Izvor: NaDlanu.com, 19.Mar.2015, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ARHITEKTE PODIGLE GLAS: Gradnjom Beograda na vodi nastaće haos
„U maketi ne vidimo ništa lepo, nikakvu kreaciju. To je kao da ste uzeli mnogo gabarita i pobacali, pa kako koji padne. Nema kreacije jer nije bilo konkursa“, kaže arhitekta Dragoljub Bakić u intervjuu za DW i ukazuje da mu projekat koji se glasno najavljuje liči na studenstski rad.
“Da ne grešim dušu, ali projekat je na nivou studentskog rada. Niti znamo ko je radio, niti zašto je baš tako. Na posletku, to nisu lepe kuće – to je konvencionalna arhitektura. Ne znam >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << šta bismo mi arhitekte dalje pričali kada nas izgleda niko ne šiša. Priča se o nezaposlenosti, a 2.500 beogradskih arhitekata se drži nezaposleno. Sve je iščašeno i čudno. Brzo i neuko, a ne vidim razlog zašto je tako.
Kao član Akademije arhitekture Srbije, arhitekta Bakić ukazuje na nekoliko problema u vezi projekta “Beograd na vodi”.
“Akademija ima nas oko 35 i ja sam sa svojih 76 godina otprilike prosečne starosti u toj akademiji. Dakle svi smo neki starci koji su gradili ovaj Beograd četiri decenije i, da kažem neskromno, prilično smo kompetentni. Pratili smo temu i konačno rešili da napišemo deklaraciju i zatražimo da se projekat zaustavi, da se uzme tajm-aut i uhvati vazduh. Beogradske vlasti su raščistile Savski amfiteatar, pa smo mi predložili da pored Save naprave park i šetalište i onda da stanu. Suštinska zamerka je što je promenjen Generalni plan Beograda, onaj iz 2008. koji treba da važi do 2021. godine. Sada je praktično poništen jedan „urbanistički ustav“ zarad realizacije Beograda na vodi. Jer lokacija o kojoj se radi je priobalje, a to nije isto kao parče Palilulske pijace, Čubure ili Autokomande. Priobalje je prirodni resurs uz reku i u urbanizmu i gradskom tkivu se tretira kao vrednost koja pripada svim građanima. Oni moraju da se pitaju šta će tu da bude. Generalni urbanistički plan je takvu namenu i odredio, ali je sada ona promenjena. Taj prostor više ne služi građanima i javnim objektima nego privatnom investitoru da pravi šta on hoće. A hoće stanove, kancelarije i hotele – što nije pisalo u Generalnom planu. Mi kažemo: polako! Ovo je previše skupoceno parče zemlje Beograda koje mora da se sačuva i na kojem sme da se gradi samo ono što zaista treba Beograđanima. To jedino može da se reši međunarodnim konkursom, svojevrsnom utakmicom ideja. Nema kreacije jer nije bilo konkursa. Dok mi ovo pričamo, realizuju se u Evropi takođe dva velika grada na vodi, na sličnim površinama sa sličnim volumenom investicija: Hamburg u svojoj luci i Beč na jezeru Aspern. Ali šta oni prvo rade? Počinju sa metroom! To isto i mi tražimo. Mi u Beogradu počinjemo da pravimo megalopolis od dva miliona kvadrata bez ikakve infrastrukture. Kako će da se reši saobraćaj? Kako voda, kanalizacija i struja? Za takve objekte treba 25 miliona kubika vode dnevno. Je li neko planira novi Makiš možda? Treba oko 100 megavata instalisane snage struje, što su tri elektrane na gas. Da li to možda neko planira? Kako će odneti tri miliona kubnih metara iskopa iz saobraćajnog grotla? Ne možete da proširite Karađorđevu ulicu, Nemanjinu ni Savsku. Za ovih dva miliona kvadrata propisi kažu da treba obezbediti 40.000 parking ili garažnih mesta – gde to može da stane tamo? Samo Vam ilustrujem šta sve ulazi u infrastrukturnu pripremu.
Ceo intervju sa arhitektom Dragoljubom Bakićem možete pročitati na Beograd na vodi: Brzo i neuko
