Izvor: Kurir, 26.Nov.2016, 20:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča o poznatima u zatvoru
.
1 Franjo Glazer: Mračna tajna prvog Partizanovog trenera
Legendarni golman crno-belih 1936 gurnuo saigrača iz BSK Rada Stokića u Savu, pa se ovaj udavio pred njegovim očima
Povodom 50 odigranih šampionata Jugoslavije u fudbalu (od 1923 do 1978), sportske redakcije ondašnje države analizirale su niz podataka Između ostalog, izračunali su da je „najbolji jugoslovenski fudbalski golman svih vremena“ bio Franjo Glazer, sa prosekom od >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 0,926 golova po utakmici: odigrao je 95 prvenstvenih mečeva, a primio 86 golova!
Nesreća na Savi
U posleratnim biografijama ove legende Partizana ne pominje se, međutim, da je zbog ubistva iz nehata bio osuđen na dve godine zatvora
Franjo Glazer rođen je 1913 u Sarajevu Karijeru je počeo u sarajevskom Hajduku, a kao dvadesetogodišnjak prešao je u prestonički BSK, s kojim je bio prvak Kraljevine Jugoslavije Zatim je nastupao za zagrebački Građanski Neposredno po osnivanju FK Partizan 1945 postao je i prvi trener ovog kluba i golman prvog tima Igračku karijeru završio je u splitskom Mornaru 1949, a kao trener vodio je niz jugoslovenskih klubova - između ostalih Dinamo iz Zagreba i mostarski Velež Umro je u Zagrebu 2003
Proleće 1936 u Beogradu je bilo vrelo, pa su uređena kupališta na Savi i Dunavu već krajem juna počela da rade Tako se desilo da se jedna grupa fudbalera BSK, u kojoj je bio i Glazer, 2 juna našla na Savi U jednom trenutku Glazer je sa splava sa kojeg su kupači ulazili u vodu gurnuo osamnaestogodišnjeg levog beka podmlatka BSK Rada Stokića Nesrećni Stokić, međutim, nije umeo da pliva i udavio se pred Glazerovim očima
Izveštači sa suđenja, koje je održano posle tri i po meseca, beleže da je sudnica bila puna Glazerovih drugova „Sportisti su saslušali presudu bez reči, bez uzbuđenja“, piše Politika A presuda je bila: dve godine zatvora! Čuveni golman pred sudom je poricao svoju krivicu, tvrdeći da je dečak sam pao, ali je sud poverovao svedoku koji je izjavio da mu je sam Glazer priznao da je Stokića bacio u vodu Takođe, sud je smatrao da je Glazer „trebalo da predvidi opasnost u koju je gurnuo svog druga“ I na sudiju i na izveštače ostavilo je loš utisak Glazerovo negiranje krivice i lažno svedočenje nekih njegovih drugova Kao otežavajuća okolnost uzeto mu je to što se „ravnodušno ponašao i nije ni pokušao da spase druga“ i što je odmah sutradan otišao u Novi Sad na utakmicu „bez interesovanja za mrtvog druga“
Da je bio džentlmen
Opšti utisak izveštača sa ovog suđenja bio je da bi Glazer prošao sa uslovnom kaznom da se poneo „otvoreno iskreno, džentlmenski, sportski, onako kako bi to učinio jedan sportista, recimo, u Engleskoj, da je i najmanjim udelom kriv za smrt svoga druga“
Novine su isticale bizarnu činjenicu da je Rada Stokić samo 18 dana pre pogibije ostao nepovređen u saobraćajnoj nesreći, kada je u prevrnutom automobilu poginuo jedan drugi čuveni fudbaler - Dragan Jovanović zvani Žena Pisali su: „Samo je odložio susret sa smrću“
U članku o Glazeru na Vikipediji ništa se od ovog ne pominje Samo da je 1936 zbog „privatnih razloga“ prešao iz Beograda u Zagreb Sudeći po podatku da je 1937 već nastupao za Građanski iz Zagreba, kaznu nije ni izdržavao
