Izvor: Kurir, 07.Nov.2015, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
10 otkrića bez kojih život kakav danas poznajemo ne bi postojao
Ljudska vrsta, iako nije ni najsnažnija ni najizdržljivija od ostalih, uspela je da preživi veoma dugo na Plavoj planeti. Jesu li ova otkrića za to bila ključna?.
Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.
Točak
Arheolozi raspravljaju kada je prvi točak zaista otkriven. Prvi dokazi njegovog postojanja potiču tek iz perioda oko 3500. godina pre naše ere i pronađeni su u Mesopotamiji, ali se takav točak koristio u pravljanju grnčarije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Bilo je potrebno još tri veka da žitelji Mesopotamije otkriju da im točak zapravo pomaže i u tome da prenesu predmete s jednog mesta na drugo. Točkovi su se razvijali u nekoliko faza, najpre kao valjkasti trupci, da bi 2000 oko godina pre naše ere nastale prve kočije u Egiptu.
Točak je najvažnije otkriće u istoriji jer ga većina modernih uređaja koristi u svom mehanizmu.
Sečivo
Ovo otkriće je bukvalno spaslo život čitavoj našoj vrsti. Novija istraživanja pokazuju da kamenje u obliku sečiva nije samo omogućilo ljudima da se bolje hrane, nose bolju odeću i brane se od predatora, već je i dosta doprinelo evoluciji ljudske šake.
Dokazi koje su arheolozi našli u etiopskoj regiji Afar ukazuju na to da su naši preci koristili alate sa sečivima pre čak 3,4 miliona godina.
Odeća
Kada je naša vrsta izgubila dlaku u većem delu tela, ostala je izložena mnogim pretnjama iz spoljašnjosti. Istraživači s Univerziteta na Floridi su odlučili da utvrde kada su se moljci genetski odvojili od vaši koje napadaju kosu, što bi dalje dovelo do podatka kada je počela da se koristi odeća. Rezultati ove neobične studije su pokazali da su ljudi počeli da se oblače u periodu pre oko 170 hiljada godina.
Sklonište
Pre oko 2,6 miliona godina, grupe ljudi su počele da sakupljaju hranu i alat i odnose ih na mesta na kojima su spavali. Međutim, najpostojaniji dokazi o skloništu koje je napravio čovek datiranju iz perioda od pre 400 hiljada godin, a reč je o rupama za stubove pronađenim na teritoriji današnje Francuske.
Kanalizacija
Ovo otkriće potiče iz viktorijanskog doba Engleske, kada je Temza bila prepuna otpada koji je preplavio ulice. Tada je bivši novinar i advokat Edvin Čedvik odlučio da takozvana sanitarna prevencija može sprečiti mnoge bolesti kao što su: tifus, kolera, grip... Čedvik je nacrtao planove za kanalizacione odvode i pumpe koje će uklanjati otpad. Danas, međutim, vekovima nakon što je Čedvik promenio svet, čak 15 svetske populacije je primorano d vrši tzv. otvorenu defekaciju, odnosno da prazni creva na poljima, u rekama itd. Kako se navodi na sajtu Unicefa, reč je o čak milijardu ljudi.
Prečišćavanje vode
Vekovima je i u najrazvijenijim zemljama kolera ubijala hiljade i hiljade ljudi. Tokom epidemije 1854. godine, britanski naučnik Džon Snou je otkrio da ovu bolest izazivaju mikroorganizmi koji žive u vodi. Ispitujući ovo, predložio je da se hlor ubacuje u vodu kako bi uništio mikroorganizme.
Od tog trenutka, ovo jednostavno otkriće počelo je da se primenjuje širom planete.
Vatra
Ne zna se tačno ko je i kada otkrio vatru. Neki naučnici povezuju s Ašelskom kulturom, koja je postojala na teritoriji Afrike pre oko 790 hiljada godina, ali ima i onih koji veruju da je otkrivena mnogo ranije.Zahvaljujući mogućnostima koje je vatra pružala, ljudi su mogli da migriraju u delove sveta s hladnijom klimom i pripremaju hranu tako da su pobediti mnoge bolesti. To je samo jedan deo neverovatnih mogućnosti koje smo dobili zahvaljujući vatri.
Poljoprivredni usevi
Primitivni lovci i sakupljači hrane su provodili dosta vremena u obezbeđivanu hrane za život. Poljoprivreda nije nastala odjednom, već nizom naučnih i tehnoloških otkrića, kao što je otkiće različitih tehnika navodnjavanja, a potom i uspostavljanje useva i nađubravanja. Prema DNK analizi savremenih proizvoda, pšenica, ječam, leblebija, sočivo, lan i slične biljke počele su da se uzgajaju pre oko devet do deset hiljada godina u jugozapadnoj Aziji.
Antibiotici
Dvadesetihgodina XX veka, Aleksandar Fleming je otkrio antibakterijsko dejstvo penicilina. Od tada je korišćenje penicilina u lečenju bolesti postal svakodnevno, a antibiotici su umanjili smrtnost stanovništva od bolesti kao što su sifilis, sepsa i mnoge druge. Naravno, nisu samo antibiotici zaslužni za smanjivanje smrtnosti kod uobičajenih bakterijskih bolesti, već su na to je uticali i čista voda i poboljšavanje sanitarnih uslova.
Čuvanje hrane
Konzerviranje je otkriveno još u 18. veku kao jedna od vojničkih nužnosti. Naime, Napoleonove trupe su se suočavale s mnogobrojnim posledicama gladi, te je francuska vlada ponudila 12 hiljada franaka svakome ko bi otkrio način da vojnici očuvaju hranu. Parižanin Nikolas Apert, koji je u to vreme radio različite ugostiteljske poslove, našao je način da delimično skuvanu hranu stavi u boce koje je uranjao u ključalu vodu kako bi iz njih izbacio vazduh, jer je zaključio da vazduh dovodi do kvarenja hrane.
Kasnije, 1810. godine, engelski pronalazač Piter Durand patentirao je sličan izum, u kojem je umesto čepa stavljao poklopac, da bi dve godine kasnije s dvojicom kolega otvorio fabriku koja hranu skladišti u metalne konzerve umesto boca.
SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:
Beograd: Ispod „Pobednika“ slučajno pronađena tajna soba
ISTORIJA I MISTERIJA: Upoznajte pet izgubljenih gradova
Zašto je čovek jedina vrsta na planeti koja govori?
POGLEDAJTE: Snimljena izuzetno retka bela veverica! (VIDEO)
5 stvari koje niste znali o samurajima
Autor: Foto: Shutterstock
.jpg)
