Izvor: Kurir, 09.Maj.2015, 18:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 nepravedno zaboravljenih Srba
Pojedine ličnosti zadužile su srpsku kneževinu i kraljevinu, ali posle smrti izbrisane su iz sećanja
Trgovac Jevta M. Popović celo imanje ostavio svom bratu na doživotno korišćenje
Đorđe M. Pavlović bio je profesor univerziteta, ali i ministar pravde i inostranih dela, kao i predsednik Skupštine
1. Ðorđe M. Pavlović
Pravnik, ekonomista, sudija, ministar i diplomata, imao je tako uglađene manire da je pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << njim ustajao i sklanjao se ceo Beograd
„Oni koji ga pamte iz vremena pre 1914. setiće ga se uvek u fijakeru, u nekoj skupocenoj bundi, odevenog po poslednjoj modi, jer se retko i mogao sresti peške ili u nekom ‚banalnom okviru‘. Čim bi se pojavio, sve je pred njim ustajalo, uklanjalo se i sklanjalo, jer je Beograd imao samo jednog gospodina Ðoku Pavlovića“, piše u „Siluetama starog Beograda“ Milan Jovanović Stojimirović.
Najviše ordenje
Ovaj neopravdano zaboravljeni pravnik i ekonomista rođen je 1838. u Smederevu, a 1850. preselio se u Beograd kod brata, kir Jevte Pavlovića, koji se obogatio u knjižarskom poslu.
Zahvaljujući bratu, Ðoka je otišao na studije u Pariz i tamo 1862. diplomirao prava. Ali, osim diplome, tu je primio manire velikog gospodina, koji su ga krasili do kraja života. Zbog toga, kao i izvanrednog umeća muziciranja na violini - takođe stečenog u Francuskoj - nakon povratka u Beograd bio je često i rado pozivan na dvor kod kneza Mihaila.
Uporedo sa uspehom u društvenom životu, tekla je i njegova poslovna karijera: sa 33 godine osnovao je Smederevsku kreditnu banku i bio njen uspešan direktor, a 1884. postao je ministar finansija. Srbiju je na tom mestu zadužio uvođenjem progresivnog oporezivanja, odnosno većih poreskih nameta za bogatije. Uz ovo, zaključio je veoma povoljan državni zajam, pa podneo ostavku, izjavivši da je „umoran“. Kralj Milan ga je, usvajajući njegovu ostavku, odlikovao Takovskim krstom.
Ðoka Pavlović je pre i posle toga bio još i ministar pravde i ministar spoljnih poslova, predsednik najvišeg suda, profesor Velike škole, pisac udžbenika „Hipotekarno pravo“, predsednik Narodne skupštine u dva mandata i izaslanik Kraljevine Srbije u Rimu. Državnu službu napustio je 1892.
Uvažavano mišljenje
Pisao je pravne rasprave za francuske stručne časopise, lečio se po stranim banjama, čitao strane novine... i u Beogradu uživao ugled vrhovnog arbitra - od mode do toga da je, kako piše Jovanović Stojimirović, „uvažavan njegov sud da li je neko sposoban za ovaj ili onaj državni položaj, za ovu ili onu sumu kredita kod Narodne banke, ili uopšte za ulazak u visoko društvo i ostanak u njemu“.
Brat mu je umro 1898. i celokupno veliko imanje zaveštao u dobrotvorne svrhe, s tim da Ðoka, dok je živ, koristi sve prihode po svom nahođenju. Stari gospodin živeo je u palati u Knez Mihailovoj, odbijajući provodadžike. Budući bogat i nepotkupljiv, uživao je veliko poverenje i kralja Petra I Karađorđevića. Umro je 1921. u Beogradu.
SARADNJA S OKUPATOROM
Posle okupacije bio je glavni urednik Obnove, a zatim, do jeseni 1944, direktor Državnog arhiva u Beogradu. S Milanom Nedićem pobegao je u Austriju, a saveznici su ga izručili Beogradu
POLITIČKI OBRAČUNI
Nikola Pašić je Pavlu Markoviću tajno dao novac da pokrene Pravdu, u kojem će za njegov račun napadati oficire zaverenike. List je vrlo brzo dostigao visok tiraž i uticaj
ISPIT I KARTE
Jedna kartaška partija Gige Geršića trajala je od sedam uveče do osam sati sledećeg jutra. Tada se jedan od saigrača, mlad čovek, izvinio i rekao da mora da ide jer u devet sati ima ispit.
„Kod koga, mladiću?“, reče Geršić.
„Kod vas, profesore!“
SAVEZ S BUGARSKOM
Smatra se da je Milovan Milovanović, kao predsednik vlade, odigrao ključnu ulogu u sklapanju saveza s Bugarskom 1912. godine. Taj savez omogućio je Srbiji pobedu nad Turskom u Prvom balkanskom ratu... Nekoliko meseci pre početka tog rata Milovanović je umro
ARČI NASLEDSTVO
Ljubomir Kaljević je pažnju privlačio i svojom lepotom: visok, smeđ, s krupnim plavim očima, uvek elegantan, predstavljao je jedinstvenu pojavu. U srpskoj prestonici zvali su ga „onaj gospodičić što arči očevu imovinu“
SUJETAN
Bežeći od siromaštva, Milenko Vesnić je još u mladim godinama počeo da se lepo odeva i imao je gotovo bolesnu sujetu, koja će ga pratiti do kraja života