2 Borislav Pekić: protiv komunizma
Jedan od najčitanijih domaćih pisaca i osnivač DS 1948 optužen za krivično delo protiv naroda i države
Borislav Pekić jedan je od naših najčitanijih savremenih pisaca Bio je aktivan i u političkom životu: zajedno sa još 12 intelektualaca 1989 obnovio je rad Demokratske stranke, a od 1990 bio je član GO i urednik lista Demokratija Na izborima za poslanike 1991 je kao kandidat DS u opštini Rakovica izgubio od Vojislava Šešelja
Sin funkcionera
Celokupnu aktivnost Borislava Pekića, kako književnu tako i političku, odredili su njegovo poreklo i vaspitanje Rođen je 1930 u Crnoj Gori, gde je njegov otac visoki državni činovnik, u rangu ministra policije, a rat proveo u Banatu, kod rođaka s majčine strane Po oslobođenju, Pekićeva porodica vratila se u Beograd, gde je on 1948 maturirao
Kao ubeđeni protivnik komunizma, Borislav Pekić je kao gimnazijalac s prijateljima osnovao nekoliko tajnih organizacija čiji je cilj bio svrgavanje novog režima i uspostavljanje demokratije Između ostalog, učestvovao je u formiranju Socijaldemokratske omladine Jugoslavije (SDOJ) Verovalo se da će sukob jugoslovenskih komunista sa Staljinom oslabiti režim i da će se stvoriti uslovi za učešće demokratskih organizacija u političkom životu Brzo se ispostavilo da su ove pretpostavke naivne i nerealne SDOJ je formiran u avgustu 1948, a već u novembru iste godine uhapšeno je dvadesetak njegovih članova osnivača
Pekić je optužen za krivično delo protiv naroda i države, kao i za špijunažu U autobiografskom delu „Godine koje su pojeli skakavci“ detaljno je, duhovito i bez revanšizma opisao događaje koji su usledili Istragu su vodili pravno neobrazovani, ali partijski zadrti demobilisani partizanski oficiri Suđenje je bilo javno, ali su sva mesta u sudnici zauzeli dovedeni članovi Komunističke partije; imao je advokata, ali mu nije bilo omogućeno da s njim razgovara o odbrani
Prinudni rad
Samo šest meseci posle hapšenja, osuđen je na kaznu zatvora sa prinudnim radom u trajanju od 10 godina, sa gubitkom građanskih prava i konfiskacijom imovine Posle žalbe, kazna mu je povećana na 15 godina U zatvoru u Sremskoj Mitrovici dobio je tuberkolozu, pa je prebačen u KPD Niš Pomilovan je za Dan republike, 29 novembra 1953
Pekić je napisao dvadesetak filmskih scenarija za velike producentske kuće u Jugoslaviji, između ostalog i za film koji je predstavljao Jugoslaviju na Kanskom filmskom festivalu 1961 godine Od 1965 godine objavljuje romane: „Vreme čuda“, „Zlatno runo“, „Kako upokojiti vampira“, „Besnilo“ koji su prevedeni na sve veće evropske jezike Živeo je u Londonu od 1971 Umro je 1992, a sudski rehabilitovan 2007
3 Jovan Janićijević Burduš: na poledici
Glumac je 1971 izgubio kontrolu nad „ajkulom“, pa je udario u banderu, a jedan od saputnika je ispao iz vozila i poginuo Zvezda je osuđena na godinu dana zatvora
Legendarni Burduš - glumac Jovan Janićijević - rođen je 1932 u Varvarinu, ali je detinjstvo proveo u Savamali
Krali konzerve
Za vreme Drugog svetskog rata Jovanov otac bio je hapšen zbog saradnje s komunistima, a on je sa drugovima krao konzerve iz nemačkog magacina Gledao je streljanja, a kuća im je dva puta stradala u bombardovanju Posle rata, zbog nediscipline, izbačen je iz škole Otac ga je iz Beograda vratio u selo, da radi na njivi, a starija sestra Ljubica Janićijević, inače glumica, predložila mu je da studira glumu Za prijemni ispit na Akademiji spremao ga je Bora Todorović, student druge godine glume Od 365 kandidata, primljeno je njih 22
