Izvor: RTS, 04.Avg.2023, 05:56
Чији је наш кров – шта кад власници станова неће да учествују у трошковима поправке заједничких просторија
Трошкови поправке крова једне зграде могу коштати и десетине хиљада евра, а обавеза његовог одржавања је на свим станарима, а не само на онима који живе на последњем спрату. Шта се дешава ако, ипак, не желе сви станари да учествују у санирању оштећења?
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Ако Игор Бурлица брзо не смисли начин да сам санира кров зграде у Светозара Ћоровића 17, до зиме ће му, ако не и раније, завршити у стану.
Подршку већине станара нема. Каже да комшије са првог па и другог спрата за кров није брига. Због те небриге, један велики комад плафона скоро се одвалио и пао по степеништу, чак до приземља.
Оне с приземља кров не занима
"При свакој киши овде је прокишњавање, видите и сами овај плафон, генерално у овој згради је проблем са кровом, пре пар година управница зграде је пријавила проблем градском стамбеном, они су излазили на терен, дали су тада понуду, која је по њеним речима била око 23.000 евра. Они су се распитивали и за приватне понуде, приватна је била упола мања, међутим, станари зграде нису могли да се договоре да заједно учествују. Један део станара је хтео, они који су високо, а они који су у приземљу – њих тај проблем не дотиче", каже Игор Бурлица.
Додаје да кров није његов, већ је реч о заједничкој имовини.
Пошто од договора по свему судећи нема ништа, екипа РТС-а питала је адвоката Вукашина Бараћа шта може бити решење.
"Закон је ту поприлично јасан, власници свих посебних делова односно власници станова у овом случају, небитно да ли живе на првом спрату или на десетом, дужни су да одржавају заједничке просторије. То су улази, темељ, фасада, кров. Уколико не могу да се договоре, онај који трпи штету, моћи ће да отклони ту штету о свом трошку, а онда стиче и право регреса и од осталих власника посебних делова зграде", наводи Бараћ.
Наплата судским путем
По речима адвоката, први корак је да се најугроженији станари обрате управнику стамбене заједнице који данас није био у могућности да разговара са екипом РТС-а. Ако то из било ког разлога није могуће, постоји још један начин.
"Постоји и судски пут наплате потраживања које има од других станара. Да ли ће бити мирним путем или кроз поступак извршења – то је већ на станарима да се договоре", додаје Бараћ.
Дакле Игору Бурлици преостаје да обезбеди 23.000 евра и финансира поправку крова преко градског стамбеног, па онда да покрене судску парницу против стамбене заједнице. То, међутим, подразумева плаћање вештака, адвоката, судске трошкове.
Јесте да смо у тренутку када смо постали власници станова постали одговорни и за све делове зграде, али у неким ситуацијама, кад су поједини станари препуштени сами себи, изгледа да је суд једини пут.
.jpg)
