Izvor: RTS, 09.Jul.2023, 09:17
Мацановић: Убиство транс-девојке је 22. фемицид од почетка године, жене губе поверење у институције
Случај свирепог убиства 18-годишње Н. М. у стану у центру Београда изазвао је велико узнемирење јавности. Невладине организације упозоравају да је ово 22. фемицид од почетка године, што значи да сваке недеље од руке блиске особе страда бар једна жена. Вања Мацановић >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << из Аутономног женског центра објашњава да жене губе поверење у институције, да ће бити безбедне након што пријаве насиље.
Иако тужилаштво у саопштењу о саслушању осумњиченог за убиство Н. М. жртву третира као мушку особу, 29 невладиних организација ово убиство третира као фемицид. Вања Мацановић из Аутономног женског центра у разговору за Дневник РТС-а објашњава да све околности овог случаја указују на то да је реч о фемициду.
“Тужилаштво је ограничено тиме шта пише некоме у личној карти и не може да иде другачије од онога како је написано. Док ми, када смо сагледале све околности овог случаја, да је у питању партнерска веза која је трајала годину дана, у којој је било насиља и која се нажалост завршила овако брутално, одлучили смо да ово убиство трансџендер особе сврстамо као фемицид, јер то јесте по свим својим карактеристикама на исти начин учињено као да је у питању и неко ко није трансџендер“, каже Мацановићева.
Коментаришући наводе да је насиља било и раније, да су комшије чуле свађу и да породица потврђује да је било проблема, Мацановићева каже да су у овом случају сви заказали.
“Иако може да се чита да су девојку и пријатељи упозоравали да је он опасан, да није за њу, али то жртве насиља не виде некад. Знате, колико год је насилник екстремно насилан, стоји да нико није у вези са злостављачем, у вези је са неким у кога се заљуби и кога воли и ту имате оне добре и лоше фазе које жртву држе заробљеном“, каже Вања Мацановић.
Сваке године се број жртава повећава
Напомиње да се из године у годину број убијених жена повећава, и то оних које раније нису пријављивале насиље.
“Ми ове године можемо потврдити четири случаја да је насиље било раније пријављивано институцијама. У свим осталим случајевима насиље није било пријављено, а онда када читате уназад и када чујете шта причају комшије, пријатељи и родбина, схватите да су сви имали сазнање да се то дешавало, али да некако нису допрли до жртве и није било пријављено“, рекла је Мацановићева.
Објашњава да у таквим ситуацијама насилници жртве додатно застрашују тако што им говоре: "Пријави ме и проћи ћеш исто као она жена на насловним странама" или "наша ће деца остати сирочићи".
“А с друге стране, ови случајеви у којима су жене пријавиле насиље, који су се завршили фемицидом, одвраћају жене од тога да пријаве. Имам утисак да жене губе поверење у институције, зато што се показује да жртве пријављују, а да не постоји одговорност институција за погрешно поступање и за непоступање у тим случајевима. Жене су сад веома озбиљно изгубиле поверење у институције да ће, када буду пријавиле насиље, бити заштићене“, истиче Мацановић.
Напомиње да, иако део медија штити идентитет жртве, и даље има оних који не поштују етичке кодексе, описују до детаља свирепе поступке злочина, што можда може да дâ идеју неком будућем насилнику.
“То је недопустиво“, наглашава Мацановићева.
Помоћ се може тражити и од женских организација
Наводи и да се нечија свирепост не може спречити, али да се може радити са жртвом на томе како да пријави насиље, а да после тога буде безбедна.
“Како да направи безбедносни план, како да се обрати женским организацијама да потражи помоћ. Нису само институције те које пружају помоћ и подршку, већ и женске организације“, каже Мацановићева.
Од почетка године у партнерском насиљу убијене су 22 жене. То значи да сваке недеље од руке блиске особе страда бар једна жена. Тек је половина године, а већ је скоро достигнут број од 25 жртава у целој прошлој години.
Последњих дана поново се чују захтеви да се више ради на системском решењу овог проблема, а један од предлога јесте да се формира и национално тело за праћење фемицида.
.jpg)
