Izvor: RTS, 29.Jun.2023, 05:58
Ако нећеш ти да радиш има ко хоће – та парола више не важи
Дуго су послодавци говорили: “Ако ти нећеш да радиш, има ко хоће“, али више то не могу. Ситуација није као пре две, три деценије, када је за једно радно место конкурисало и по неколико десетина људи. Незапослених је мање од 10 одсто а послодавци на муци да нађу стручне >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << и одане раднике. На разговорима за посао кандидате питају за коју би плату радили, а да их задрже спремни су да дају разне погодности - од приватних осигурања, рекреације на радном месту, до рада од куће.
До пре само неку годину жеља већине била је радно место у банци, у пријатном и чистом окружењу уз зараде које су биле међу највишим у земљи. Сада банкари имају муку не само да нађу, него још више да задрже запослене.
“Флуктуација у банци као и на тржишту је неких 15 посто. Од 150 људи који оду искористимо прилику да бар неких осамдесетак позиција затворимо тако што дамо прилику колегама који су већ у организацији и да напредују у каријери и да остваре неке боље услове боље бенефите, боље зараде, да науче нешто ново, а да улазне позиције затварамо тако што излазимо на тржиште”, каже Хана Шкеро Косић, директор за људске ресурсе Ерсте банке.
Притиснути законом понуде и тражње за само неколико година од сурових газда многи послодаваци су постали коректни партнери са којима може да се преговара.
“У последње две године покренут је велики инвестициони циклус у зараде запослених који је износио 30 милиона евра и који је довео до просечног повећања плата колега у дистрибутивном центру за 30 одсто. С друге стране, 26 дана имају минимум за годишњи одмор и сви имају картицу са попустом од 12 одсто да могу куповати у свим нашим продавницама”, истиче Милица Поповић из компаније “Делез Србија“.
Зарада остаје најважнији мотив за рад, али се тражи и флексибилно радно време, слободни дани, простор за рекреацију, приватно здравствено, па и пензионо осигурање.
“У последње време посебно је изражена та иницијатива за двократно радно време у смислу да раде један део дана, па један део дана пауза, па увече поново - што је опет у неким делатностима угоститељства је могуће у некима није, али свакако што се тиче зараде свакако и ту имају могућност да траже боље услове”, указује Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.
У компанији која је прва у Србији увела четвородневну радну недељу истичу да им за годину и по ниједан радник није отишао.
“Ви ако хоћете да задржите човека најлакше је да то урадите великом платом. Све остало је еј-чар. Е сада да ли је лако свима дати огромне плате. Па није лако и зато морамо да радимо нешто друго да нађемо неки баланс између свега тога Зато дајем бенефите и остало. Код нас је један од кључних бенефита који смо ми као фирма предвидели да буде четвородневна радна недеља. Ми смо кренули од производње. Ако је ту успело, онда може да успе у било ком одељењу”, напомиње Небојша Матић из "МикроЕлектронике".
У некадашњој Југославији, Србија и Београд су били крајњи циљ многим људима из региона. Убрзано старење становништва и одлазак у иностранство, смањили су регионални миграциони резервоар и ка Србији.
Сада нам радници стижу са далеких дестинација, углавном за послове који захтевају нижу спрему.
За оне захтевније стручњаци имају све више могућности да траже и плате и услове, а то би могло, упозоравају упућени, да промени многе ствари и у јавном сектору.
.jpg)
