Izvor: TangoSix.rs, 01.Okt.2020, 01:09

[ANALIZA] Udes MiG-a 21: Vreme je za smene i objavljivanje rezultata istraga

– Kada sam postao ministar odbrane imali smo dve 21-ce, koje se nazivaju popularno danas u savremenim uslovima, to su avioni 2 plus i 3 minus generacije kao mrtvački sanduk u odnosu na 29-ke i na F-16. – izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u novembru 2018. godine.
Predsednik države ili „vrhovni komandant oružanih snaga“ (kako glasi politička optimizacija ključne reči njegove nemirnodopske funkcije za potrebe političkog marketinga) tada je verovatno želeo >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << da kaže nešto drugo (pohvali se aktivnostima njegove vlasti u vezi nabavki za RV i PVO), čuo je to od nekog trećeg (iz medija ili nekog iz RV i PVO koji verovatno nije pazio na kontekst brifovanja) i proizveo četvrti utisak – piloti srpskog vojnog vazduhoplovstva lete u mrtvačkom sanduku. Što, istini za volju i jeste tačno, ako se, na određen način, posmatra kroz statistiku.
Da nije nezavisnih specijalizovanih medija (kao što je naš ili citirana BBM) i komentatora koji prate oblast oružanih snaga i vazduhoplovstva dosta sličnih izjava ostalo bi nekomentarisano, bile bi shvaćene van konteksta i proizvele bi nemerljivu štetu ratnom vazduhoplovstvu. Javnost bi bila osuđena na aktivne ili penzionisane pripadnike RV i PVO koji gostuju na medijima, preporučeni od strane Ministarstva odbrane u sklopu kontra PR ofanzive, kontrole štete ili kako bi se u PR žargonu reklo „krize“.
Srećom, slobodni mediji osnova su javne komunikacije građanskog društva, komentari i mišljenja služe da političare „vrate u liniju“ normalnosti a sve pod svetom misijom koju bi svaki novinar trebalo da ima – potpuno dekonstruisanje PR mašinerije nadležne institucije i bušenje do neprijatnosti svih izvora, tajni ili dešavanja. Sve to ne bi li se dao kontekst. Kontekst koji ne dozvoljava da ova izjava predsednika države ostane nekomentarisana, da se spreči da bude uvedena u debatu o uzrocima i posledicama tragedije koja se dogodila u petak.
Takođe, potrebno je skrenuti pažnju javnosti na potencijalne manipulacije bazirane na trenutnim rejtinzima i pres klipinzima koje su već ranije bile upotrebljavane kroz termin „herojstvo“ praćene ordenima i nastaviti pisati i debatovati o događajima koliko god to nekoga nerviralo, koliko god da „nije vreme, tek se dogodilo“ i kršeći onu omiljenu nam maksimu „sačekajmo da se istraga završi“.
Nećemo sačekati. Moramo demantovati bajke da je sve u redu, da je sve bezbedno i da je sistem bezbednosti letenja u srpskom RV i PVO na adekvatnom nivou. Jer očigledno je da nije.
Premisa da samo struka može komentarisati, da zatvoren sistem kao što je RV i PVO jedini ima pravo sam sebe da kontroliše jednostavno nije tačna jer uprkos svim specifičnostima vojnog letenja broj incidenata (i onih koji nisu objavljeni u medijima) i nesreća sa tragičnim ishodima prevelik je i vreme je za uzbunu. Mi, kao portal, nismo kredibilni da kažemo kako se ta uzbuna strukovno treba rešavati ali smo kredibilni da povežemo informacije, podsetimo, objavimo brige onih koji to iz nekog razloga ne smeju javno da kažu i pokrenemo stručnu i širu javnost da izvrši pritisak na rukovodeći kadar.
Oni kojih više nema Avion koji ne prašta greške. Posle Tanderdžeta u RV i PVO JNA i u novijoj istoriji ubio je 51-og pilota / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Nažalost nisam poznavao pilote Krsnika i Vasiljevića. Za primerenu slavu života i karijere jednog od pilota pročitajte svedočanstvo njegovog kolege. Njegov sin je takođe napisao posvetu ocu.
