Izvor: B92, 27.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
11 godina od otmice u Štrpcima
Prijepolje -- Na današnji dan, 27. februara 1993. godine, iz putničkog voza koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar, u stanici Štrpci, oteto je 19 putnika, uglavnom bošnjačke nacionalnosti. Akteri otmice i likvidacije su, izuzev Nebojše Ranisavljevića, koji je u višem sudu u Bijlom Polju osuđen na 15 godina zatvora, još uvek van domašaja prvade. Povodom godišnjice otmice, u Prijepolju je u petak održan protesni skup zbog toga što još nisu uhapšeni glavni akteri tog zločina, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izveštava dopisnik Radija B92, Muharem Mutavdžija.
Protest je počeo u 15.48 ispred zgrade SO Prijepolje, tačno u vreme u koje je pre 11 godina u stanici Štrpci zaustavljen voz. Članovi porodica otetih putnika, predstavnici političkih partija koje okupljaju uglavnom Bošnjake i građani srpske nacionalnosti prisustvovali su protestu. Učesnici skupa islamske veroispovesti predvođeni glavnim imamom Velike džamije, Nadirom Dačićem, izgovorili su moilitve namenjene dušama ubijenih, a skup je nastavljen šetnjom do mosta odakle je u Lim položeno cveće.
Brat jednog od otetih putnika u Štrpcu, Nail Kajević, kaže za B92 da porodice nisu zadovoljne suđenjem u tom slučaju jer, kako kaže, pravda nije zadovoljena: "Evidetnno je da je vlast učestvovala u organizovanju i koordiniranju otmice. Vlast se promenila, druga nije ništa uradila. Dobro bi bilo za sve građane da se shvati šta znači ta otmica nedužnih ljudi."
Nekoliko dana pre obeležavanja godišnjice zločina u Štrpcima, opštinski sud u Prijepolju rešio je prvi tužbeni zahtev porodica otetih i likvidiranih putnika za naknadu nematerijalne štete i pretrpljeni duševni bol. Naknada iznosi milion dinara. Pravni zastupnik porodica otetih putnika, Velija Murić, uložio je žalbu na dosuđen iznos: "Prvi put, jednom sudskom odlukom, iako je ona nepravosnažna, državni organ Srbije potvrdio je činjenicu ko je odgovoran za ovaj zločin. Naime, odgovornost države Srbije, odnosno MUP-a Srbije, ogleda se u nečinjenju, u pasivnom držanju - da li je to bilo namerno ili ne, pitanje je za sebe - o prepuštanju jednog naroda delovanju vojnih snaga sa druge teritorije."
