Izvor: Politika, 11.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"A plus" ili "desetka"
Akademci će imati tačno određeni rok da dođu do diplome fakulteta Da li je beskonačnom studiranju – omiljenom hobiju mladih u Srbiji konačno odzvonilo znaće se već za desetak dana kada Savet Univerziteta u Beogradu stavi na glasanje novi "krovni" dokument te visokoškolske ustanove. Naime, po novom statutu, akademci će imati tačno određeni rok da dođu do diplome fakulteta, što znači da će moći da otežu najduže duplo od godina trajanja studija.
Ukoliko statut >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počne da se primenjuje od ove školske godine, ta novina važiće i za najnoviju generaciju brucoša.
Ukoliko žele da zadrže status budžetskih studenata, akademci neće imati pravo prenošenja ispita u narednu godinu studija, predviđa predlog statuta.
Uvode se i mnoge olakšice koje će omogućiti studentima da očiste godinu u roku: mnogo jednosemestralnih ispita i predispitnih obaveza, vežbi, kolokvijuma, seminarskih... Pored toga, na fakultetima se uvodi i modularna nastava. Svaki predmet će biti sastavljen iz nekoliko modula koje će studenti polagati zasebno i tako polagati deo po deo ispita.
Univerzitet je rešio i da uvede stroge kriterijume za prebacivanje studenata sa drugih univerziteta. To znači da će se od sada individualno utvrđivati kvalitet studija na visokoškolskoj ustanovi sa koje se prelazi na BU i to svaki predmet, odnosno njegov nastavni plan, ponaosob.
Nastavno-naučno veće, prema novom statutu, promeniće naziv u senat, čiji će zadatak biti i izbor redovnih profesora, što su do sada radili fakulteti, a treba da bude i konačna instanca u rešavanju slučajeva kršenja profesionalne etike.
Senat će činiti 44 člana i to: rektor, četiri prorektora, 31 dekan, četiri predsednika veća grupacija i četiri direktora naučnih instituta. Članovi senata biraju se tajnim glasanjem.
Pri raspravljanju, odnosno odlučivanju o pitanjima koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje broja ESPB bodova, u radu senata učestvovaće i osam predstavnika studenata, koje bira Studentski parlament Univerziteta. Mandat članova senata traje tri godine, a predstavnika studenata jednu godinu.
Uz standardne ocene od 5 do 10, novi statut predviđa i da se na Univerzitetu i u visokoškolskim jedinicama u njegovom sastavu uspeh studenta na ispitu može izraziti i "na nenumerički način":
A+ – 10
A – 9
B – 8
C – 7
D – 6
F – 5.
U statutu se pominje i kategorija "studenta koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi", a uvodi se i termin "gostujući student". Reč je o "studentu drugog univerziteta koji upisuje delove studijskog programa na Univerzitetu, u skladu s ugovorom između Univerziteta i tog drugog univerziteta o priznavanju ESPB bodova". Svojstvo gostujućeg studenta traje najduže jednu školsku godinu, odnosno dva semestra.
U statutu se podseća i da su članovi univerzitetske akademske zajednice dužni da navedu kada javno nastupaju u ime Univerziteta, kao i da unutar Univerziteta deluju politički neutralno. Na Univerzitetu i visokoškolskim jedinicama u njegovom sastavu nije dozvoljeno organizovanje ili delovanje političkih stranaka, niti održavanje skupova ili na drugi način delovanje koje ima u osnovi političke ili stranačke ciljeve. Osim u kontekstu delatnosti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i obeležavanja verskih praznika, u skladu sa zakonom, na Univerzitetu i visokoškolskim jedinicama u njegovom sastavu nije dozvoljeno ni versko organizovanje ili delovanje.
Prostor Univerziteta je nepovrediv i u njega ne mogu ulaziti pripadnici organa unutrašnjih poslova bez dozvole rektora, osim u slučaju ugrožavanja opšte sigurnosti, života, telesnog integriteta, zdravlja ili imovine.
Umesto 12. marta (sećanje na dan kada je 1905. godine usvojen prvi zakon o Univerzitetu), za Dan Univerziteta predlaže se 1. juli, u spomen na dan kada je, 1838. godine, doneta odluka o osnivanju Liceja.
S. Dimitrijević
[objavljeno: 11.09.2006.]
