prema tome odredi zarada.
Na konferenciji za novinare ukazano je i na probleme sa privatnim izvršiteljima, kao i na stavove advokature kada su u pritanju lica u pritvorima.
Advokat Dragoslav Ljubičanović podseća su Savet za borbu protiv korupcije, kao i ranije Zaštitnik građana, ukazivali na problem privatnih izvršitelja u čijem sistemu ne postoji efikasno sredstvo zaštite.
Upravo taj problem pokazuje da uvek kada postoji problem, kako je naveo, treba dići glas jer zbog nepravilnosti u pravnom sistemu ne trpi samo advokatura, već pre svega građani Srbije.
Advokat Feđa Dimović govorio je o problemu predugog trajanja pritvora, koji postoji mnogo pre protesta advokata.
Dimović dodaje da sud, takođe, ima obavezu prema zakonu da preispita razloge za pritvor ili da ga zameni blažom merom što se u praksi retko dešava.
.jpg)