Pored gubitka ljudskih života nebitniji je gubitak poslednjeg operativnog primerka lovca-presretača MiG-21. Letelica koja je izgubljena, „16185“, pored svog starijeg brata „16180“ (1981. godište, remontovan 2011, nije u upotrebi, radni vek mu ističe 2021. godine) ostavlja za sobom još i „16178“. Poslednji se koristi za rezervne delove dok je o reaktivaciji „180“ bilo razmatranja ali se od toga, najverovatnije zauvek, odustalo. To nas dovodi do toga da je, najverovatnije, let u petak bio i poslednjih let za tip aviona MiG-21 u RV i PVO. Legende koja je iz ne znamo kog ali ubeđeni smo izuzetno besmislenog razloga ostala u upotrebi u formi samo jednog dvoseda.
Pre pet godina 101. eskadrila je svojom inicijativom prikazala javnosti raznolikost opcija upotrebe ovog aviona a na Tango Sixu možete pročitati i duži tekst istorije te upotrebe.
Tehnološka zastarelost aviona MiG-21 i neracionalna odluka iz više širih aspekata da se zadrži jedan primerak u RV i PVO ne bi trebala da negira činjenice da on nije suštinski „star“ iz ugla eksploatacije, da RV i PVO nije imalo većih problema da ga održava ispravnog i samim tim bezbednog kao mašinu (jednom kada je izašao iz poslednjeg maratonskog remonta) i da je na kraju krajeva njegova „starost“ irelevantna kategorija budući da je samo godinu dana mlađi od „modernijih“ MiG-ova 29 u RV i PVO inventaru.
Ključni momenti Da je u pitanju nedisciplina u planiranju i izvršavanju leta koja je pilote dovela u situaciju u kojoj se dogodio pad zbog neposrednih razloga i faktora koji pre završetka istrage i objavljivanja njenih rezultata neće biti poznati, vrlo je verovatno. Igrom slučaja, Ministarstvo odbrane nije bilo sposobno da kontroliše rad medija na terenu, što je svakako povoljan epilog za istinu o ovom događaju.
Inicijativom novinara blizu lokacije nesreće dobijena je izjava majke jednog od pilota koja je ispričala da ju je on pre leta nazvao i saopštio plan da će preleteti njihovu kuću. Ovo je, ukoliko je tačno (a telefoni i pozivi su sada u nadležnosti tužioca tako da vojska neće moći da zauvek neobjavi ovu činjenicu), indirektni dokaz da je došlo do kršenja internih pravila letenja – zadatak je bio vizuelno izviđanje meteo uslova. Ne može postojati planirani let sa ciljem da neko nadleti svoju kuću i da na taj način troši vojne resurse. Barem u teoriji. U praksi, moguće je da će se ispostaviti, (ukoliko civilna i vojna istraga budu temeljnije zbog izvođenja zaključaka o dugoročnim trendovima i istoriji kulture bezbednosti letenja) da su se slični letovi već dešavali.
Pilot Krsnik je, navodno, takođe obavestio svoju majku, najavivši preletanje lokacije grada u kojem živi.
Kako Tango Six saznaje, odletena ruta aviona odstupila je nekoliko kilometara od one koja je bila planirana.
Sledeći ključni momenat koji se može objektivno zaključiti iz dostupnih informacija o lokaciji udesa govori o, verovatno takođe potpuno neplaniranom, letenju uz granicu susedne države. Što pored neprijavljene namere nadređenima, višim instancama države stvara neplaniranu situaciju.
Neposredni uzrok i ugrožavanje civila Kako Tango Six saznaje, piloti se nisu katapultirali.
Iako je medijsku pažnju dobila jedna gospođa, očevidaca poslednjih trenutaka leta „16185“ sigurno ima više. Gospođa (od 02:34) opisuje nekoliko manevara ali i „povratak“ aviona nakon prvog preleta (što je još jedan prilog zaključku o namernom preletu te geografske tačke) uz „poslednji zaokret“.
