Izvor: Kurir, 29.Nov.2014, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 razloga zbog kojih smo voleli SFRJ (II)
Neki običaji i događaji ostali su nam u sećanju
Drugovi iz JNA
Razni su služili vojsku, ali nije ostao zabeležen usamljenik ili osobenjak koji nije za 24, 18, 15 ili 12 meseci - tokom decenija rok se skraćivao - stekao istinskog prijatelja
U albumu ili kutiji za košulje - koje su za tu svrhu veoma zgodne zbog čvrstine i formata - u svakoj će se kući u kojoj živi četrdestogodišnjak ili stariji naći na vlas ista fotografija: dva izbrijana >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << mladića u novim i krutim vojničkim uniformama, naginju glave pod kapama jedan ka drugom i guraju se ramenima da stanu u uski okvir slike na kartonu, neravnih belih ivica. Drugovi iz vojske!
Jugoslavija u malom
Kitnjastija - i starija iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka - varijanta ovog umetničkog dela podrazumeva dva snopa žita, u čijem su podnožju baklje, a na vrhu petokraka, odnosno spoljni deo grba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije kao ram za sliku, i natpis „Uspomena iz JNA“.
Razni su služili vojsku, ali nije ostao zabeležen toliki usamljenik ili osobenjak koji nije za 24, 18, 15 ili 12 meseci - tokom decenija rok se skraćivao - stekao druga.
Izgradnji bratstva i jedinstva pristupalo se studiozno, pa je svaka jedinica bila „Jugoslavija u malom“. U njoj su sklapani „savezi“ i manje ili više principijelne „koalicije“, ili izbijali sukobi, ali gotovo uvek po liniji bliskosti kultura i navika, a ne zbog nacionalne pripadnosti. Mada je, naravno, jedno sa drugim bilo u vezi.
Vojnici iz različitih jedinica okupljali su se i na „nacionalnoj osnovi“, najčešće Slovenci i Albanci, ili po liniji zemljaštva - Novosađani, Beograđani, Sarajlije, ali su najčvršća drugarstva nastajala u vodovima i četama.
Drugovi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji pozajmljivali su jedni drugima - osim ako nisu zajedno izlazili u grad - ogledalce, iglu i konac, bez kojih se nije moglo pored dežurnog oficira iz kasarne. A drugarstvo je podrazumevalo i deljenje napolitanki, jedinog slatkiša u kantini.
Pisma i dopisnice
U vreme pisama, uz telefoniranje sa jedine govornice u kasarni, pred kojom se otezao red, razglednice i dopisnice bile su jedini način komunikacije.
Na njih se lepila poštanska marka, čija cena nikad nije bila velika, ali su neki na prostoru za marku pisali „od vojnika kući“ ili „od vojnika vojniku“, računajući na dobro srce poštara i široko rasprostranjenu spremnost da se vojniku pomogne.
U najvećem broju slučajeva ta pisma su otpremana, ali se dešavalo i da budu vraćena pošiljaocu, sa krupnim slovima preko cele koverte: „Vojniče, moraš da nalepiš markata na pismoto“.
Danas, skoro četvrt veka posle raspada zajedničke države, na internetu funkcioniše nekoliko sajtova posredstvom kojih se nalaze nekadašnji drugovi iz vojske.
Moto jedne od ovih stranica na internetu je čuveni stih iz pesme Ðorđa Balaševića: „A u vojsci sam stekao druga do groba i hroničnu upalu zgloba“.
Delfini i maslinovo ulje
Na plaži deca su se mazala maslinovim uljem iz litarske flaše da ne izgore, a u vodu se ulazilo na znak pištaljke. Plivačka obuka bila je obavezna. Za preplivanih 25 metara sledovalo je zvanje „srebrni delfin“, za 50 metara - „zlatni“
Ručak u kupeu
Bez vode se, naime, nije moglo. Ni inače, ni posle pečene kokoške, koja se jela sa kuhinjske krpe rasprostrte preko kolena putnika koji sede jedan preko puta drugog. Na kraćim relacijama konzumirala su se kuvana jaja
Partizanski film i kola
Za Dan Republike uveče se na Prvom programu davao partizanski film, a na drugom je emitovan splet kola i plesova naroda i narodnosti. A u vreme ručka išao je dokumentarni program, pa su ga na televizorima ruske marke „junost“ gledali samo portiri i policajci na dežurstvu
Četnik crtao Mirka i Slavka
„Mirka i Slavka“, strip o partizanskim kuririma, koji je izlazio u ediciji „Nikad robom“ Dečjih novosti, crtao je Desimir Žižović Buin, koji se u ratu borio na strani četnika. Mirko i Slavko su u stripu pobili Nemaca i četnika koliko i Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić na filmu - znači nepristojno mnogo
Rekorderi
Zvanični početak izgradnje deonice između Zagreba i Beograda je bio 1. april 1948. godine, a radovi su trajali do 15. jula 1950. godine. U tom periodu, za nešto više od dve godine, omladina je izgradila devet metara širok kolovoz u dužini od 392 km i tako povezala ta dva grada
I Tito slavio
U novogodišnjoj noći narod je bio obaveštavan o tome kako je Tito proslavio praznik. On je svaku Novu godinu dočekivao u drugoj republici, a 1. januara 1968, zajedno sa Jovankom, najbližim saradnicima - svi sa papirnim kapama - i ostalih 800 zvanica, do zore je ostao u hotelu „Metropol“
