Izvor: S media, 30.Apr.2010, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
16 žena brutalno ubijeno od strane partnera
Od početka godine 16 žena u Srbiji ubijeno je na najbrutalniji način od strane trenutnog ili bivšeg partnera. Statistički gledano svake nedelje ubijena je jedna žena. Ovo je podatak do kog su došle ženske organizacije, članice Mreže Žena protiv nasilja.
Ubistva žena odnosno femicid postala su deo svakodnevnice u Srbiji koja ne može u potpunosti da se suprotstavi nasilju koje je evidentno u porastu. Policija obično reaguje kad je zločin već izvršen, dok je sudstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sporo u procesuiranju počinilaca. Ni mediji nisu ništa bolji. To se najbolje vidi i na primeru nedavno ubijene Ksenije Pajčin. O tome su svi izvešatavali desetak dana, a potom je njena smrt postala izvor zarade za tabloide koji su time hranili masu gladnu senzacionalizma.
Niko nema zvaničan podatak o tome koliko žena u Srbiji svakodnevno trpi fizičko, psihičko i seksualno nasilje, koje može da se završi tragičnim posledicama.
Ipak, članice Mreže žena protiv nasilja preko medija došle su do podatka da je od početka godine u Srbiji od strane partnera ili bivšeg partnera ubijeno čak 16 žena, kaže za Radio S Aleksandra Nestorov iz Autonomnog ženskog centra.
„Pretpostavlja se da tih žena ima više. Mi verujemo da ne stigne svaka vest o ubistvu žena do novinara, kao i da medju žrtvama nema žena koje su preminule od dugogodišnjeg nasilja koje je nad njima vršeno, kaže Nestorov.
Nestorov je istakla da država treba odlučnije da reaguje u slučaju nasilja nad ženama.
„Mi tražimo od institucija da rade svoj posao. Tražimo da veruju iskazima žena o muškom nasilju, odnosno da im ženina izjava ili prijava bude pokretač za istraživanje šta se zaista dogodilo. Tražimo da svaku prijavu uzmu za ozbiljno i reaguju na svaku prijavu nasilja u porodici. Prema onome što je pisalo u medijima i novinskim člancima neke od ovih žena su tražile pomoć institucija, ali se na njihove prijave nije reagovalo. Tražimo takodje da institucije adekvatno procene opasnost nasilja po ženu. Postoje liste za procenu rizika za bezbednost žrtve. U njima se nalaze sva pitanja koja predstavnici institucija treba da postave ženi koja im se obraća. Prostim sabiranjem njenih pozitivnih odgovora predstavnici institucija mogu da procene da li je njen život u opasnosti ili ne. Te liste koriste institucije u mnogim zemljama, pitanje je samo da li institucije u Srbiji žele odgovorno da rade svoj posao.
Nestorov podseća da je porodični zakon jasno propisao na koji način žene mogu biti zaštićene.
Ovaj zakon predvidja zabranu prilaska mestu stanovanja ili rada, zabranu prilaska žrtvi, zabranu uznemiravanja i druge mere. Tražimo da država preuzme organizaciju efikasnog sistema koji će sprečiti ubistva žena, takodje tražimo da sudjenje ubicama bude adekvatno zločinu i sa najvećim kaznama. Nažalost i dalje postoji tendencija blagog kažnjavanja.
Nestorov posebno naglašava ulogu medija u izveštavanju o ubistvima žena.
„Jako je važno da mediji odgovorno izveštavaju o nasilju. Analizirajući tekstove i naslove naišle smo na potrebu da se zločin opravda, razume i minimizira.
Neki od primera novinarskog izveštavanja
„Ubica umirao tri sata“ – „U prvi plan se stavlja patnja ubice i saosećanje sa zločincem i njegovim bolom“, kaže Nestorov.
„Verovatno je bio iziritiran nečim pa je potegao pištolj na nju“ - Nema opravdanja za ubistvo, naglašava Nestorov.
„Komšije nisu poznavale osumnjičenog za ubistvo , znaju samo da je mladji od nje i da je često dolazio“ - Ovaj tekst zapravo diskredituje žrtvu. Govore nam o tome šta je tražila sa mladjim čovekom, objašnjava Nestorov.
Ona dodaje da je u ovim primerima jasno da novinari najčešće skreću fokus sa žrtve na učinioca, opravdavaju ubistvo.
„Žrtva se spominje samo u negativnom kontekstu kako bi se opravdao počinilac i potpuno se gubi iz vida koje je delo učinjeno. Mi tražimo da mediji nasilje nazovu pravim imenom, i da ukoliko žele da izveštavaju o nasilju nad ženama pruže podršku organizacijama koje rade sa ženama. Oni mogu biti sjajni partneri, ako novinar želi odgovorno da piše o ženama, izjavila je Nestorov.
Nasilje nad ženama u Srbiji je izraženije nego u drugim evropskim zemljama.
„U Srbiji možemo samo da se oslonimo na podatke koje mi prikupimo iz medijskih izveštaja. Prošle godine u Srbiji koja ima sedam miliona ubijeno je 49 žena, sa druge strane u Danskoj koja ima 5,5 miliona stanovnika ubijeno je 12 žena. U Italiji koja ima skoro 10 puta više stanovnika ubijeno je 113 žena. Žene su najugroženije od strane muškaraca koji su im bliski. Mi tražimo da porodica bude sigurno mesto za žene“, kaže na kraju razgovora za Radio S Aleksandra Nestorov iz Autonomnog ženskog centra.
Za više informacija posetite i sajt
http://www.zeneprotivnasilja.net/
Dušan Mlađenović