Da li će neposredni uzrok pada biti „prevlačenje“ letelice u specifičnim uslovima za ovaj tip aviona ili nešto drugo, treće ili četvrto ne možemo znati. Možemo znati samo da su se piloti sami doveli na tu lokaciju i u tu situaciju, da većina očevidaca pominje „nizak let“ i možemo pretpostaviti da je izostanak vremena za katapultiranje rezultat iscrpljenih margina za bezbedno vađenje iz situacije u kojoj su se našli.
Zvanične gluposti u formi komentara „to je inače kompleksan posao“, „vojno letenje, dešavalo se i dešavaće se“, „više letimo pa i padamo“ i ostala razvodnjavanja koja dolaze pre svega, neposredno iz Ministarstva odbrane, ne mogu ovaj put opstati budući da je jedan čovek na zemlji povređen u trenutku udesa.
Filosofija divljenja vojnim pilotima, konstatovanje da je ta vrsta letenja rizična pa i kada se dogodi nešto svi su kul sa tim, ne pije vodu kada se u mirnodopskim uslovima ugroze civili. Nažalost, senzibilitet, pre svega stručne javnosti, okrenut je više na pilote. U njih se „ne sme dirati“ dok rizik po živote civila ostaje bez značajnijeg pominjanja.
Ukoliko Komanda RV i PVO ne shvata dovoljno ozbiljno problematiku bezbednosti letenja zbog sebe i svojih pripadnika trebalo bi to da uradi bar zbog civila na zemlji. Kao onomad kada je TOC radio opitovanje novog aviona iznad naseljenog mesta i dogodio se pljoštimični kovit (udes bez mogućnosti kontrole aviona u poslednjim trenucima leta).
Kontrola PR štete od strane Ministarstva odbrane Ministar odbrane lično i Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane reagovali su na ovu tragediju zaista besprekorno. Što nije nikakvo iznenađenje onima koji bliže prate rad sistema odbrane i koji znaju koliko je lako manipulisati velikim poverenjem građana u svoju vojsku uz godinama građen pozitivan odnos sa svim ključnim medijima (što im je primaran posao).
Svi zvanični istupi i komentari ministarstva bili su adekvatni, sa pijetetom, uz ispunjenje zadatka adekvatnog i pravovremenog informisanja javnosti.
Prva kontra-ofanziva sa ciljem minimiziranja bilo kakve eventualne odgovornosti sistema suptilno je udenuta kroz formulaciju da je „avion poleteo apsolutno tehnički ispravan“. Ova formulacija je irelevantna jer je sama po sebi više nego logična i samoevidentna – naravno da je nemoguće da avion poleti tehnički neispravan i naravno da niko normalan ne bi pustio niti prihvatio takav avion na letenje.
Druga, organizovanija i nesuptilinija kontrola „krize“ od strane Ministarstva odbrane ogleda se u pokušaju neutralizacije mišljenja i stavova nezavisnih komentatora i medija metodom preporučivanja gostiju medijima koji u ključne „prime time“ termine ne bi doveli nekoga za koga postoji i promil mogućnosti da emituje disonantne tonove u odnosu na aktuelnu vlast.
Tako je na RTS-u i Pinku gostovao pilot lovac u penziji a na TV Prva takođe penzionisani rukovodilac vazduhoplovno-tehničke službe koji je službovao i na Batajnici. Stručni i kredibilni komentatori koji ni u jednom komentaru nisu pomenuli mogućnost odgovornosti pojedinaca ili vojne organizacije.
