Izvor: Kurir, 24.Jan.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 slavnih srpskih pronalazača
Uz Nikolu Teslu i Mihajla Pupina, srpski narod dao je još mnogo značajnih izumitelja
Nikola Bizumić
1. Zanatlija iz Neradina kod Iriga napravio je mehaničku mašinicu za šišanje i zahvaljujući njoj u Londonu stekao bogatstvo
Pronalazač mašine za šišanje, alatke bez koje doskoro, do uvođenja u posao njene električne verzije, nije mogla nijedna berberska radnja na planeti, naše je gore list!
Zanat kod brice
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Nikola Bizumić rođen je 1823. u Neradinu kod Iriga, u Sremu. Posle četiri razreda škole, što u ono doba nije bilo malo, njegovi su ga dali na zanat kod iriškog brice. Pouzdanih dokumenata o tom periodu njegovog života nema, ali se zna da je ispit za kalfu položio u Rumi. E sad, zna se i da je tražio pozajmicu od 100 forinti (velike pare!) da bi napravio i patentirao mašinicu za šišanje „koja će svakom brici od koristi biti“. Majstorima frizerskog zanata, naime, za šišanje su na raspolaganju u to vreme od alata stajali samo češalj i makaze.
Niko, međutim, Bizumiću nije hteo da da pare za tu „fantaziju“, nego su mu se i rugali.
Kako se on 1855. obreo u Londonu, nije poznato, ali dokumenta beleže da samo deceniju kasnije u Evropi nije bilo berberske radnje bez njegove mašinice! On je u Londonu uspeo da nađe finansijere za svoj pronalazak, i vrlo brzo po dolasku nikle su prve fabrike za proizvodnju ove korisne spravice. A da Englezi ne bi lomili jezik izgovarajući njegovo srpsko ime, nazvao se - Džon Smit. Kažu da se njegovo bogatstvo uvećavalo vrtoglavom brzinom, i da je bilo procenjeno na 22 miliona funti sterlinga, što bi danas vredelo nekoliko desetina puta više. Osim akcija u fabrikama, stekao je i velelepnu vilu u otmenoj londonskoj četvrti. Ali od posla nije stigao, ili nije hteo da se ženi, pa je 1906. u prestonici Britanskog carstva umro bez potomstva. Testamentom je sve ostavio rođacima iz Srema do devetog kolena.
Ali - novac do danas niko od rođaka nije dobio.
Misterija nasledstva
Prema jednoj teoriji, kad su Englezi pisali u Neradin da se jave Bizumići da podignu pare, neko im je zavidan odgovorio da „Bizimića u Neradinu nema“!
Prema drugoj, Englezi su sami „izbrisali“ naslednike. Činjenica je da u crkvenim knjigama u Neradinu koje se i danas čuvaju nedostaju listovi - jasno se vidi da su iscepani! - na kojima su upisana rođenja Bizumića u 19. veku. Ko je, kada i zašto to uradio, ne zna se, ali u selu veruju da su to bili neki engleski agenti, koji su time onemogućili deobu basnoslovnog nasledstva. Inače, zna se da su se, svaki u svoje vreme, i kralj Petar I Karađorđević i Moša Pijade interesovali za ovaj slučaj.
Nasledstvo Nikole Bizumića stoji i danas. Njegovi rođaci ne znaju šta tačno treba da rade niti imaju para da se parniče po belom svetu.
A kad bi se na onih 22 miliona funti dodale kamate i uračunala inflacija, dobila bi se suma od nekoliko stotina miliona evra.
Ognjeslav Kostović
2. Srbin iz Novog Bečeja napravio je prvi veštački sintetički materijal arborit, kao i dirižabl i „leteći čamac“
Ni sudbina ni ljudi nisu mu bili naklonjeni, ali mu je ipak pošlo za rukom da se upiše u sve enciklopedije nauke. Poznavaoci kažu da je posle Tesle i Pupina bio naš najveći tehnički genije.
Iz bogate porodice
Ognjeslav Kostović potiče iz bogate i ugledne srpske porodice trgovaca žitom, nastanjene u Novom Bečeju, tada u Mađarskoj. On sam rodio se u Vicburgu, u Austriji, 1851. godine, a studirao je mašinske nauke u Pešti. Imao je 19 godina kad je patentirao arborit, prvi veštački sintetički materijal, neku vrstu šperploče koja se nije deformisala ni u ključaloj vodi.
