Izvor: RTS, 27.Jun.2023, 18:44
Букти вршњачко насиље у Италији – родитељи на страни злостављача, жртве се стиде да пријаве
Према подацима италијанског Министарства за образовање, број школа које су морале бар једном да позову породице на разговор због агресивног понашања њихове деце порастао је за 80 одсто. Прошле године пријављено је 35.000 случајева вршњачког насиља, највише међу децом >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << од 11 до 14 година.
Ђаци у Италији све лошије уче, бивају суспендовани са часова, а од породица се тражи да надокнаде штету коју су њихова деца направила у школи. Неретко се тражи и помоћ социјалних радника. У свакој петој школи морала је да интервенише и полиција.
Експерти објашњавају да је ситуација постала драматична и да више нема "прећутног пакта" између родитеља и наставника. Наводе да су родитељи најчешће на страни деце, а против наставника, и деца из насилних породица које им пружају подршку у лошем понашању, копирају оно што виде у кући.
Стручњаци, међутим, додају да су и ђаци из такозваних добрих породица, нажалост, када се врате из школе препуштени себи – интернету и друштвеним мрежама, те су најчешће насиље и агресивност њихов начин да постану видљиви у друштву.
Деци је једино друштво телефон
Професорка Ђована Пини, председница италијанског националног удружења против вршњачког насиља, истиче да је вршњачко насиље увек постојало, али да су некада друштво и систем били другачији.
"Било је више дијалога у породици. Данас, када оба родитеља раде и нон-стоп су ван куће, деца су сама уз мобилни телефон. Деца која су насилна према вршњацима имају потребу да искале агресију ван куће, јер можда имају оца који се деспотски понаша, породицу која га не примећује и не цени, те стално тражи боље резултате од њега", наводи Пини.
Ни родитељи не поштују наставнике
Према њеним речима, дете тада изабере спољну жртву и то чини у групи са другима који ће му се дивити, јер га у породици нико није научио да саосећа са туђим болом – емпатији.
"Неретко се дешава да дете које је било жртва вршњачког насиља и само постане насилно, да одједном експлодира не би ли показало другима како изгледа патња коју је доживео", истиче Пини.
Наглашава да родитељи, данас, не поштују наставнике, па самим тим ни деца.
"Родитељи бране децу, неће да прихвате ни да су жртве насиља, ни да су насилници, те умањују, крију и нападају наставнике, а то води у пропаст. Када се десе драматичне догађаји, убиства у школама, сви смо криви и погрешили – породица, школа, наставници, институције", каже Пини.
Жртве се стиде
У Италији је 2017. године донет закон према коме свака школа има обавезу да има референта за вршњачко насиље, не би ли млади имали коме да се обрате. Један од великих проблема ипак је што се жртве стиде да кажу да су доживеле насиље, боје се да ће бити откривене и проглашене издајицама, те слабићима.
Марио Трика, који је део кампање Bulli stop, каже да имају два циља – да освесте децу о вршњачком насиљу и да их психолошки подрже како би се спречили трагични догађаји.
"Сви могу да нам се обрате преко сајта или Инстаграма и без страха ћемо разговарати о свему. Добићете психолошку, педагошку и правну подршку. То вам је као да причате са пријатељима, а нико неће знати. Такве ствари треба решавати одмах, јер касније може да се деси нешто врло трагично", каже Трика.
Апликација као одбрана од насиља
Један од инструмената који користе школе и ученици не би ли се одбранили од насиља је и апликација Конви скул (Convy school).
Ђована Кјеза, у име тима који је направио апликацију, објашњава да постоји европски пропис који подразумева формацију и сензибилизацију унутар школа када је реч о теми вршњачког насиља.
"У Италији имамо референте за то, који имају потребу да направе сигуран амбијент за децу, у коме ће без страха да им се обрате за помоћ. Помислили смо да могу, с обзиром на то да највише времена проводе на телефону, да користе апликацију. То може да буде одличан начин да се пожале анонимно на ситуацију у којој се налазе", каже Кјеза.
Истиче да школама дају софтвер са подацима деце која иду у ту школу, док деца могу да користе апликацију.
"Потребно је радити сталне кампање не би ли се о вршњачком насиљу више разговарало, јер је помоћ потребна и онима који су насилни и онима који трпе насиље. Потребно је и да тако нешто пријаве. Они који то виде, највише могу да помогну. Апликација је за то идеална", каже Кјеза.
Осмех је деци довољан
Председница италијанског националног удружења против вршњачког насиља Ђована Пини објашњава да смо сви едукатори – од бармена у кафићу до продавца на киоску.
"Довољно је насмешити се, питати како је неко, имати времена за друге, приметити туђу патњу. Деца коју нико не примећује и немају коме да се обрате у стању су да изврше самоубиство или неки акт великог насиља", наводи она.
Каже и да професори не треба једино да уче децу датумима и подацима – већ да им додирну душу, да разговарају са њима о емпатији и љубави.
"Родитељи морају да схвате да није довољно питати – како је данас било у школи и задовољити се штурим одговором. Насиља на телевизији било је и раније. Нису сва деца која виде филм у коме се пуца, склона да изађу на улицу и поубијају људе. Деца нису насилна јер гледају насилне серије, деца постају насилна јер немају никакав конструктиван однос са породицом", истиче Ђована Пини.
Додаје да деца често кажу да су постала насилна јер су се осећала запостављеном, невидљивом, и да су постали такви како би привукли пажњу.
"Наше удружење организује много догађаја. Највише им помаже позориште. Трудимо се да говоримо језиком младих. Инциденти, попут убистава не дешавају се само у Америци, већ могу да се десе заиста било где. Но, 80 одсто узрока потиче из породице", закључује Ђована Пини.
.jpg)