„Bili su vrhunski profesionalci“, „RV i PVO je besprekorno organizovano“, „bezbednost letenja je na maksimumu“ i remont u trajanju od 6 godina je razumljiv. Sve manje ili više logični i očekivani odgovori oficira koji je nekada imao i zaduženja u oblasti odnosa sa javnošću u RV i PVO i tehničara koji je dodatno pojasnio besmisao priče o „starosti“ aviona uz detaljniju priču kako se i sa kojom brigom letelice na Batajnici održavaju.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin gostovao je na RTS-u i na TV Prva i kao izuzetno vešt poznavalac medija i PR-a (koliko se ne slagali sa njegovim političkim uverenjima) krenuo je u kontra-napad na komentare u medijima (zapravo moje) da nikada, kao šira javnost, nećemo saznati rezultate istrage. Kazao je da je odluka na tužiocu da li će nakon završetka (tužilačke) istrage javnost biti obaveštena budući da on može zabraniti čak i Ministarstvu odbrane da objavi spise ili zaključak istrage. To jeste tačno ali ne do kraja. Ministarstvo odbrane može objaviti sumaciju zaključaka istrage Komisije za bezbednost letenja jednom kada tužilac završi svoju istragu čak i bez inkriminisanja pilota (što je nepotrebno i nekonstruktivno sve i da su krivi jer su svoje živote nažalost izgubili) a sve radi adekvatnog informisanja javnosti o opštem stanju, trendovima i nedostacima u segmentu bezbednosti letenja. Odlična prilika za pokretanje reformi, veće budžetiranje i sprečavanje budućih tragedija. Nažalost to se u isto vreme bazira na priznavanju nagomilanih grešaka i mana sistema što em nije karakteristično vojnoj organizaciji, em se u Srbiji verovatno nikada nije dogodilo.
Ministar odbrane je izjavio da je SARPP (sistem za beleženja parametara leta) pronađen i na pitanje voditeljke kao da je potvrdio su podaci sa njega upotrebljivi što zvuči malo verovatno ali mi u ovom trenutku nemamo dokaz da nije tačno.
Vulin je indirektno potvrdio saznanja Tango Sixa da je let značajno odstupio od plana letenja. Otkrio je podatak iz istrage da je SARPP pronađen i da je, navodno, čitljiv (pozitivno po sistem) a kada ga je voditeljka pitala da li su tačne spekulacije u medijima da je bilo odstupanja od plana leta odgovorio je da „ne može da se izjasni o tome da ne bi ugrozio istragu“ (negativno po sistem). Nekomentarisanje istrage je nepričanje o svemu što ima veze sa istragom. Ovo je bilo plasiranje odabranih pozitivnih informacija.
Ministar je takođe indirektno preneo komentare vojnih pilota sa kojima je proveo dosta vremena, izgovorivši u emisiji da je „svako letenje smrtna opasnost“. Ova izjava predstavlja romantiziranje objektivnog rizika profesije koja ima (svesno ili nesvesno, ne znamo) za cilj da a priori odbaci mogućnost subjektivne odgovornosti. „Opasno je, šta ćeš“. Zaključak koji je duboko zabrinjavajuć, očekivan i godinama emitovan iz RV i PVO. Svako ko ga dovede u sumnju biće brendiran kao nestručan i bez prava da komentariše. Simptomatično za organizovano zataškavanje sopstvenih propusta i na kraju odgovornosti.
Najpozitivnija stvar sa ljudskog aspekta nalazi se u poslednjem pasusu ove vesti. Kako Tango Six saznaje, ministar Vulin je u praksi ispunio ono što je ovde naveo za porodicu žrtve jedne od prethodnih nesreća.
Podmetačina herojstvom, javnost zaključaka istrage i smene Nikada nije bilo sporno da imamo hrabre pilote. Pitanje je uvek bilo da li imamo hrabre rukovodioce koji će priznati svoje greške. „185“ u zalasku sunca / Foto: Dimitrije Ostojić Grubom greškom jednog medija, deo izjave jednog od svedoka nesreće dobio je na značaju koji može poslužiti Ministarstvu odbrane da, u zavisnosti od skeniranja javnog mnjenja, usmeri narativ tragedije u pravcu indirektnog obesmišljavanja svake istrage. Kao za vreme jedne od najvećih sramota RV i PVO, kada su kolege i rukovodeći kadar ćutali o odluci tadašnjeg predsednika i načelnika Generalštaba.
