Izvor: Kurir, 27.Feb.2016, 07:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča o železnici u Srbiji
Od prvog kašnjenja do danas vozove i pruge u Srbiji uvek je pratio neki maler ili skandal.
Železnica - gvozdeni put ili ladna guja
Prva pruga u Srbiji izgrađena je 1882. u Majdanpeku, gde su napravljene i prve dve lokomotive na Balkanu, nazvane “Milan” i “Natalija”
U Srbiji je zvanično počelo da se razmišlja o izgradnji železnice samo 12 godina posle puštanja u saobraćaj prve pruge na svetu, 1825. godine u Engleskoj. Srpski knez Miloš >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Obrenović, zemljoposednik i svinjarski trgovac, 1837. godine predložio je izgradnju “gvozdenog puta” od Beograda do Rumunije, gde je imao velika imanja, niz Dunav, pa kroz istočnu Srbiju, svestan koliko bi time trgovina bila olakšana i unapređena.
Karađorđević stopirao
Miloša su omela politička previranja, zbog kojih je morao da beži u Vlašku, a na prestolu se našao Aleksandar Karađorđević. Nema dokaza da se on bavio planiranjem izgradnje pruga, ali je zabeleženo da se oštro suprotstavljao Turskoj, koja je bez njegove dozvole htela da kroz Srbiju izgradi prugu od Carigrada do Budimpešte. Sultan je angažovao engleske geometre da skiciraju trasu, ali ih je knez Aleksandar jednostavno - proterao. Posle dolaska na vlast Mihaila Obrenovića, više se nije postavljalo pitanje “da li nam treba pruga”, već “kada i kako”. Vlada je u njegovo vreme ozbiljno tragala za međunarodnim investitorima, ali je Mihailo ubijen na Košutnjaku, pa je njegovom nasledniku Milanu Obrenoviću zapala uloga da realizuje planove o izgradnji pruge.
U njegovo vreme potreba trgovačke Evrope za železničkom prugom prema Bosforu, i dalje prema Aziji, postajala je sve izraženija, a na najpogodnijem pravcu nalazila se Srbija.
Na Berlinskom kongresu 1878. Srbija je dobila nezavisnost i četiri nova okruga - Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički, najviše zahvaljujući Austrougarskoj. Tu je pomoć, međutim, Beč uslovio sklapanjem ugovora kojim se Srbija obavezala da napravi prugu od Beograda do Vranja, odnosno do granice s Turskom i do granice s Bugarskom za tri godine.
Opozicija, oličena u radikalima Nikole Pašića, ovo je dočekala na nož. Pašić je upozoravao da će s tim tehničkim čudom Srbija postati tek “mala zapadna država”, a neki prota Milan Ðurić, iz njegove stranke, zapomagao je: “Ona je (železnica) ladna guja koja će se provući kroz srce srpskog naroda i koju srpski narod mora zagrevati, te tako da sam hrani aždaju, koja će ga najzad progutati.” Pašića je najviše plašilo što će sa železnicom Srbija morati da preuzme “zapadne ustanove i zakone” i da potisne svoje “divne slovenske i slavjanske običaje i ustanove”.
U to vreme samo Srbija i Crna Gora od evropskih država nisu imale železnicu.
Prvo u gradu bakra
Ali to ne znači da se preko srpske zemlje nije razlegao pisak lokomotive.
Džon Holvej, upravnik rudnika Majdanpek, tada u zakupu engleskog društva “Serbian Copper & Iron Co”, naložio je 1880. izgradnju pruge uskog koloseka za prevoz šumske građe. U naredne dve godine postavljeno je 12 kilometara šina od topionice u Majdanpeku preko brda Kuke do Velikih Livada u dolini reke Šaške.
Za ovu prugu, u bravarskoj radionici 1882. napravljene su i dve lokomotive: prva se zvala “Kralj Srbije”, a druga nije imala ime. Rudari su ih zvali “Milan” i “Natalija”, po imenima tadašnjeg srpskog kralja i kraljice.
Lokomotiva “Milan” bila je prva parna lokomotiva izrađena na Balkanu - samo su točkovi i osovine doneti iz Engleske, a svi ostali delovi izrađeni su u rudničkoj bravarskoj radionici u Majdanpeku. Sačuvana je do danas i izložena u Požegi.
Pruga Beograd-Niš puštena je u saobraćaj 1884.
“LETEĆI BEOGRAĐANIN”
Samo pola veka posle prvog voza na srpskim prugama pojavio se “Leteći Beograđanin”. Ova parna lokomotiva proizvedena je u Berlinu, ali su joj 1936. naši stručnjaci promenili prvobitni izgled i dali aerodinamičan oblik. Na probnoj vožnji 1937. na pruzi Beograd-Zagreb “Leteći Beograđanin” je postigao, za to vreme, fantastičnu brzinu od 146 kilometara na sat, čime je svrstan u red evropskih superekspresnih parnih lokomotiva
SIGNALNI UREĐAJ
Zgrada stanice u Jasenovu imala je čekaonice prvog i drugog razreda, posebnu čekaonicu za majke s decom, te restoran i bife. Na celoj pruzi to je bila najveća zgrada, zidana po standardima Austrijskog carstva. Pre nekoliko godina, recimo, iz nje su odneli autentičan i redak signalni uređaj i ugradili ga u Šargansku osmicu
SLAVOLUK ZA VOZ
Na dočeku prve kompozicije u Valjevu bilo je svečano. Na stanici i okolnim ulicama skupilo se oko 5.000 ljudi, a prangije s okolnih brda oglasile su se kad se u daljini ukazao dim iz lokomotive. Na samoj stanici bio je postavljen slavoluk, a preko rama u vizantijskom stilu bio je razapet nebeskoplavi muslin, koji je lokomotiva probila kad je konačno stigla
ZGAZIŠ, PA VOZIŠ DALJE
Kad se tragedija desi, nekad mašinovođe i ne zaustave voz, nego u prvoj stanici obaveste policiju. Onda uzmu vodu i sunđer i speru krv, pa nastave vožnju. Ili dođe istražni sudija, službenici železnice... Zaustavi se saobraćaj dok se ne završi uviđaj i to traje po dva-tri sata.
“Kad se završi uviđaj, sedneš i voziš. A na pregled kod psihologa ideš kad dođeš kući...”
UKLETA PRUGA
Ideja da se prugom povežu Valjevo i Loznica stara je čitav vek: izgradnja je počela 1914, ali je Gavrilo Princip bio brži. Radovi su nastavljeni u zlo doba - uoči napada Hitlera na Jugoslaviju 1941. Narod je već počeo da priča da je pruga ukleta i da početak radova na njoj neminovno izaziva rat. Praznoverica ili ne, tek treći put su radnici izašli na trasu 1990, a zaratilo se 1991. Četvrti put - 1998, pa je došao NATO”
Autor: Momčilo Petrović,Foto: Zorana Jevtić,Foto: Profimedia
