Izvor: B92, 05.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"A ko će sutra služiti vojsku?"
Beograd -- Skupština Srbije nastavlja raspravu o predlogu zakona o amnestiji osoba koje su od oktobra 2000. izbegavale vojnu obavezu.
Procenjuje se da je protiv oko 2.500 ljudi podignuta krivična prijava zbog neodazivanja na vojni poziv i izbegavanja vojne obaveze. Amnestija podrazumeva da se protiv tih osoba obustavi krivični postupak, da se oslobode kazne i izbiršu već izrečene presude.
Ministar pravde Zoran Stojković odbacuje zamerke radikala i SPS-a koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << protiv zakona, da se amnestijom oni koji su služili vojsku stavljaju u neravnopravan položaj: "Reč je o neravnopravnosti mladih ljudi iz Crne Gore i Srbije, obzirom da je Crna Gora već dvaput donela zakon o amnestiji i amnestirala sve one koji nisu služili vojni rok. Reč je o zakonu koji važi na nivou Srbije i Crne Gore. U tom smislu se govori o nejednakosti građana."
Šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić kaže da zakon diskriminiše građane koji će posle donošenja zakona morati da idu u vojsku: "I sutra kad stupi na snagu taj zakon, ko sutra ne služi vojsku - ići će u zatvor. Kakva je to pravda? Čuli ste predsednika SPO-a, kaže 'To je bilo bekstvo od rata'. Nije tačno, 5. oktobra 2000. naovamo niko nije pobegao zbog rata i niko nije zbog Miloševića i radikala pobegao od vojske, nego zbog DOS-a i sad DOS amnestira one koji nisu u njegovo vreme hteli da služe vojsku. Dobro, a sutra? Hoće li sutra da se služi vojska ili će neko biti pametan i neće da služi, pa će kroz tri godine da donesu nov zakon o amnestiji?"
Svi koji su izbegavali vojnu obavezu od 1992. godine do 5. oktobra 2000. amnestirani su Saveznim zakonom.
"Ispraviti istorijske nepravde"
Skupština je juče raspravljala i o Predlogu zakona o rehabilitaciji svih osoba koje su zbog ideoloških razloga bili proganjani od početka II svetskog rata.
U obrazloženju zakona, koji je u skupštinu stigao sa potpisom premijera Koštunice što inače nije praksa, navodi se da je taj zakon moralni čin i obaveza demokratske Srbije, i jedan od načina da se raskine sa autoritativnom prošlošću i komunističkim režimom.
Ministar pravde Zoran Stojković kaže da zakon donekle može ispraviti istorijske nepravde. Na pitanje da je i sam kao sudija pre dvadesetak godina u političkom procesu osudio šestoricu intelektulaca zbog "ugrožavanje temelja socijalističkog poretka", ministar Stojković kaže da i oni, ako postoje razlozi, mogu podneti zahtev: "Očigledno ne znate, ali vam je neko dao instrukciju. Pitajte ga ko ga je osudio. Ja nisam. Njega je osudio Vrhovni sud za klevetu, prema tome nisam ja. A sud će u svakom slučaju ceniti ako ima razloga, a ovo je zakon koji principijelno reguliše stvari."
Milan Nikolić tri puta je bio osuđivan za vreme Titovog režima zbog verbalnog delikta ili navodnog neprijateljskog udruživanja i propagande. On kaže da period do 1945. treba ostaviti istoričarima, a da zakon treba da obuhvati vreme od početka komunističke vladavine: "Mislim da je potrebno rehabilitovati ljude. Ja sam pre izvesnog vremena tražio dozvolu za oružje, pošto mi je nešto prećeno od kriminalaca i i dalje tamo stoji da sam ja neprijatelj naroda, te da bi opasno bilo dati mi oružje, jer bih bio opasan za režim, društveni poredak, živote građana i njihovu imovinu".
Zahtev za rehabilitaciju Okružnom sudu mogu pokrenuti svi koji smatraju da su od početka II svetskog rata do danas na bilo koji način bili žrtve režima. Rehabilitaciju mogu da traže i članovi porodica osoba koje više nisu među živima. Imena svih osoba koja će sudskom odlukom biti rehabilitovana biće objavljivana u Službenom glasniku.
Socijalisti i radikali protive se donošenju ovog zakona.
.jpg)