Političari su redovno, „efektom heroj“, obesmišljavali početke i rezultate istrage. To se dogodilo 2012. godine, dva dana nakon udesa. Prošlo je, mislilo se da se ne može dogoditi ponovo ali dogodilo se. Takođe dva dana nakon sledećeg udesa. Nakon ovakvih izjava džaba postojanje Komisije za bezbednost letenja, svaka istraga je unapred, svesno ili nesvesno, sabotirana.
Jutros možemo videti da je SARPP već pročitan, da su za samo tri dana mogući i ovakvi zaključci.
Jednostavno, vreme je za smene odgovornih na nivou RV i PVO.
Ni jedan ministar odbrane, iz koje god partije, sviđao nam se ili ne, ne može da prodre u specifično profesionalno-kulturološko jezgro RV i PVO. Jedan od bivših ministara je to shvatio i priznao da ne možeš kao laik i stranac očekivati da shvatiš i analiziraš sistem sastavljen od ljudi koji su gotovo kao braća, „klase“. Kao i prethodne, i ovu nesreću će istraživati prijatelji, generacije i nekada bliske kolege.
Rešenje su, jednom kada se završe civilna i vojna istraga, dodatni anketni odbori i saslušanja, na primer, pred Skupštinom. Bez mogućnosti osude i krivične odgovornosti ali sa ciljem transparentnosti i pod zakletvom.
Komentaru ministra Vulina da će Tužilaštvo objaviti rezultate istrage ne treba verovati. Ne zbog toga što je on to izgovorio već zbog toga što Tužilaštvo, na primer, nije objavilo rezultate i spise svoje istrage slučaja „helikopter“. Tango Six je tada bio jedini medij u zemlji koji se uporno zvanično probijao kroz sve instance dobijanja informacija na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, čak smo i tužili Vladu Srbije ali bez uspeha.
Ministarstvo odbrane je zbog velikog pritiska javnosti objavilo detaljne izveštaje svojih komisija u slučaju „helikopter“ ali mi smo želeli pravu, objaktivnu istinu, koju mogu objaviti samo civili. Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane tada je pala najniže u svojoj novijoj istoriji kada je dozvolila da do medija dođe karakterizacija Omera Mehića kao „pijanog“ što je, da nije suprostavljenih medija, bilo još jedno grubo vađenje podataka van konteksta (nađen mu je alkohol u krvi, podjednako strašno ali van konteksta za predmetnu nesreću).
Vreme je da RV i PVO i Ministarstvo odbrane počnu sa objavljivanjem sažetih zaključaka za opšte medije i omogućavanje pristupa celim izveštajima medijima koji su za njih zainteresovani. Kada se, na primer, redovno ruše Orlovi zbog tehničkih problema („svaki avion uvek poleće apsolutno tehnički ispravan“?) i dobijemo rezultat istrage. Kad god je sumnja u ljudski faktor naknadnih saopštenja nema.
Da bi kao zainteresovana javnost mogli da komentarišemo da li je ovoliki broj udesa sa fatalnim posledicama, na ovaj broj sati letenja pilota, na ovoj tehnici, mali ili alarmantno veliki, moramo imati objektivnu analizu koja je moguća jedino kada imamo sve podatke. Analizu tih podataka i korake ka evoluciji sistema bezbednosti letenja mogu uraditi i neki sposobni i pametni aktuelni pripadnici RV i PVO, kojima je Tango Six takođe jedini dao šansu da se čuju.
Da bi se sve ovo dogodilo neko mora priznati svoju grešku i biti odgovoran. U suprotnom sledeći pad aviona sa fatalnim posledicama, prema dosadašnjoj statistici, se može dogoditi već za nekih godinu i po.
The post [ANALIZA] Udes MiG-a 21: Vreme je za smene i objavljivanje rezultata istraga appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...