Izvor: Blic, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Administracija raste brzinom kvasca
Državna uprava u Srbiji je spora, neefikasna i glomazna. Dosadašnji pokušaji da se racionalizuje i modernizuje nisu dali rezultat. Naprotiv, državni aparat je sve veći, broj zaposlenih raste, i dalje ima više „politički podobnih" nego profesionalaca.
Rastu i plate
U odnosu na period od pre sedam godina, danas se samo na činovničke plate iz državnog budžeta izdvaja devet puta više novca. Prosečna zarada državnih službenika u 2000. godini iznosila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je 3.122 dinara, a u 2006. godini taj prosek iznosio je 27.630 dinara. Razlike u platama državnih službenika su inače veoma velike.
Od 2000. godine naovamo, državni aparat Srbije porastao je sa 8.000 na skoro 22.000 zaposlenih. Za to ima i objektivnih razloga kao što je „prelazak" oko 12.000 državnih činovnika (deset hiljada samo iz Carine) na republički nivo posle ukidanja Savezne republike Jugoslavije (2004) i kasnije SCG (2006), ali je i pored toga broj zaposlenih porastao za dve hiljade.
- Međunarodni monetarni fond odavno od nas traži da smanjimo državni aparat, da ga racionalizujemo i modernizujemo. Doneli smo 2005. godine čak i strategiju za reformu, ustavnim promenama zakonski omogućili da se ona sprovede, ali se dalje od slova na papiru nije odmaklo - kaže za „Blic" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije i prvi ministar za državnu upravu u vladi premijera Zorana Đinđića.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja ima više od 20 ministarstava. Zemlje bivše Jugoslavije imaju između 14 i 16 ministarskih resora. Hrvatska ima 14, Bosna i Hercegovina 16, Slovenija 14, a slično je i u većini zapadnih država. Sadašnja vlada ima 23 ministarstva, četiri više od prethodne.
Srbija puna pisara
Šabić ističe da je državna uprava Srbije puna „besmislenih radnih mesta" koja zauzimaju partijski kadrovi, dok joj, sa druge strane, nedostaju profesionalci.
- Na besmislenim pisarskim poslovima radi besmisleno velik broj ljudi, da bi se zadovoljili stranački apetiti. Čak i manje značajna ministarstva, kao što su ona za dijasporu ili životnu sredinu, imaju po tri ili četiri državna sekretara, potpuno nepotrebno. Ministarstva su puna raznih arbitara koji sede i čekaju da budu poslednja instanca u nekom odlučivanju - kaže Šabić.
Tokom prošle godine, Vlada Srbije ukidala je neke svoje agencije, direkcije, zavode, fondove, biroe, sekretarijate i stručne službe, ali je usput osnivala i nove, pa je broj zaposlenih kroz tu „racionalizaciju" umesto da bude smanjen, povećavan.
Samo tokom prošle godine, uz postojećih sedam agencija, Vlada Srbije osnovala je dodatnih pet: Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, Agenciju za energetsku efikasnost, Agenciju za unapređenje državne uprave, Agenciju za razvoj kulture i Agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave. Pokazalo se, međutim, da je veći broj agencija bio sasvim nepotreban, pa su neke od njih i ugašene. Takođe, tadašnja državna uprava imala je 14 direkcija, zavoda i uprava, kao i Biro za komunikacije, generalni sekretarijat i stručnu služba. Danas imamo devet agencija, osam zavoda i tri uprave.
Rez bez rezultata
I pored toga, povećan je broj zaposlenih u odnosu na 2006. godinu.
- Sistematizacija očigledno nije dobro postavljena. Nedostaje nam tačna procena koliko ljudi gde treba da radi. Tako u nekim službama imate previše zaposlenih, a u drugima, premalo. Na primer, u antikorupcijskim institucijama ima duplo više radnih mesta nego zaposlenih - kaže Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbija"
Najveći rez u državnoj upravi napravljen je 2004. i 2005. godine, kada je od 27.613 činovnika bez posla ostalo oko pet hiljada.
Nemanja Nenadić ističe da je 2005. godine doneta „bombastična strategija" za reformu državne uprave, ali po onome što se vidi, nije mnogo urađeno.
- Velika greška napravljena je kada su 2005. godine iz svake državne institucije linearno otpuštali po deset odsto službenika, ne gledajući pri tom da li su stručnjaci ili ne. Tako su pojedine institucije ostale bez neophodnog stručnog kadra, a u nekima je i dalje postaojao višak zaposlenih - kaže Nenadić.
Da reforma uprave ide traljavo i nestručno, smatra i Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- I posle dve godine, troškovi državne uprave su ekstremno visoki, pogotovo ako se uzme u obzir nivo domaćeg bruto proizvoda po glavi stanovnika. Između ostalog, uzrok visokih troškova jeste i prevelik broj zaposlenih i njihove plate - kaže Živković.
Nedostupni podaci
Da državne službe ne rade efikasno svoj posao govori činjenica da novinar „Blica" ni posle deset dana čekanja i upornog podsećanja nije dobio podatke od Uprave za zajedničke poslove o broju vozila kojim raspolažu organi republičke vlasti. Navodno, podaci su kod pomoćnika direktora, a on je na putu. Takođe, podatke o broju zaposlenih u pojedinim ministarstvima nismo mogli da dobijemo od Uprave za upravljanje kadrovima.
Preporuke Srbiji
Predstavnica Svetske banke Šeril Grej ocenila je u Beogradu da su najvažniji zadaci srpske vlade smanjenje velike javne potrošnje i izdvajanja za zarade u javnom sektoru, kao i reforma penzijskog sistema. Grej je istakla i da je porez na zarade u Srbiji među najvišima u regionu, što utiče na povećanje nezaposlenosti.
