Izvor: B92, 13.Avg.2011, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
50 g. od izgradnje Berlinskog zida
Berlin -- Pre tačno pola veka bivša Nemačka Demokratska Republika počela je izgradnju zida koji je delio Istočnu i Zapadnu Nemačku.
Gradnja Berlinskog zida počela je 13. avgusta 1961, a zid je srušen 1989. godine, kada su se dve Nemačke - istočna i zapadna - ujedinile.
Iako je decenijama bio simbol represije, vlasti u Berlinu odlučile su da sačuvaju ostatke Berlinskog zida, odnosno 3 kilometra koliko je ostalo od nekadašnjih 155 kilometara.
Ceremonija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je održana u novom memorijalnom centru, u Bernauer ulici, gde i dalje postoje delovi Zida. Svečanosti je prisustvovala i nemačka kancelarka Angela Merkel, i sama odrasla u istočnom delu. Gradonačelnik Berlina rekao da je podeljeni Berlin pocepao i zemlju isto koliko i razdvojio ulice, susede i porodice.
Nemački predsednik Kristijan Vulf ocenio je da "Zid koji je gušio život" mora da bude podsetnik da bi se cenila i očuvala otvorenost današnjeg sveta.
"Nepravde koje je naneo ovaj Zid, podsećaju nas da da treba uvek da podržimo sve one koji se bore za slobodu, demokratiju, i ljudska prava", rekao je Vulf.
Upravo tu gde je održana ceremonija, je jedno od mesta koje su najćešče koristili oni koji su hteli da prebegnu. Podaci kažu da postoje dokazi o najmanje 136 ljudi koji su izgubili život pokušavajući da pređu Belrinski zid, a poslednja saznanja istraživača govore da je, možda, čak 245 ljudi nastradalo. Jedan do preživelih, Jorg Klain imao je 3 godine 1964, kada je sa roditeljima prebegao iz istočnog u zapadni Berlin Tunelom 57
Nemačka je posle II svetskog rata bila podeljena na kapitalistički zapadni i komunistički istočni deo. U vreme tenzija između Amerike i SSSR, istočnomenački režim počeo je da gradi zid na današnji dan pre tačno 50godina. 1962 podeljeni grad posetio je Džon Kenedi i ušao u istoriju nemačlpg naroda porukom da je i on Berlinac
1987. POsle više pokušaja da prevaziđu Hladni rat, u Belinu ispred Branderburške kašije preds SAD Ronald Regan poručuje sovjetskom lideru i Mihailu gorbačovu da otbvori tu kapiju
Zid ipak ruši euforuična masa kada je 1989 pričitano saopštenje Vlade da će prelazak iz jedne u drugi Nemački buiti dopušten.