Karijeru je započeo u pozorištu Nezadovoljan tretmanom, jer su mu uvek govorili da je mlad i da treba da se strpi da bi dobio veću platu, odlazi u vojsku, a po povratku glumi na filmu Značajne uloge ostvario je u koprodukcijama, ali status nacionalne zvezde stiče tek 1969, tumačenjem lika ciganskog muzičara Burduša u seriji „Muzikanti“
„Bio je neverovatno popularan Obožavaoci su mu sekli kravate, kidali košulje Tolerantan i blage naravi, bio je u stanju da satima stoji i potpisuje autograme Uvažavao je svakog neznanca koji mu je prišao da se rukuje i ispriča s njim Zbog toga nije išao na pijacu, jer bi se kući vratio uveče“, pričala je njegova ćerka Ksenija docnije
Bekim Fehmiju u svojim memoarima „Blistavo i strašno“ kaže da su Jovan Janićijević i on bili na korak od uloga u prvom delu „Kuma“ - Burduš da igra don Vita Korleonea, a on mlađeg sina Majkla Fehmiju piše da ga je producent Dino de Laurentis 1971 pitao: „Zašto se onaj tvoj kolega nije vratio u Los Anđeles da nauči engleski za ulogu u filmu ‚Kum‘?“ A ćerka Ksenija kaže: „Sve je već bilo dogovoreno, mama i ja spakovane za Ameriku, kad se dogodila tragedija“
Nesreća
Janićijević je na vrhuncu popularnosti pristao da reklamira novu vrstu vinjaka „burduš“ i za to kao honorar dobio auto marke „sitroen“, popularnu „ajkulu“ U zimu 1971 povezao je trojicu prijatelja U beogradskoj Karađorđevoj ulici Janićijević je, u nastojanju da izbegne kamion iz suprotnog pravca, izgubio kontrolu nad autom Zbog snega i velike brzine udario je u banderu Udarac je bio silovit, a jedan od putnika je ispao iz vozila i na mestu ostao mrtav
Suđenje je privuklo veliku pažnju javnosti „Njegova zla kob je bila što je bio popularan, pa je država morala da pokaže da ne pravi razlike među ljudima i kaznila ga za nešto za šta objektivno nije bio kriv“, kaže Ksenija Godinu dana proveo je na robiji u Zabeli Po izdržanoj kazni, bio je prinuđen da nastupa na estradi kako bi prehranio porodicu
Umro je 1992
UMAKLA IM SVETSKA SLAVA
Bekim Fehmiju piše da su Jovan Janićijević i on bili na korak od uloga u prvom delu „Kuma“ - Burduš da igra don Vita Korleonea, a on mlađeg sina Majkla Ipak, to se nije dogodilo
ŽENA I IZDAJA
„Na moju su ženu tih godina vršili pritisak da me se odrekne I odrekla me se Ali me je i čekala, misleći da ću razumeti i da ćemo nastaviti gde smo stali Kako da nastavimo? To ne može Ako vas neko u naj-težem trenutku izda, ako vas se odrekne, onda ne vredi, gotovo je! Nisam hteo da joj oprostim“, pričao je Velisavljević
IZMIŠLJENA SCENA
Još se jedan propust vezuje za golmansku legendu: navodno je Borota na utakmici Čelsija odbranio penal Dok aplauzi traju, on s loptom u naručju ulazi u mrežu da podigne kačket i sudija svira pogodak! Iako je uprava kluba zvanično saopštila da se ovo nije dogodilo, scena se našla i u filmu „Kad porastem, biću Kengur“
O ĆELIJI
„Ćelija je soba tri sa tri metra Veoma su loši uslovi, imate cimera i pod ključem ste, dve šetnjice dnevno sa ostatkom od još nekoliko pritvorenika“, pričao je Dejan Koturović
SLEDEĆE SUBOTE 7 stvari koje su nam bile važne u socijalizmu
Autor: Momčilo Petrović
