Izvor: Kurir, 15.Feb.2016, 21:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
9 VLADARA MODERNE SRPSKE DRŽAVE: Od Karađorđa do Petra Drugog!
Vožd, kneževi i kraljevi iz dinastija Obrenović i Karađorđević oslobodili su zemlju, a zatim utemeljili savremenu srbiju.
1 Karađorđe Petrović
Otac moderne Srbije poveo je Prvi srpski ustanak na Sretenje 1804. godine
Vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe rođen je 14. novembra 1762. u Viševcu u Šumadiji, a umro 26. jula 1817. godine u Radovanjskom lugu kod Velike Plane.
Veruje se da su se Karađorđevi preci >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u seobi pod patrijarhom Šakabentom 1737-1739. doselili iz Vasojevića u Šumadiju. Otac mu je bio toliko siromašan da je selo moralo da preuzme obavezu plaćanja danka Turcima za njega.
Ratovao na strani Austrije
U jesen 1785. ili koji mesec kasnije, pošto se oženio, ubio je Turčina koji je nasrnuo na čast dovedene mlade. Porodica se, sa još nekoliko srpskih familija, odmah posle toga uputila iz Srbije u Srem, tada Austriju. Negde na Kosmaju Karađorđev otac Petar, star čovek, uplašen turskom poterom i neizvesnošću u novoj državi, predložio je da se vrate. A kad to nije prihvaćeno, on je rešio da se vrati sam i još pripretio da će ih sve odati Turcima. Da bi ga sprečio u tom naumu, Karađorđe ga je ubio, a zbeg je nastavio put. Ratovao je na strani Austrije protiv Turaka i odlikovan je za hrabrost, a po zaključenju mira između te dve zemlje, vratio se u Srbiju i živeo u Topoli.
Povod za Prvi srpski ustanak bila je Seča knezova, kojom su Turci želeli da zaplaše narod i preduprede bunu. Na narodnom zboru u Orašcu na Sretenje 1804. godine Karađorđe je izabran za vođu ustanka. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varvarin...
Kad je Rusija, koju je napao Napoleon, potpisala mir s Turcima, među Srbima je došlo do nesloge, što se odrazilo i na spremnost naroda za dalju borbu. Karađorđe je uvideo da je dalja borba uzaludna i 1813. pobegao u Austriju. Izvesno vreme je živeo u Rusiji, a onda se pridružio ustanicima protiv Turaka u Grčkoj. U julu 1817. iz Banata je neopaženo preko Dunava prešao u Ram u Srbiji, a odatle u Veliko Orašje.
Ubistvo
Odatle je preko Vujice Vulićevića, koji mu je bio kum, pozvao Miloša Obrenovića na dogovor o zajedničkoj borbi protiv Turaka. Međutim, Miloš u tom trenutku nije hteo da ratuje i Karađorđe je predstavljao pretnju njegovim pregovorima sa Turcima, ali i njegovom ličnom autoritetu. Naložio je Vulićeviću da Karađorđa ubije. Nikola Novaković, Vujičin sluga, Karađorđu je na konaku u Radovanjskom lugu kod Velike Plane odsekao glavu. Karađorđe je sahranjen na mestu ubistva, a telo mu je kasnije preneto u crkvu u Topoli.
Karađorđe je osnivač srpske kraljevske loze Karađorđevića, njegovi sinovi su bili Aleksa i Aleksandar Karađorđević. Smatra se ocem moderne Srbije.
Autor: Momčilo Petrović
.jpg)
