Izvor: Kurir, 15.Avg.2015, 21:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 NEOBIČNIH SUDBINA: Ko je išamarao kralja Petra II?
Životni put pojedinih ljudi toliko je neverovatan da deluje kao mašta nekog talentovanog pisca
1. Rista Prendić
Aleksinčanin je bio najpoznatiji i najugledniji tatar (poštar) u Srbiji 19. veka, a u svojoj 67. godini iz Carigrada je doneo pismo o povlačenju turske vojske
Karađorđevićevi ustanici preuzeli su mrežu poštonoša-kurira koju su formirali turski velikodostojnici i osvajači da bi ostali u vezi s Carigradom. Pisma su nosili >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << poverljivi i fizički spremni ljudi, jahači koji su od Beograda do Carigrada stizali za šest i manje dana. Po Tatarima, najboljim, najizdržljivijim i najbržim jahačima u to vreme, ovi prvi poštari nazvani su tatari.
Tatar-kafa
Oni na ovom putu uopšte nisu spavali, a da bi ostali budni, pili su tatar-kafu. Od mlevene kafe, malo šećera i hladne vode mesili su grudvice koje su sisali dok jašu. Zbog njih su građeni putevi, mostovi i skele za prelaz preko reka. A duž celog puta bile su ustrojene menzulane, poštanske stanice u kojima su tatari iscrpljene konje zamenjivali odmornim. Staranje o menzulanama bilo je povereno lokalnom stanovništvu.
Tatar Bogdan Đorđević prejahao je put od Carigrada za pet dana da bi doneo kopiju Hatišerifa iz 1830, kojim je Srbija postala kneževina. Za to je od Miloša Obrenovića dobio 500 dukata. Još brže od Đorđevića put od Carigrada prevalio je Lazar Aranđelović, zvani Indže (na turskom „sitni”), koji je knezu Aleksandru Karađorđeviću doneo sultanovo postavljenje za kneza Srbije za nešto više od četiri dana. Ali najpoznatiji i najugledniji tatar u Srbiji bio je Rista Prendić.
Aleksinački bogataš
Rođen u Aleksincu 1800. ili 1803, sve do 1837. godine bio je lični pismonoša kneza Miloša i tako već stekao zavidan imetak. Miloš mu je zatim naložio da obavlja kurirsku službu i za engleskog konzula, pukovnika Džordža Lojda Hodžesa.Ovaj avanturista, špijun i diplomata, vrlo brzo po dolasku u Srbiju, postao je čovek od najvećeg Miloševog poverenja. Uzgred, naučio je srpskog knjaza da uživa u viskiju, pa je Milošu vrlo brzo to postalo omiljeno piće. Hodžes je bio potčinjen britanskom ambasadoru u Carigradu i, kad je došao u Beograd, nije imao svog kurira. Postojali su britanski diplomatski kuriri zvani „srebrni hrtovi”, ali su oni između Londona i Carigrada, preko Beograda, išli tek na svakih mesec dana.
Engleska pošta
Englez je zato zamolio Miloša da mu ustupi jednog od svojih tatara, dok se ne snađe. Tada mu je Miloš stavio na raspolaganje Ristu Prendića. Aleksinčanin je kao tatar dobijao redovnu platu od Knjaza, ali mu je Hodžes isplaćivao i dodatnih deset dukata, a dobio je i značku i status engleskog diplomatskog kurira.
Kuća Riste Prendića, jedna od najvećih i najlepših u Aleksincu, koji je tada bio pogranična varoš, poslednja u Srbiji prema Turskoj, od 1837. do 1855. godine predstavljala je sedište engleskih diplomatskih kurira u Srbiji. Aleksinčani su zato tatar-Ristinu kuću zvali „engleska pošta”.
Englezi su svoje kurire povukli 1850, a Rista Prendić nastavio je da jaše za Srbiju. U 67. godini doneo je sultanovo pismo knezu Mihailu Obrenoviću, kojim se dozvoljava povlačenje turske vojske iz Srbije.
Rista Prendić je, prema popisu iz 1862. godine, bio jedan od trojice najbogatijih Aleksinčana. Umro je cenjen, u dubokoj starosti, 1892.
ZAJEDNICA S RUMUNIMA
Miroslav Hubmajer je 1884, zajedno s Vasom Pelagićem, u Bukureštu formulisao principe ujedinjenja Slovena i Rumuna i stvaranje balkansko-karpatske federacije.
LUGER I ŠIRMA
Otac legendarnog konstruktora, vojni hirurg Bartolomus Luger, Nemac rođen je u Zadru, kao i njegova majka Ana Marija, čije je devojačko prezime Širma, inače često među Srbima u dalmatinskoj vojnoj krajini.
KRVNIK I GLASOVI
Ministar policije Nastas Petrović poručio je opoziciji: „U trenutku kad ste me vi slikali kao najvećeg krvnika, tada se vršio izbor poslanika ove skupštine i ja sam na tom izboru dobio mnogo više glasača no što sam ih ikad dotle imao.” Za ubistvo braće Novaković niko nikad nije odgovarao.
ČELIČNE ŽICE UMESTO MIŠIĆA
Kad je 1951. na škotskom aerodromu Lits nastupao pred Titom i engleskom kraljicom Elizabetom, Tajms je pisao: „Ovaj čovek u mišićima ima čelične žice, a umesto živaca najlonsku užad!”
STAO UZ TITA
Pred kraj rata Omersa se vratio na brod i poslat je u Jadran, ali je on napustio brod i opredelio se za Tita. Posle maratonskih saslušavanja, Udba mu je naložila da nastavi saradnju sa Englezima, ali ovog puta kao dvostruki agent. Udba je 1948. posumnjala u njegovu iskrenost, pa je uhapšen po ko zna koji put. Osuđen je na 20 godina.
SPASAO TITA U DRVARU
Zbog onoga što mu se kasnije desilo, iz arhiva su izbrisani svi podaci o radu Boška Čolića, ali pamti se da je samo zahvaljujući njegovoj spretnosti Tito u Drvaru umakao samo nekoliko minuta pre nego što su nemačke specijalne jedinice upale u njegovu pećinu s namerom da ga zarobe i živog odvedu Hitleru u Berlin.
Sledeće subote: 7 priča o štampi u Srbiji između dva svetska rata
