Izvor: Kurir, 29.Okt.2016, 20:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča o medicini u Srbiji
.
1 Presađivanjem testisa do druge mladosti
Vojni lekar na službi u Novom Sadu dr Branko Manojlović 1929 godine prvi je mošnice s mrtvog čoveka presadio živima
U deceniji nakon Prvog svetskog rata veliku pažnju javnosti izazvao je ruski emigrant u Parizu doktor Sergej Voronov, koji je objavio da podmlađuje starije muškarce presađujući im testise s majmuna Brzo se ispostavilo da su majmuni skupi, pa se prešlo na kupovinu ove žlezde >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << od sirotinje, voljne da ostatak života provede sa samo jednim testisom Ni Srbija nije ostala mimo sveta, pa su imućniji starci pohrlili na klinike koje su reklamirale „operacije po metodu Voronova“ „Donori“, mladi i zdravi radnici i seljaci, tražili su za jedan svoj testis 10000 dinara Dnevna štampa je tada koštala jedan dinar, pa ispada da bi to danas koštalo nešto manje od tri hiljade evra Štampa nije štedela reči hvale: „Dejstvo unesene žlezde tako je veliko da se operisani podmladi u potpunom smislu te reči“, što je bio fin način da se kaže da vraća seksualnu moć
Na streljanju
Dr Branko Manojlović, vojni lekar na službi u Novom Sadu, rešio je da testise s mrtvog čoveka presadi živima Danas je uzimanje organa za transplantaciju s preminulih uobičajena praksa, ali 1929 godine, bar s testisima, to niko na svetu nije radio
Desilo se da je početkom septembra 1929 godine vojnik Hasan Miftar Jusufović čekao izvršenje smrtne kazne zbog ubistva trojice svojih oficira
Preko vojnog hodže, dr Manojlović je od osuđenika dobio pristanak za svoj naum Jusufović je 7 septembra u pola šest streljan, a dok je plotun još odjekivao, doktor je uskočio u raku duboku dva metra da službeno konstatuje smrt Iskoristio je priliku da brzo odseče testise i u posudi s toplom slanom vodom autom ih preveze s Petrovaradina do centra Novog Sada, u privatnu kliniku dr Slobodana Uzelca
Uzelac, koji je već radio operacije „po sistemu Voronova“, za to vreme pripremio je dva pacijenta voljna da učestvuju u eksperimentu: 73-godišnji nosač „nije imao ništa protiv da se podmladi i produži radni vek“, a 65-godišnji ruski emigrant, osiromašeni pukovnik carske vojske, imao je dvadeset godina mlađu ženu
Reklama za kliniku
Već sutradan dnevni list Vreme objavio je opsežan izveštaj o operaciji i tako je počeo jedan od većih skandala u našoj medicini, koji je morao da bude okončan na sudu
Dr Branko Manojlović, naime, bio je vođen željom da da doprinos nauci, i u dogovorima sa dr Uzelcem insistirao je da operacija bude tajna sve dok o njoj ne izveste stručnu javnost na nekom medicinskom kongresu Dr Uzelac, opet, u ovoj operaciji video je lep način da reklamira svoju kliniku, pa je već 8 marta zabranio dr Manojloviću da uđe na kliniku Novosadski i beogradski lekari, možda i iz konkurentskih pobuda, napali su dr Uzelca, na šta je ovaj odgovorio tužbama za klevetu
Visoko odlikovanje
Dr Uzelca su fašisti ubili pred klinikom, u belom mantilu, u zloglasnoj Novosadskoj raciji 1942 Dr Manojlović je morao da napusti vojsku Preselio se u Sremsku Kamenicu i tu se dokazao kao vrstan lekar opšte prakse, a u socijalizmu je dobio visoko odlikovanje za svoj zdravstveni rad Od „sistema Voronov“ brzo se odustalo
2 Kako smo preživeli mračni srednji vek
Prva bolnica u Srbiji počela je da radi 1207 Osnovao ju je arhimandrit Studenice Sava
Kao i većina naroda u Evropi u srednjem veku, i Srbi su se lečili verom i naukom, pa kad šta pomogne Ionako su se i jednim i drugim bavili crkveni ljudi
Lečenje verom
