Izvor: Kurir, 30.Maj.2015, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča o dželatima
Ljudi koji su sprovodili smrtnu kaznu najčešće su bili marginalci čiji se dodir smatrao nečasnim
1. Konopac u elegantnoj torbi
Od izopštenika, dželati krajem 19. veka postaju medijske zvezde u elegantnom građanskom odelu
Samo četiri meseca nakon što je Sombor stekao statusa slobodnog kraljevskog grada, vlasti su, rešavajući najpreče stvari, u leto 1749. podarile izvesnom Johanu Karlu Tišleru zvanje minister iustitie vindicativae, javnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << izvršioca pravde. Odnosno, najmile su ga za dželata, stoji u „Somborskoj hronici fra Bone Mihaljevića“.
Obaveze krvnika
Ovaj Tišler pominje se i u knjizi „Sećanja iz Novog Sada“, gde se kaže da je posebnim propisom bilo je određeno da dželat sam nabavlja potrebne instrumente, a grad je pokrivao troškove, pa je početkom aprila 1748. Karlo Tišler iz Petrovaradina, prvi gradski dželat, dobavljao lance za vešanje i točak na koji su stavljani osuđenici.
Sačuvan je cenovnik dželatovih usluga: pogubljenje zbog sodomije sa stokom koštalo je 24 forinte; spaljivanje živa čoveka 24; lomljenje na točku ili nabijanje na kolac 24; vešanje kod stuba srama i posle spaljivanje 16; sečenje glave ili vešanje 12; udaranje žiga na čelo ili, kasnije, na debelo meso šest; a u jeftinije poslove spadalo je i sečenje jezika - šest forinti... Dželati su na teren van grada izlazili samo diližansom.
Šta je bilo posle s Tišlerom, nejasno je, ali tragovi njegovih drugova po zanatu vode kroz istoriju do naših dana, a krug se zatvara u nekadašnjem kraljevskom gradu Somboru: poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je u Okružnom zatvoru u ovom gradu 14. februara 1992. nad Johanom Drozdekom zbog svirepog ubistva šestogodišnje devojčice.
„Tradicionalno, dželati su svuda i uvek bili društveno izopšteni, ponekad čak i tabuisani ljudi, predmet prezira pomešanog sa sujevernim strahom, a njihov fizički dodir smatrao se beščasnim“, piše na sajtu www.smrtnakazna.rs.
Promena kostima
Gurnuti na ivicu društva, nekad su mogli da se ožene samo ćerkama svojih kolega, a posao je prelazio s oca na sina. Jer sinovi dželata teško su nalazili drugi posao.
Na sajtu www.smrtnakazna.rs piše i ovo: „Krajem XIX i početkom XX veka dželat postaje estradna zvezda u modernom smislu te reči: njegovi autentični ili fiktivni memoari prodaju se u velikim tiražima, a njegov privatni život postaje legitiman predmet interesovanja medija. Moderni dželat zamenjuje svoj srednjevekovni, dramatičan kostim savremenim građanskim odelom i na stratištu se pojavljuje u fraku, s cilindrom i belim rukavicama, a kad je na putu, ne odvaja se od kožne tašne u kojoj drži konopac za vešanje i druge parafernalije svog zanata.“
POČETAK
Prva smrtna kazna u Novom Sadu izrečena je kalfi Gligoriju Stojkoviću, osuđenom za potkradanje svojih majstora, i on je obešen
POVEZ
Vodeći računa o dželatima a ne o žrtvi, piše dalje Ivan Janković, uveden je običaj vezivanja očiju prilikom streljanja - verovalo se da će u suprotnom duša ubijenog, čije je sedište u očima, videti i zapamtiti ko je ubio njeno telo i da će se osvetiti. Iz istog razloga osuđeniku se pred vešanje navlačila kapuljača
POSLEDNJE POGUBLJENJE
Poslednji koga je pogubio bio je Alija Alijagić, atentator na ministra unutrašnjih dela Milorada Draškovića, inicijatora progona komunista i sindikalaca
PRIVOĐENJE I UBISTVO
„Obično smo ih streljali u gaćama i košuljama. Odelo smo vraćali na pranje i u magacin. Mato je privodio jednog po jednog. Onda ja: metak u potiljak, ruka za rame i u jamu. Levu nogu u dupe i otisnem dalje“, pričao je Vidan Micić
UBISTVO NA ULICI
Dželat Milorad Golubović kao penzioner zaljubio se u udatu ženu, mnogo mlađu od sebe kasirku u samoposluzi Mirosandu Satarić. Pošto je odbijala njegova udvaranja, on je 22. juna 1968. na ulici pucao iz revolvera u nju i ubio je
KOMANDIR POSLEDNJI PUCA
Propis je nalagao, ukoliko bi se nekim slučajem desilo da ceo vod promaši osuđenika, da ga komandir voda usmrti hicem iz svog oružja