Zapovedao je rečnim parobrodom „Sloga“ iz flote svog oca, a 1875. godine u jednoj nesreći na brodu, koji je bio usidren u ruskoj luci Odesi, povređeno mu je oko. Na lečenju u bolnici upoznao je bolničarku, Ruskinju, oženio se njom i ostao u Rusiji. Otac mu je pomogao da sagradi fabriku u kojoj je proizvodio arborit i kofere, čamce, pontonske mostove i druge predmete za praktičnu upotrebu od ovog materijala. Vojska je od njega kupila „univerzalni vojnički sanduk“ od arborita, u kojem su bili šator, dva kreveta na rasklapanje i jedan stočić.
Ognjeslav Kostović godinama je radio na konstrukciji dirižabla i za njegov pogon napravio je benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje sa 8 cilindara i 80 konjskih snaga. Gotlib Dajmler, koji se smatra pronalazačem ovakvog pogona, u to vreme imao je motor od jedne i po konjske snage!
Nesreća
Dirižabl je bio gotov 1880, njegova manja verzija bez motora uspešno je prošla probne letove, ali su radovi zaustavljeni jer je Kostović odbio da da mito jednom ministru, kako je o tome svedočila njegova ćerka novinarima u Beogradu između dva rata. Nekoliko godina kasnije u požaru čiji uzroci nisu otkriveni konstrukcija i svila izgoreli su, a motor je sačuvan, i danas je izložen u moskovskoj Vazduhoplovnoj akademiji. Devetnaest godina kasnije, 1899. godine, grof Cepelin izvešće prvi uspešan let dirižablom, a njegov saradnik David Švarc, poreklom Hrvat, javno će grofa optužiti da je koristio njegove nacrte. Švarc je, međutim, prećutao da je svojevremeno radio kod Ognjeslava Kostovića, i da je nestao posle požara u kojem je izgorela njegova letelica! Kostović je u Rusiji 1911. godine konstruisao svoj avion s plovcima, „leteći čamac“.
Ognjeslav Kostović umro je 1916. godine u Rusiji. Tada su novine u Petrogradu objavile da je „nestao blistav pronalazač i naučnik, čovek koji je iz mnogo razloga zaslužio da buduće generacije pamte njegovu sudbinu i naučni podvig“.
Jedna njegova ćerka udala se za srpskog oficira i u Prvom svetskom ratu je bila dobrovoljna bolničarka.
Blistavi um
Ognjeslav Kostović umro je 1916. godine u Rusiji. Tada su novine u Petrogradu objavile da je „nestao blistav pronalazač i naučnik, čovek koji je iz mnogo razloga zaslužio da buduće generacije pamte njegovu sudbinu i naučni podvig“.
Lovio kitove na Severnom polu
Mihajlo Petrović bio je cenjen i kao ribar. Objavio je više stručnih radova iz ribarstva. U leto 1931. godine kao član međunarodne naučne ekspedicije bio je na Severnom polu i lovio kitove.
Beg iz zemlje
Po izbijanju Drugog svetskog rata, Nemci su zauzeli vilu porodice Božić u centru grada, a njih iselili u podrum. Ćerka im je umrla od upale slepog creva, a oni su sa sedmogodišnjim sinom Draganom uspeli da pobegnu u Kanadu.
Avalski rudnik
Vrativši se u Srbiju, Ljubomir Klerić je otkrio nalazišta žive u Šupljoj steni na Avali i sa Đorđem Vajfertom osnovao akcionarsko društvo za eksploataciju ovog rudnika.
Krava inspiracija
Najdraži patent Mladenu Selaku bio je, pričao je, uređaj koji precizno nanosi kiselinu na aluminijumsku ploču u procesu pripreme za štampu. Rešenje je našao prisetivši se kako je njegova majka muzla krave, to jest postupka istiskivanja mleka iz vimena.
Dobio i Oskara
Kompanija „Ari“ je pod rukovodstvom Dejana Ilića dobila i tri Oskara za tehnološka dostignuća, između ostalog i za poslednji nastavak filma o Džejmsu Bondu „Zrno utehe“.