Hrišćanstvo je polazilo od stanovišta da je bolest ili Božja kazna za učinjene grehe, ili iskušenje na koje Bog stavlja čoveka Zato se lečenje po pravilima Crkve sastojalo od čitanja molitvi, svećenja vodice, pričešćivanja i sličnih stvari Crkva je, sa svoje strane, oštro osuđivala konkurenciju u „lečenju verom“ - vračanje i skidanje magije Ovo se zasnivalo na ubeđenju da su izazivači oboljenja kod ljudi i životinja zli duhovi koje treba oterati milom ili silom Na sreću, u srednjem veku u Srbiji znalo se i za naučnu medicinu Srpsko lekarstvo nije se mnogo razlikovalo od italijanskog i francuskog I za srpsku medicinu može da se kaže da je to u suštini bila medicina Hipokrata, Galena, Aristida i drugih antičkih lekara U najopširnijem crkvenom spisku pominje se 29 oboljenja, dok je naučna medicina znala za 86 bolesti Pored onih najstrašnijih kao što su kuga, lepra, besnilo ili velike boginje, tu su i manje opasne kao što su srdobolja, šuga, malarija ili kostobolja, i za njima čitav niz ostalih bolesti Lekovi su najčešće spravljani od prirodnih sastojaka biljnog (smokve, urme, biber, badem, različito korenje, smola, tikve, ulje, mahovina, semenje) ili životinjskog porekla (jaja, ovčije i magareće mleko, kozji loj, puževi, jelenji rog, rakovi) Znatno ređe korišćeni su minerali, sumpor i so
Prva bolnica u Srbiji počela je da radi 1207 Osnovao ju je arhimandrit Studenice Sava, potonji naš svetac i zaštitnik školstva I ova studenička bolnica i bolnica u Hilandaru ustanovljene su po ugledu na vizantijske bolnice Pravila života i rada, odnosno „tipik“, bolnice u Studenici samo je prevod tipika bolnice manastira Svete Bogorodice Evergetide (Dobrotvorke) u Carigradu
Po jedan rabotnik
U to vreme, u zapadnom delu Evrope, „bolnice“ su služile kao prihvatilišta za siromahe i bolesnike od neizlečivih bolesti, dok je ova studenička služila samo za lečenje Nalazila se u zasebnom objektu u okviru manastirskog kompleksa, a Studenički tipik obolelim monasima preporučuje strpljenje i skromnost u prohtevima, ali i nalaže da se prostorije u kojoj leže bolesni monasi - greju Monah sa zvanjem rabotnika imao je zadatak da priprema lekove i da leči i neguje bolesnike U redovnim okolnostima prva srpska bolnica imala je 12 kreveta i jednog rabotnika, dok je u slučaju masovnih oboljenja, ili kako se u Tipiku kaže kada „mnozi u jezu upadajut“, povećavan i broj ležaja i broj rabotnika
3 Od čaja do otvaranja lobanje testerom
Narodni vidari i ranari lečili su razne bolesti i za to su koristili najrazličitija oruđa - od vinove loze, kozjeg loja i pijavica do „šare“, specijalnog instrumenta za bušenje glave
Sve do sredine 19 veka, a negde i kasnije, bolesni su se u Srbiji za pomoć češće obraćali vidarima nego lekarima
Bezgrešna deca
Nastala kao plodna mešavina znanja starih Slovena i kulture koju su zatekli na Balkanu, narodna medicina izrastao je u pravu kulturu ranara i vidara, kojih ima i dan-danas
Tradicionalno, veštinom lečenja uglavnom su se bavile starije žene jer je postojalo uverenje da se neozbiljnom i ishitrenom primenom lekovitih trava veština lečenja gubi, kaže Ignjat Reljin u svom radu „Srednjovekovna medicina u Srbiji“, dodajući da je veština lečenja prenošena s kolena na koleno i to na „bezgrešnu decu“, na devojčice do 12 godina Kao lekovi, u narodnoj medicini najčešće su korišćene biljke: vinova loza, bosiljak, podbel, smilje, lincura, nana, pelin, lipa, hajdučka trava, bokvica Travari su s vremenom razvili veštinu spravljanja melema sušenjem ili kuvanjem trava, kojima su zatim prelivane lanene ili konopljine krpe, pa utapane u kozji ili ovčiji loj, i na kraju premazivane voskom ili katranom Tako „konzervirani“ čuvani su u korpama pruća dok ne zatrebaju Uporedo s travarima, ratovi i burna vremena izrodili su potrebu za ranarima Oni su bili vični nameštanju preloma i obradi rana Posebna vrsta narodnih lekara bili su oni koji su umeli da „šaronjaju“ „Šara“ je bila posebna testera kojom su ovi ljudi odsecali vrh lobanje i tako lečili nesnosne glavobolje Najpopularniji su, i najbrojniji, bili u brdskim delovima Crne Gore, u Kučima, i severnoj Albaniji Tražene su bile i takozvane „vešte žene“, koje su umele da izazovu pobačaj Ako nije delovalo dizanje teških tereta, skakanje, parenje ili gnječenje trbuha, otvarale su matericu guščjim perom ili iglama za pletenje, a posledice su bile rane, infekcije, trajna neplodnost, pa čak i smrt U prvoj polovini 19 veka u Evropi je bilo popularno lečenje puštanjem krvi, a ta je moda zahvatila i Srbiju Milan Jovanović Batut, lekar i osnivač beogradskog Medicinskog fakulteta, zabeležio je u to vreme da je „već teško sresti čoveka od 50 godina kome krv nije puštana“
