Izvor: RTS, 13.Jul.2023, 12:37

НБС подигла референтну каматну стопу на 6,5 одсто

Извршни одбор Народне банке Србије на данашњој седници одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6,5 одсто.
Повећана је и стопа на депозитне олакшице на 5,25 одсто, као и стопа на кредитне олакшице на 7,75 одсто, саопштила >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << је централна банка.

При доношењу одлуке Извршни одбор је проценио да је још увек потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како инфлациона очекивања не би расла и како би се осигурало да се инфлација нађе на одрживој опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције.
Како се наводи на сајту НБС-а, слабљење глобалних трошковних притисака је настављено, а светске цене енергената, затим цене хране и индустријских сировина налазе се у паду међугодишње посматрано.
Међутим, Извршни одбор сматра да је наставак умереног заоштравања монетарне политике и даље потребан имајући у виду да инфлација на глобалном нивоу показује знаке отпорности веће него што се очекивало.
Опрез због базне инфлације Иако се инфлација постепено смањује у великом броју земаља, нивои на којима се она налази и даље су релативно високи. Притом, на посебну опрезност упућује базна инфлација, која у многим земљама спорије опада од укупне, чему доприносе повишена инфлациона очекивања и фактори с тржишта рада, а пре свега даљи раст зарада, наводи централна банка.
То указује да борба централних банака са инфлацијом још увек није завршена и да се повећање референтних каматних стопа најважнијих светских централних банака може очекивати и у наредном периоду.
Ниво инфлације у зони евра знатно изнад циља У зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, је настављено смањење укупне инфлације, али је њен ниво још увек знатно изнад циља, истиче се у саопштењу.
Истичући одлучност да обезбеди повратак инфлације на циљ, Европска централна банка је у јуну додатно заоштрила монетарну политику. Инфлација је нешто нижа у Сједињеним Америчким Државама, што оправдава одлуку Система Федералних Резерви да након 10 узастопних повећања у јуну задржи референтну каматну стопу непромењеном, не искључујући могућност даљих повећања у наредном периоду.
Извршни одбор Народне банке Србије истиче неопходност вођења опрезне монетарне политике и због неизвесности у погледу дужине трајања сукоба у Украјини, као и расположивости енергената и њихових цена у наредном периоду, напомиње се у саопштењу.
Међугодишња инфлација у јуну 13,7 одсто У складу са очекивањима Извршног одбора, међугодишња инфлација је наставила да успорава и у јуну је износила 13,7 одсто. Наставку успоравања инфлације допринеле су цене нафтних деривата, базна инфлација која је смањена на једноцифрени ниво, као и цене хране, наводи се у саопштењу.
НБС напомиње да је важно истаћи да је код цена поврћа забележен даљи раст, иако је уобичајено да с доласком нове пољопривредне сезоне од маја уследи њихов пад, а главни разлог за овакво њихово кретање јесу неповољни агрометеоролошки услови (обилне падавине).
Извршни одбор очекује знатнији пад инфлације у другој половини године И поред тога што агрометеоролошки услови могу утицати на одступање цена поврћа од сезонски уобичајених кретања и у наредном периоду, тј. да њихов пад у летњим месецима буде мањи од сезонски уобичајеног, Извршни одбор очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањoм, уз знатнији пад у другој половини ове године.
Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду допринеће пре свега ефекти претходног заоштравања монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и стабилизација и очекивани пад инфлационих очекивања.
Показатељи кретања у реалном сектору указују да ће и у другом тромесечју бити остварен раст економске активности и у односу на претходно тромесечје и међугодишње посматрано, чему пре свега доприносе повољна спољнотрговинска кретања – робни извоз изражен у еврима порастао је за 10,5 одсто међугодишње, док је робни увоз изражен у еврима смањен за 11,6 одсто међугодишње у периоду јануар-мај.
У оквиру робног извоза, бележи се раст извоза прерађивачке индустрије и електричне енергије, док је, с друге стране, смањење робног увоза резултат пре свега нижег увоза енергената и интермедијарних производа.
Како се наводи, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру Народна банка Србије знатно доприноси укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности. Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира трендове на међународном робном и финансијском тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси у зависности од података који буду пристизали, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду.
Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и очувању повољног инвестиционог амбијента.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. августа 2023. године.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.