Izvor: Kurir, 19.Jul.2015, 14:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča o kafanama
Pojedine kultne gostionice obeležile su istoriju moderne Srbije
1. Kod “Crnog orla” i ostalih
Kafa je u Evropu došla preko Turske, a prva kafana u Beogradu otvorena je još 1522. godine
Što se početka tiče, pouzdano se zna da se kafa, odakle god da vuče poreklo, nije pila pre 1450. Tad je počela njena upotreba u Adenu, gradu u Jemenu, a već pedesetak godina kasnije pije se i u Meki, zatim u Kairu, pa Istanbulu... Vlasti će je, uostalom kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i svaku drugu novotariju, zabranjivati, pa ukidati zabrane, ali za nekih stotinak godina kafa će se odomaćiti u muslimanskom svetu. U Evropu će doći preko Turske.
Crna vodica
Jedan mletački putopisac beleži: “Turci stalno sede i piju javno u dućanima i na drumu, kako prostaci tako i najugledniji, nekakvu crnu vodicu, vrelu koliko samo mogu da izdrže, a ona se dobija od semena kafe, a za koju kažu da ima moć da održi čoveka budnim.”
Mesta gde se kafa služi za novac, kafane, već krajem 16. veka postojala su u više naših gradova. Dr Vidoje Golubović u svojoj knjizi “Stare kafane Beograda” kaže da su još 1522. Turci u jednoj zgradi na Dorćolu otvorili kafanu i u njoj služili kafu. Sarajevo je prvu kafanu dobilo 1592. godine, London 1652, dve godine docnije Marselj, u Beču je otvorena 1683, a u Lajpcigu 1694.
Ali sam izraz “kafana” u Beogradu i Srbiji počinje da se koristi tek posle 1738. godine, kad su Turci smenili Austrijance na vlasti. Dr Golubović, kome dugujemo zahvalnost za brojne podatke iz ove oblasti, piše da se u turskim izveštajima iz 16. veka opisuju beogradski karavan-saraji i hanovi. Ovi prvi bili su svratišta, a hanovi su bili komforniji i služili su za boravak gostiju više dana.
Putopisac Keper piše da su se 1740. u Beogradu kafane delile na one u kojima sede hrišćani i one u koje dolaze muslimani, a za “Crnog orla” na Dorćolu, na uglu današnjih ulica Kralja Petra i Dušanove, kaže da je bila najbolja u gradu. Nije imala stolove, stolice ni klupe, već minderluke prekrivene ćilimima, a tavanica je bila toliko niska da gosti nisu mogli da se usprave. Zidovi su bili išarani zelenom, crvenom, modrom i narandžastom bojom, a na ulazu je bilo postavljeno nekoliko krčaga i ibrika. Kafana se nalazila na spratu zgrade koju su Austrijanci, za svog vakta, koristili za nekakve vojničke svrhe, pa je na joj bio grb - orao, koji Turci nisu dirali. Otuda i ime...
Bilijar i karte
Tokom druge polovine 18. veka u Beogradu je bilo najmanje 20 kafana, a one u koje su odlazili hrišćani držali su Grci i Cincari. Jedna od najstarijih bila je Hećim Tomina, koja se nalazila preko puta Saborne crkve, a očuvana je do danas. Po dolasku Srba na vlast, u vreme Miloša Obrenovića, u kafane ulaze novotarije sa Zapada, u prvom redu bilijar. Baš Hećim Toma reklamirao je svoj “dobar bilijar s malim i velikim kuglama”. Vlasnici kafana želeli su da im se dozvoli da se u njihovim lokalima može i kartati, ali se tome usprotivio knez Miloš naredivši “da oni koji hoće da se kartaju idu u Zemun, pa neka se tamo kartaju, a u Serbiji to da im se nikako ne dopusti”.
Knez Miloš je odmah po dolasku na vlast uveo porez za mehandžije i obavezu dobijanja dozvole za rad. Malo kasnije, propisom je razdvojio mehane od kafana. U ovim prvim mogli su da se dobiju prenoćište i hrana, dok se u kafanama služilo samo piće. Zabava je mogla da počne...
KRALJ, CAR I KRUNA
Srbi iz Vojvodine doneli su običaj da se kafanama smišljaju posebna imena. I to, naravno, nacionalno svesna. Tako je Beograd dobio kafane koje su se zvale “Knez Mihailo prestolonaslednik”, “Srpski kralj”, “Ruski car”, “Grčka kraljica”, “Rumunski kralj”, “Češka kruna” i slične
ĐOJLEN I PANTELIZAM
Turci su muške prostitutke zvali adžuvan ili đojlen, odnosno “milosnik”. Za ovakve usluge Srbi su skovali izraz “pantelizam”, po nekom Panteliji Vukadinoviću, koji je nalazio i podvodio mlade muškarce
FILM I ZVUK
U “Bulevaru”, kafani na uglu Makedonske i Braće Jugovića, filmovi su prikazivani od 1899, kad su tu gostovali “sinematograf” i “amerikanski bioskop”. U toj kafani samo sa nazivom “Opera” prikazan je 1910. hronomegafon - ozvučeni film francuske firme “Gomon”.
ĆEVAPČIĆI I JUGOSLOVENI
“Od Maribora do Ðevđelije i od Jadrana do timočkih strana - zagospodarili su danas ćevapčići i postali narodno meze podjednako drago svima Srbima, Hrvatima i Slovencima. I kao što se nekada govorilo: ‘Gde je slava, tu je i Srbin’, tako bi se danas slobodno moglo reći: ‘Gde su ćevapčići, tu su Jugosloveni!’”, piše Branislav Nušić.
OZBILJNIJA OD SKUPŠTINE
“Ležerni, svakodnevni ambijent srpske kafane jeste mesto na kojem se vode ozbiljne političke polemike i, da u tom ambijentu nema alkohola, kafana bi u pogledu ozbiljnosti rasprava bila daleko ozbiljnija institucija od srpskog parlamenta”, pisao je Dejvid Futman, britanski diplomata i agent MI6.
POSLEDNJA ŠANSA
“U prvo vreme ‘Šansa’ je primala jedva desetak gostiju i prodavala najviše par barenih kolenica za noć, no, kako se stvar pročula, posao je polako počeo da se širi i danas je ‘Poslednja’ ogroman, ‘svetski’ lokal, u kome postoji neiscrpan broj mogućnosti da izgubite glavu i pored stalnog prisustva odreda milicije. Jedina vam je uteha što se to obično događa drugima...”, piše Bogdan Tirnanić.
Sledeće subote: 7 Srba iz istorije Vojvodine