Uvoz pijavica
Krv su zasecanjem puštali hirurzi, kod nas neretko i berberi, ili su stavljane pijavice da krv sisaju Istoričar medicine Brana Dimitrijević navodi podatak da je u prvoj polovini 19 veka samo u pariskom bolnicama trošeno od pet do šest miliona pijavica godišnje
Velika potražnja za ovim crvima koji se hrane krvlju zadovoljavana je uvozom iz južne Rusije, Poljske, Nemačke, Mađarske i Srbije Bara močvara u kojima su pijavice živele bilo je u beogradskom, požarevačkom, ćuprijskom, jagodinskom, paraćinskom, požeškom i kruševačkom okrugu, pa su ih opštine sakupljačima izdavale u zakup Transportovane su u vlažnim džakovima, a država je naplaćivala i izvoznu taksu
4 Karantinom i ognjem protiv kuge
Kada je Evropom harala opasna bolest, zaštita su bili kontumaci, a jedan od najvećih nalazio se na mestu današnjeg Zemunskog parka
Krajem 18 veka u Irigu je živelo više ljudi nego u Beogradu, a onda je ovaj grad u Sremu pogodila kuga, pa do dana-današnjeg nije dostigao broj stanovnika koji je imao pre epidemije
Bolest je u Beograd došla s turskim vojnicima i trgovcima, a odatle se preko Dunava i granice s Austrijom proširila na Frušku goru, pa sve do Vukovara Od svih zaraženih mesta, najviše je stradao Irig, u kojem je od jula 1795 do februara 1796 umrlo od 2548 od 4813 stanovnika, pa se ova epidemija u istoriji medicine naziva „iriška kuga“
Umiralo je oko trideset ljudi dnevno, a zaraza se prvo širila na članove istog domaćinstva Zato je tokom osam meseci spaljeno i srušeno oko 400 od postojećih 912 kuća
Jedna od mera koje je bečka vlada preduzela da se epidemija suzbije bilo je i okruživanje zaraženog područja jakim stražama kako bi se onemogućio izlazak potencijalnog prenosioca bolesti Jedan od najjačih stražarskih punktova bio je na putu između Iriga i susedne Rume A kad je epidemija prestala, Rumljani su baš na tom mestu podigli spomenik iz zahvalnosti što su bili pošteđeni ove strašne bolesti
Beč je duž cele svoje granice s Turskom uspostavio „sanitarni kordon“: u Austriju nijedan čovek i nikakva roba nisu mogli da uđu a da prethodno nisu bili podvrgnuti čišćenju prema strogim propisima Na pojedinim mestima bili su postavljeni rasteli - dvostruka drvena pregrada čiji je razmak bio toliki da se ljudi nisu mogli rukovati, ali su lako mogli da se čuju i sporazumevaju
Na ovom kordonu se od epidemije branila cela Evropa, a u zavisnosti od stanja kuge u Turskoj postojala su tri „režima“: „mirni“, kada bolesti nije bilo na vidiku, „sumnjivi“, kada je kuga besnela u Turskoj, i „opasni“, kad je već zahvatila krajeve uz granicu U vreme „opasnog“ perioda straže su umnogostručavane, s naređenjem da pucaju Oni koji bi kasnije bili uhvaćeni streljani su na licu mesta
Posebnu ulogu u ovakvom sistemu zaštite imali su kontumaci, odnosno karantini To su bila ograđena mesta - oko onog u Zemunu bio je jarak s vodom šest metara dubine i osam širine Sva roba, pošta i putnici koji su stizali iz Turske ulazili su u karantin Putnika bi na ulazu s rastojanja pregledao dežurni lekar, motreći na simptome kuge, kolere i velikih boginja Sumnjivi su odvajani u jednu baraku, da se vidi hoće li preživeti Naizgled zdravi putnici u kontumacu su ostajali u zavisnosti od stepena opasnosti od bolesti: ako je kuga bila blizu, taj period trajao je 52 dana, da bi docnije bio smanjen na tri nedelje Oni koji su izdržavali karantin bili su smešteni u kuće za putnike, a o njima je brinula posluga, koja im je donosila hranu, ali ih nije smela dodirivati Za jelo se moglo dobiti sve, ali su kontumacisti sami plaćali hranu, kao i ogrev Zemunski karantin od 1730 do 1872 godine nalazio se na mestu današnjeg parka Svojevremeno su tu boravili Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Karađorđe, knez Miloš i drugi putnici
