Izvor: Kurir, 24.Avg.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča o štampi u Srbiji
Razvoj medija nije tekao bez problema, pa su urednici često završavali u ćeliji ili na dvobojima
1. Kad je štampa bila slobodna
Posle smene dinastija 1903. mediji su bili oslobođeni stega, a zabrana je bila predviđena samo za uvredu vladara i povredu javnog morala
Posle ubistva kraljevskog para Obrenović i dolaska Karađorđevića na presto 1903. godine, Srbija je dobila nov Ustav i na osnovu njega novi, liberalni Zakon o štampi u januaru >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 1904. Štampa je bila slobodna, a samo u pet slučajeva je tim zakonom bila predviđena zabrana novina: za uvredu vladaoca i članova kraljevskog doma, za uvredu stranih vladara, za uvredu Narodne skupštine, za neposredno pozivanje građana da silom menjaju ustav i zakone i, na kraju, za povredu javnog morala.
Razmahali se
Štampa se razmahala. U prvoj deceniji prošlog veka Beograd je bio preplavljen dnevnim listovima, a njihov spisak bio je podugačak: Beogradske novine, Trgovinski glasnik, Večernje novosti, Mali žurnal, Dnevni list, zatim partijski listovi: Samouprava, Videlo, Istok, Srpska zastava, a ubrzo će se pojaviti i Politika, Pravda, Odjek, Za otadžbinu i nekoliko nedeljnih, povremenih, bolje reći kratkotrajnih novina.
U unutrašnjost se novine gotovo i nisu slale zbog loše distribucije, kao i loših saobraćajnih veza, a Beograd je imao sedamdesetak hiljada stanovnika. Zato su ove novine štampane u tiražima od hiljadu do dve-tri hiljade primeraka, a osetno povećanje prodaje počelo je tek 1908. godine, kad je Austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu, a u Srbiji buknula nacionalistička euforija.
Većina novina imala je četiri strane - jedan presavijen list, a tek poneke šest ili osam strana. Noću niko nije radio, listovi su izlazili u podne. Prihodi su ubirani od prodaje i oglasa, a partijski listovi imali su i dotacije.
Put za sve njih trasirao je Pera Todorović. On 1889. otkupljuje bledunjave Male novine i saopštava da će od njih napraviti list koji će “bar približno ličiti na jevropske listove”. Odmah je najavio da će list biti “za ljude sviju pravaca i pogleda” - dakle, nestranački list. Smanjio je cenu primerka na pet para (“petparački list”) i raširio uličnu prodaju, koja se tada prvi put pojavila u Srbiji. Po mnogo čemu su Male novine bile i prvi srpski tabloid jer se Todorović nije libio da u njima objavljuje i raznovrsne društvene skandale, pa i naručene napade na određene ličnosti.
Beskućnici
Male novine su dostizale dnevni tiraž od 30.000 primeraka. One nisu počinjale političkim uvodnicima, već najsvežijim vestima. U njima su bila i obaveštenja o vremenskim prilikama, lutrijski izveštaji, vesti s pijace, a imale su i crnu hroniku i humoristički kutak. Prve su u Srbiji objavljivale klasične feljtone.
Todorović se može svrstati i u rodonačelnike našeg istraživačkog i analitičkog novinarstva - u Malim novinama objavio je seriju tekstova o hajdučiji u Srbiji (120 izveštaja iz dana u dan), prateći suđenje grupi razbojnika u Čačku, kad se na optuženičkoj klupi našlo oko stotinu okrivljenih!
Do donošenja zakona 1904. godine zatvorske kazne za odgovorne urednike bile su uobičajene. Stoga su vlasnici listova za ovu funkciju angažovali beskućnike, kojima nije bio problem da odleže sedam ili petnaest dana u zatvoru i da za to dobiju platu pošto su zbog skitnje ili pijanstva ionako bili često hapšeni.
DRUŠTVENA BOLEST
Pisac Janko Veselinović napisao je da je “Pera Todorović jedna vrlo gadna bolest društvena... Može se misliti kako je sramno ponižena i obeščašćena srpska slobodna javna reč kad je vodi ovakva nakaza bez fizionomije...”
POŠTENI I PAMETNI
U Fenjeru 1878. pisalo je: “U birokratiji ima dosta i pametnih, a dosta i poštenih ljudi; samo oni što su pametni nisu pošteni, a koji su pošteni nisu pametni”
MAJOR I BATINE
Zbog suprotstavljanja Crnoj ruci, Naum Dimitrijević je uoči Prvog svetskog rata otet, a major Voja Tankosić ga je tukao “motkom dužom od dva metra i debelom kao čovečja ruka”. Udario ga je 19 puta, mada se “Naum sećao samo prva tri udarca jer se posle onesvestio”
CELA STRANA O JEDNOM UBISTVU
Čak i najugledniji listovi tog doba umeli su da celu stranu posvete ubistvu iz ljubomore u nekoj periferijskoj kafani: da istraže kakve su prilike bile u porodici ubice, limarskog kalfe, i kako je izgledala sobica ubijene konobarice...
DIPLOMATIJA I BRAKOVI
Pavle Marinković službovao je kao diplomata prvo u Rusiji, pa u Grčkoj. Dok je bio u Atini, na svoju ruku je jednoj grčkoj princezi obećao brak s kraljem Aleksandrom Obrenovićem, pa je dobio otkaz. Tada je počeo da se izdaje za žrtvu političkog progona i prešao je u opoziciju!
ŠTURM I PIŠTOLJ
U tekstu “Mundir i špijunaža” Živojin Veličković doveo je u sumnju oficirsku čast Pavla Jurišića Šturma, pa je ovaj na Terazijama napao Veličkovića. Novinar se odbranio pištoljem koji je ljutitom potpukovniku podmetnuo pod bradu
Sledeće subote: 7 seks-afera u socijalizmu
