Izvor: B92, 07.Sep.2010, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ANEM: Potrebne promene u medijima
Beograd -- U medijskom sektoru u prvoj polovini ove godine nije bilo značajnog napretka, ni u medijskoj regulativi, niti u praksi, ocenjuje ANEM.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u svojoj najnovijoj publikaciji ocenjuje da su zbog toga neophodne promene.
Osnov za promene, smatraju u ANEM-u, treba da bude Medijska strategija, koja bi kroz konsenzus vlasti i medijskog sektora utvrdila pravac tih promena.
U medijskom sektoru u prvoj polovini >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ove godine nije bilo značajnog napretka, ni u medijskoj regulativi, niti u praksi, zbog čega su neophodne promene.
Osnov za njih treba da bude Medijska strategija, koja bi kroz konsenzus vlasti i medijskog sektora utvrdila pravac tih promena, navedeno je u najnovijoj publikaciji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.
ANEM je saopštio da postoji nedostatak političke volje za rešavanje problema u medijskom sektoru, među kojima su netransparentnost medijskog vlasništva, neodgovarajuća privatizacija medija, kašnjenje u pripremama digitalizacije televizije i napadi i pritisci na novinare i medije.
Slobodan Kremenjak iz ANEM-a naveo je da je u Srbiji očigledna "posledična autocenzura".
"U julskom izveštaju imali smo dva takva slučaja paralelno, gde su ljudi koji rade na tradicionalnim medijima. Jedan radi na lokalnom raduju, a drugi u lokalnim novinama, izloženi napadima, ne zbog tekstova koje su objavili u medijima za koje rade, nego zbog sadržaja koje nisu ni mogli da objave na svom mediju, nego su ih objavljivali na svojim privatnim blogovima”, ukazao je Kremenjak.
Asistentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i programski producent radija B92 Ana Martinoli kaže da nove tehnologije mogu da doprinesu razvoju medija.
"Moraju se imati u vidu sve mogućnosti koje nove tehnologije pružaju, mora se raditi na što jačem uključivanju publike, kako u stvaranju, tako i u konzumiranju sadržaja putem novih tehnologija”, rekla je Ana Martinoli.
"Na taj način, stanice mogu samo da dobiju na kvalitetu programa, ali i da dobiju bolju informaciju šta su želje i potrebe publike”, navela je ona.
Naučna saradnica Insituta društvenih nauka Jovanka Matić upozorila je da se kontrolom javnog servisa ne bavi niko u Srbiji, pa ni RRA, u čijoj je to nadležnosti.
"Redovnim ocenjivanjem performansi javnog servisa ne bavi se niko u Srbiji. Zakonski, nadzor nad radom javnog servisa poveren je RRA, ali on nema ni finansijske, ni kadrovske, ni tehničke resurse da se iole ozbiljno bavi monitoringom ponašanja emitera, a ni poseban interes da se specijalno bavi evaluacijom funkcionisanja javnih radio-difuznih ustanova", kazala je Matićeva.
Medijska strategija kao prilika
U trećem broju monitoringa ANEM-a navedeno je i da Medijska strategija predstavlja priliku za važan korak napred u poboljšanju stanja u medijima.
ANEM je utvrdio da je u prvoj polovini ove godine uočen nedostatak političke volje za rešavanje problema u medijskom sektoru, među kojima su netransparentnost medijskog vlasništva, neodgovarajuća privatizacija medija, kašnjenje u pripremama digitalizacije televizije, napadi i pritisci na novinare i medije, što dovodi i do autocenzure, kao i povlašćene pozicije pojedinih subjekata na medijskom tržištu, i nedostatak pojedinih zakona.
U publikaciji je navedeno da RTS, kao glavni nosilac javnog servisa, svoj položaj shvata kao privilegiju bez ikakvih obaveza i prvenstveno se bavi finansijama, a ne zadovoljavanjem potreba građana, a da nadležni organi ne rade ocenu kvalitativnog ostvarivanja uloge javnog servisa i analizu sadržaja njegovog programa.
Slobodan Kremenjak ukazao je da je neophodno sprečiti zloupotrebu Medijske strategije, a da je na medijskim i novinarskim asocijacijama da ne dopuste da se to desi.
Prema njegovim rečima, one strategiju treba da u punoj meri iskoriste u interesu uspostavljanja medijske politike primerene društvenim potrebama, uslovima tehnološke revolucije i konvergencije.
