Izvor: RTS, 27.Jul.2023, 15:28
У Србији се школују прве форензичке рачуновође, ко ће бити нови стручњаци за борбу против малверзација у привреди
Професор Дејан Малинић, који води нови мастер програм форензичког рачуноводства на Економском факултету, каже за РТС да је највећа потреба за новим стручњацима у јавним институцијама – тужилаштвима, полицији, НБС. Форензичко рачуноводство, истиче, у фокусу има >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << откривање и превенцију, борбу против превара пре него што настану.
Финансијске малверзације, утаје, прање новца нису ретка појава у свету привреде, а ту праксу неретко користе и криминалне организације. Међутим, Србија нема довољно стручњака – рачуновођа, који би пратили токове новца и открили финансијски и привредни криминал.
Зато ће од јесени Економски факултет у Београду примити прву генерацију полазника мастер програма форензичког рачуноводства.
Мастер програм акредитован је за 50 полазника годишње. Очекује се да један део уписника буде из јавног сектора.
Реч је о професионалцима који већ раде у институцијама и желе да унапреде своја знања, док ће остатак моћи да похађа дипломирани студенти Економског факултета у Београду.
Борба против превара пре него што настану
Професор Дејан Малинић, који води пројекат, рекао је у Дневнику РТС-а да су преваре које се данас чине веома комплексне и да у њима учествују високо позиционирани менаџери.
"Често су то тимови који се креирају за такве ствари, који поседују различита, специјализована знања. Ако ми желимо да будемо успешни у том нашем послу, онда је сасвим логично да имамо квалитетну едукацију форензичких рачуновођа, јер онај ко контролише мора увек да зна више од онога ко је контролисан", напомиње професор.
Форензичко рачуноводство, истиче, у фокусу има детекцију превара, односно откривање и превенцију, борбу против превара пре него што настану.
У којим институцијама постоји потреба за форензичким рачуновођама
Тренутно у Србији ради, при Тужилаштву за организовани криминал, двоје форензичких рачуновођа.
"Пројекат који је у току и који је финансиран од стране АНЛ-а, усмерен је на јавни сектор. Потребе постоје сасвим сигурно у тужилаштвима, у вишим тужилаштвима, тужилаштвима за организовани криминал, постоје управе за криминалистичку полицију, постоје потребе у регулаторним телима као што је Народна банка, као што је Комисија за хартије од вредности, управа за спречавање прања новца, борбу против корупције", наводи Малинић.
Такве потребе, додаје, постоје и у корпоративном сектору, али у овом тренутку најпотребнији су у јавним институцијама.
Каква је улога нових стручњака
Професор Малинић објашњава да су рачуновође генерално задужене за евидентирање свих трансакција које настају у било којем пословном субјекту.
"Ако на то додате форензичко рачуноводствена знања, која подразумевају надоградњу тих основних знања, онда су то људи који имају највише шанси да открију такве криминалне активности", истиче Малинић.
"Настава по највишим стандардима међународне акредитације"
Мастер програм је направљен, наводи професор, по највишим стандардима међународне акредитације, и може да се примени у српским околностима.
"За те потребе ми ћемо имати страну литературу коју ћемо превести. У току је превод пет књига, што је више од 4.000 преводилачких страна. Имаћемо наставу по најсавременијим стандардима који постоје у свету, која се заснива на студијама случајева, дискусијама, анализама. У тој настави учествоваће око 20 професора и мислим да ћемо заиста моћи да понудимо један квалитетан програм с свим нашим полазницима", наводи Малинић.
"Студијски програм није довољан, постоје два кључна ризика"
Професор, међутим, напомиње да није довољно да постоји само квалитетан студијски програм, пошто има још услова који треба да буду испуњени.
Постоје, према његовим речима, барем два кључна ризика.
"Први је институционалне природе. Не постоји довољно добра инфраструктура у овом тренутку за запошљавање форензичких рачуновођа. Будући да их нема предвиђених у систематизацијама радних места, потреба за њима постоји, али она дефинитивно још увек није експлицитно видљива у институцијама", наводи Малинић.
С друге стране, додаје, постоји озбиљан ризик да стручњаци, када после мастер програма нађу посао у јавном сектору и стекну искуства, постану атрактивни за корпоративни сектор.
"Ако због бољих финансијских услова буду прешли из јавног у корпоративни сектор, опет ћемо имати проблем у јавном сектору. На том проблему треба више да се поради", закључује професор.
.jpg)
