Izvor: Kurir, 27.Avg.2016, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča o policiji i policajcima u Srbiji
.
1 Tanasije Milenković: Prvi srpski policajac
Tasa, načelnik policije, obavestio je Aleksandra Obrenovića o zaveri i dao mu imena oficira koji je spremaju, ali mu kralj nije poverovao
Tanasije Tasa Milenković, rođen 1850, bio je pravnik, književnik, autor prvog srpskog kriminalističkog romana „Ponoć ili grozno ubistvo na Dorćolu“ i načelnik policije u vreme kralja Milana i njegovog sina Aleksandra Obrenovića
Prvi sekretar
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
U zimu 1878, na zahtev ruske vlade, predsednik vlade Jovan Ristić stavio je Milenkovića ruskom poslanstvu na raspolaganje Kao carsko-ruski činovnik, Tasa je putovao u Rusiju Na zahtev upravnika Beograda vraćen je za prvoga sekretara u glavnu policiju, gde je dugo bio član policije Sve naredbe i raspisi u cilju osiguranja saobraćaja i lične bezbednosti potekle su iz njegovog pera
U svojim autobiografskim beleškama štampanim pod naslovom „Tasin dnevnik - zapisi prvog srpskog policajca“ beležio je šta se sve dešavalo na dvoru i oko dvora u ondašnjem Beogradu, uključujući i pripremu zavere koja će dovesti do surove likvidacije kraljevskog para u Majskom prevratu 1903 Nekoliko dana uoči prevrata obavestio je Aleksandra Obrenovića o zaveri i dao mu imena oficira koji u njoj učestvuju, ali mu kralj nije poverovao
Na zvaničnom sajtu BIA, Tasa Milenković navodi se kao drugi u istoriji rukovodilac preteče ove organizacije, Odeljenja za poverljive policijske poslove, od 1900 do 1901 godine
Iskustvo policijskog posla sažeo je u predgovoru svog „Dnevnika“:
„Preko dvadeset godina pratio sam život našega društva u svim njegovim fazama; poznao sam naš lepi i veseli Beograd sa sviju strana; i proučio redom sve slojeve prestoničkog društva Ulazio sam u bogate salone, gde sam nalazio najveći sjaj i raskoš, da tu ispitujem za nevaljale poslove gospodske ćeri i sinove i sliazio sam u mračne i memljive stanove dorćolske da gledam bednu, sirotu majku, koja je, okružena siročadima svojim, uz jauk i pisak njihov, izdisala; tragao sam za neverstvima gospodskih žena, kojima nije bilo suda, i u isto vreme apsio sam nesretnicu koja je, u krajnjoj nuždi, svoju ljubav prodavala, te svoju sirotinju hranila; prodavao sam po sudskoj osudi sirotinjske postelje da namirim dnevni trošak jednog bogataša; silazio sam noću među ubice uoči dana njihova pogubljenja i slušao bogataše na njihovoj samrtnoj postelji; isleđivao sam nedela slugu božjih, a gledao sam i sramne poslove stranih konzula, grofova i barona (), tešio sam klonule duše i spasavao mnoge od propasti, a puno nevaljalaca i zločinaca otpratio sam na robiju i na Karaburmu (gde je izvršavana smrtna kazna - prim M P) buduće ministre apsio sam (u Timočkoj buni), a neke od naših velikana imao sam i kao obične optuženike Činovnike koje sam negda za prljava dela uzimao na odgovor gledao sam posle na velikim položajima, okićene sjajem i ordenjem“
„Očaj za otadžbinom“
Iznuren ratom, u martu 1918 izvršio je samoubistvo iz „očajanja za propalom nam milom otadžbinom“, izvinjavajući se u oproštajnom pismu „što se na ovaj način kurtališe života“ Svoju kuću u centru Beograda zaveštao je Srpskoj akademiji umetnosti, ali su ovu zadužbinu čelnici opštine Stari grad 2006 prodali investititorima da tu sagrade višespratnicu
PREGOVORI S KRALJICOM
Genčić je uspeo Dragu da ubedi da ostavi kralja Aleksandra i ode u izgnanstvo „Ali tada moj pratilac oficir Nešić pokvari sve to jednim netaktičnim gestom Dodao je s nešto ironije da je to bolje jer, uostalom: ‚Gde ste vi za kraljicu!‘ Na te reči neumesne i netaktične Draga se usplahiri, njene oči sevnuše strahovitom ljutnjom i ona se ugrize za usne Bolno uvređena, ‚prevrte‘ se i ja to osetih“
SILOVANJE DECE
„Najgori beogradski ološ bez hrane i svačega, ološ jedva čeka da padne noć, svuče decu od 12 do 13 godina i siluje ih! () Deca vrište, deru se, a redar koji pazi na sobu čuva stražu, bije decu što se deru“, tvrdilo se u Skupštini 1928 godine
SUMNJA
U jednom pismu Radovan Grujičić piše: „Ja sam arhivu čuvao koliko sam mogao, sve dok 15 juna 1990 iz Beograda nisu došli neki udbaši da me ubiju Tada sam je dao CIA Najuverljivija verzija je da je Miloševićeva žena Mirjana Marković dala 30000 dolara i obećala još 70000 ako me ubiju Razlog je što ja imam svedočenje njene majke Vere Miletić, koja je izdala 346 članova KP“
VUČE, ĆUTI DA NE POKAŽEM SVIMA KAKAV SI
Vuk Drašković ga je zbog 9 marta napadao, a ni Bogdanović njega nije štedeo Pred smrt je izjavio: „Dojadilo mi je bilo to prozivanje od strane Vuka i njegovih, pa sam mu poručio da, ako me samo još jednom spomene, u javnost ću dati pismo koje mi je poslao posle hapšenja, pa neka svi znaju kakav je“
Autor: Momčilo Petrović
