Izvor: RTS, 14.Okt.2015, 22:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Advokati: Građani uskraćeni za kvalitetnu odbranu
Posle strukovnih udruženja, stručne javnosti, tužilaca, sudija, i advokati kritikuju Zakonik o krivičnom postupku i javnotužilačku istragu koja je uvedena pre dve godine. Tvrde da su građani uskraćeni za kvalitetnu odbranu i pravično suđenje. Zašto se čekalo dve godine i nazire li se mogućnost izmene spornog zakonika?
Uvođenjem javnotužilačke istrage, prema kojoj je za najveći deo postupaka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nadležan tužilac, advokati, kažu, stavljeni su u neravnopravan položaj. Pravila dokazivanja, ispitivanja svedoka, istrage jesu nejasna što ih sprečava da rade svoj posao i zaštite prava okrivljenih pred sudom.
"Ono što vidimo kao problem je što su izuzetno uvećana ovlašćenja tužilaca u tužilačkoj istrazi, gde je predviđeno da je istraga tajna, može trajati neodređeno dugo a da ni u jednom momentu sud ne odlučuje o opravdanosti krivičnog progona. Na drugoj strani uloga branioca u tužilačkoj istrazi je minimizirana", kaže Jugoslav Tintor iz Advokatske komore Srbije.
A ni oni čija je uloga maksimizirana nisu zadovoljni. Tužioci ponavljaju stare zamerke – nema ih dovoljno, nedostaju im uslovi za rad, a i delovi zakona su nejasni i protivrečni i trpi pravna sigurnost.
Goran Ilić iz Udruženja tužilaca Srbije kaže da postoje norme koje predviđaju prava okrivljenog.
"Ali ta prava nisu efektivna, recimo u istrazi okrivljeni može da prikuplja dokaze ili obavi razgovor, ili njegov branilac sa nekim ako ovaj pristane da razgovara. Naravno da ćete da razgovarate sa nekim ako taj pristane, za to nije potreban Zakonik o krivičnom postupku da to izričito propiše", kaže Ilić.
Stručna javnost ide i korak dalje.
Profesor krivičnog prava Milan Škulić objašnjava da su prava koja su tim zakonom data advokatima, a koja deluju kao veliki napredak, zapravo na kozmetičkom nivou.
Škulić kaže da novi Zakonik o krivičnom postupku uvodi nova komplikovana pravila dokaza gde se puno očekuje od stranaka.
"Stranke iznose mnogo dokaza, a sud je veoma pasivan, zaboravljaju da u velikom broju slučajeva postoji okrivljeni bez branioca, onda se od čoveka koji nije čak ni pravnik, a često je polupismen, očekuje da potpuno ravnopravno tobože pravnicima izvodi svoje dokaze i papire", navodi Škulić.
Nedostaci su uočeni i kada je zakon pisan – praksa ih je samo potvrdila. Zašto se čekalo dve godine? Zato što je zakon nametnut, kaže struka.
Predlog – kako bi trebalo da izgleda novi Zakonik o krivičnom postupku – advokati će u saradnji sa kolegama iz regiona napisati do sredine 2016. Nadležno ministarstvo za sada ne namerava da menja suštinu Zakonika, osim eventualno tehničkih detalja radi usklađivanja sa drugim propisima.
