Izvor: Kurir, 07.Feb.2015, 08:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 novinara koji su ispisali istoriju srpske štampe
Pojedini ljudi obeležili su nastanak i razvoj novinarstva na našim prostorima
Dimitrije Davidović – otac srpske štampe
1. Mladić iz Zemuna 1813. godine pokrenuo je Novine serbske iz carstvujuščeg grada Vijene, prvi list na našem jeziku
Dimitrije Davidović rođen je 1789. u Zemunu, u prizemnoj kući koja je sačuvana do današnjih dana i nalazi se u Glavnoj ulici broj 6.
Neuspešan student
U petoj godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << preležao je velike boginje, zbog čega je docnije imao rošavo lice i oštećen vid. Studirao je u Pešti, prvo filozofiju, a zatim medicinu, ali nikad nije stekao zvanje lekara.
S kolegom sa studija, Dimitrijem Frušićem, upustio se u izdavanje novina. Njih dvojica tražila su za to dozvolu od cara Franca lično, ističući da su Srbi jedini narod u austrijskoj carevini koji nema svoje novine i da će njihovo izdavanje odvratiti Srbe od pravoslavne Rusije. Prvi broj lista Novine serbske iz carstvujuščeg grada Vijene izašao je iz štampe 23. avgusta 1813. godine. U početku su izlazile svakog dana osim nedeljom i praznikom, a od 1817. do 1822. dva puta nedeljno.
Poziv na pretplatu poslat je u 1.000 opština u Austriji u kojima su živeli Srbi, a posebnim pismima Davidović se obratio istaknutim pojedincima. Uoči prvog broja bilo je skupljeno 100 pretplatnika, a tokom narednih godina najviše ih je bilo 450.
Novine serbske, što se vesti tiče, u početku nisu mogle da se pohvale aktuelnostima. Kad su pokrenute, Turci su u Srbiji u krvi gušili Karađorđev ustanak, ali austrijska cenzura, zbog očuvanja odnosa s Carigradom, nije dozvoljavala štampanje vesti o tome. Stega cenzure popustila je kasnije tog leta, pa je tek u 38. broju objavljena prva vest o događajima u Srbiji. Najviše se pisalo o Napoleonovim ratovima, a zanimljivo je da su Novine serbske od prvog broja objavljivale kursnu listu, što je bilo veoma značajno za trgovce, koji su činili većinu čitalačke publike. Neko vreme urednik u novinama bio je i Vuk Karadžić.
Progon iz Austrije
Zbog javnog protivljenja zbog prevođenja Srba u Dalmaciji u katoličanstvo, Dimitrije Davidović morao je 1821. iz Austrije da beži u Srbiju, a Novine serbske su malo kasnije zabranjene. Knez Miloš mu je prvo davao sekretarske i prevodilačke, a zatim i diplomatske poslove, šaljući ga nekoliko puta u Carigrad. Na kraju je Miloš Davidoviću poverio pisanje zakona za mladu srpsku državu i prvog modernog srpskog Ustava, donetog na Sretenje 1835. godine. Bio je ministar prosvete i unutrašnjih dela.
Na početku 1834. u Beogradu je obnovljeno izlaženje Novina srbskih, ovog puta kao službenog glasila. Davidović je bio njihov urednik dve godine, dok ga Miloš nije smenio.
Umro je u Smederevu, siromašan, 1838. Novine srbske nisu prenele vest o njegovoj smrti, ali su o tome izveštavali srpski listovi iz Pešte.
Naplata tekstova
U drugim listovima čovek je mogao da plati oglas, u Malim novinama Pere Todorovića mogao je da objavi članak. Nije morao sam ni da ih piše, bilo je dovoljno da uredniku da uputstva i da onda nagradi njegov trud.
Svako dete pet otaca
Krsto Cicvarić za Protića pisao: „Kad je g. Protić posle oslobođenja kandidovan za predsednika vlade, niko nije pravio pitanje zbog toga što je njegova žena bila bludnica, čije je svako dete imalo po četiri-pet otaca“.
Pogibija
Darko Ribnikar poginuo je kod Bele Crkve 31. avgusta 1914. godine komandujući mitraljeskom četom. Vladislav F. Ribnikar bio je kapetan na položaju u obližnjoj Peckoj, pa je sahranio brata. Sutradan, 1. septembra 1914. i sam je smrtno ranjen.
Proteran iz pet zemalja
Predrag Milojević je zbog svojih izveštaja o Hitleru proteran iz Nemačke. Tokom svoje novinarske karijere bio je proteran iz još četiri zemlje jer su vladajući režimi bili nezadovoljni njegovim kritičkim tekstovima.
Što manje mućkova
„Kad se ljudi primaju u novine, ne prave se gotovo nikakva istraživanja, a smatra se da je najvažnije da je čovek pismen. Mislim da je to najmanje važno! Mislim da je najvažnije da u novinarstvo stignu dobri ljudi, da bude što manje mućkova“, ispričao je Jug Grizelj
Sl- Prožimanje novinarstva i politike... 1. Jug Grizelj; 2. Aleksandar Tijanić; 3. Vuk Drašković od početka bio Tijanićeva meta; 4. Sarađivao je sa Zoranom Đinđićem; 5. Tijanić prvo napadao Miloševića, a kasnije postao ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovća
Nebeski narod
Na promociji romana „Nož“ Vuka Draškovića 1982. godine ustao je iz publike i obratio se sali punoj ostrašćenih nacionalista: „Poverovaću vam da su Srbi nebeski narod ako bar jedan od vas sada izađe na binu i pokaže da ume da leti!“.