5 Prvi srpski fakir
Izvesni Mile Krajinac 1845 pročuo se kao proricatelj budućnosti, pa je država slala lekare da ga razotkriju i suzbiju sujeverje u narodu
Dr Emerih Lindenmajer, osnivač vojnih bolnica u Beogradu, Kragujevcu i Ćupriji, piše da je 1845 okružna vlast u Požarevcu javila u Beograd kako se u istočnoj Srbiji neki Mile Krajinac pročuo kao proricatelj budućnosti Ovaj trgovac stokom koji je ostao bez ičega posle nekih špekulacija, zapadao je u potpunu obamrlost, i to je stanje kod njega trajalo deset, dvadeset, pa i više dana Za to vreme nije ni jeo ni pio, a posle buđenja tvrdio je da su mu se u snu ukazivali Bog i sveci i otkrivali budućnost Svoja je predskazanja, dabome, naplaćivao, i tako izdržavao ženu i četvoro dece
Razgovor sa svecima
Iz Beograda je povodom ovog stigao nalog da lekar požarevačkog okruga Aćim Medović „pred narodom razobliči prevarantsku rabotu tog čoveka“, kako bi se suzbilo sujeverje u narodu
Ubeđen da pred sobom ima prevaranta, Medović je na razne načine pokušavao da Miliju trgne iz sna, i to je tako trajalo devet dana, kad je Milija otvorio oči i zatražio malo proje i vode Počeo je svoju priču o susretu sa Svetim Nikolom i arhanđelom Mihajlom, ali ga ovi nisu slušali Zapretili su mu robijom ako nastavi da proriče i Milija je obećao da to više neće da čini, ali da ne može da garantuje da opet neće zapasti u trans Pustili su ga kući
Nekoliko dana kasnije, pročuje se da je Milija opet zaspao To je bilo 6 marta 1845, a već 9 marta prenet je u Požarevac Ovog puta Aćim Medović, docnije prvi predsednik Srpskog lekarskog društva, rešio je da stvari istera na čistac Držao je petnaest minuta Miliji amonijak ispod nosa, ali su nesrećniku samo tekle suze i pomerao je Adamovu jabučicu, kao da hoće da guta - i nastavljao da spava Na grudi i butine stavljali su mu obloge od slačice, samo što osim crvenila - mora da je mnogo peklo! - nikakvih drugih reakcija nije bilo Sledeća mera je bila drastična: zgrčenog su ga stavili u ugao prostorije i krišom motrili kroz rupicu na vratima, računajući da neće moći da izdrži dugo u tom položaju Delimično su bili u pravu: videlo se kako mu ruke i noge podrhtavaju, i kako klizi u udobniji položaj, ali se nikako nije budio Narednog dana su mu čupali dlačice iz kože od stopala do struka - i ništa Sutradan su mu stavili ugljevlje na tabane, i ono se tu ugasilo - i opet ništa
Iznuđeno priznanje
Četvrtog dana ispitivanja, a sedmog od trenutka kad je usnio - bez vode, hrane i bez pražnjenja bešike! - zapušili su mu nos i u usta ulili sredstvo za povraćanje Sat i po kasnije, Milija je povratio, a onda slabim glasom zatražio hladnu vodu Pokazali su mu bokal i rekli da će je dobiti tek kad prizna da je prevarant Vatra u stomaku i žeđ slomili su mu volju i sve je priznao Nema anđela ni vizija, sve je izmislio
Ispostavilo se da Milija Krajinac i ne znajući poseduje sposobnosti koje odlikuju indijske fakire: mogao je da trpi bol, da kontroliše pražnjenje creva i bešike, i da bez hrane i vode opstaje i po mesec dana Ali ništa mu nije vredelo - morao je da se odrekne proricanja sudbine i vrati životu siromaška
PREDSKAZANJA
Mile Krajinac provodio je u obamrlosti po 10 i više dana, a posle buđenja tvrdio je da su mu se u snu ukazivali Bog i sveci i otkrivali budućnost Svoja je predskazanja, dabome, naplaćivao, i tako izdržavao ženu i četvoro dece
TURISTIČKA SEZONA
S proglašenjem epidemije se inače kasnilo Republičke vlasti su već 22 marta imale nedvosmislene laboratorijske nalaze, ali se oklevalo zbog predstojeće turističke sezone u Hrvatskoj i Crnoj Gori Osim toga, Beograd je na svaki način hteo da izbegne tumačenje da „krivicu svaljuje na Albance“
Sledeće subote 7 priča o knjigama
Autor: Momčilo Petrović
.jpg)
