Izvor: RTS, 11.Maj.2023, 18:24
Психолошке смернице – како медији могу да помогну друштву да се опорави од трагичних догађаја
Одељење за психологију Филозофског Факултета у Београду издало је смернице за медијско извештавање после прошлонедељних масовних убиства, како не би доприносили додатној трауматизацији, али и да не подстичу насиље. Психолошкиња Маша Вукчевић Марковић истиче >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << да истраживања показују да медији имају важну улогу и да могу да помогну у опоравку пре свега оних, који су директно погођени трагедијом, али и шире заједнице. Међутим, упозорава да неадекватно медијско извештавање може да доведе до тога да се тај опоравак успори.
Трагични догађаји прошле седмице, незапамћен масакр у ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару у Београду и други, масакр у околини Младеновца и Смедерева су трагичне околности за све и сасвим нове када је реч о извештавању медија.
Маша Вукчевић Марковић из Одељења за психологију Филозофског факултета каже да се њен тим окупио како би покушао да помогне грађанима и заједници да се опораве од тих догађаја. Сматра да је важно да тај тим да неке стручне, психолошке смернице за медијско извештавање.
Истиче да истраживања у земљама у којима се, нажалост овако нешто већ дешавало, показују да медији имају важну улогу и да могу да с једне стране помогну, уколико је реч о адекватном медијском извештавању у опоравку пре свега оних, директно погођених трагедијом, али и шире заједнице.
Међутим, указује да с друге стране, неадекватно медијско извештавање може да доведе до тога да се тај опоравак успори.
"Ако гледамо обраћања званичника, до самих грађана који, сви из неке потребе да дају што бржа, што једноставнија објашњења или с друге стране, из потребе да се нађе кривац, склони смо томе да се међусобно свађамо расправљамо у јавном простору да покушавамо да нађемо кривца. И то све заједно прави једно окружење које, неко ко се тренутно носи са тугом болом и опоравком, не осећа као окружење које може да му помогне", објашњава Вукчевић Марковићева.
Зашто постоје јавне осуде
Наводи да у јавном простору постоји доста осуда и да постоји разумљиво објашњење зашто људи имају ту потребу.
"Када се деси овако нешто осећамо се уплашено и угрожено и ми сами. Сматрамо да су људи око нас угрожени и нама би заправо јако значило када би било могуће да кажемо, ево један узрок, једно објашњење - зашто. И онда бисмо могли да се као друштво усмеримо на решавање и отклањање тог једног узрока и да кажемо - добро, сада смо безбедни", указује психолошкиња.
Нажалост овакви догађаји немају једно једино објашњење, један једини узрок и психолошкиња мисли да је важно и потребно да то јавно комуницирамо. Пре свега, они као представници струке, али и у сарадњи с новинарима да покушају да спрече такво извештавање зато што је оно, како сматра, у овој ситуацији неистинито и штетно.
Додаје да све статистике говоре да људи с менталним потешкоћама нису агресивнији и на било који начин опаснији од опште популације.
Указује и да уколико се дају детаљније информације како је догађај извршен или уколико се дају детаљнији описи самог починиоца или се он на било који начин велича, то може да се перципира као јако паметан, прорачунат и да је то херојски чин.
"Или ако извештавање буде такво да је он неки антихерој, све то заједно може да подстиче друге да желе да имитирају. Мислим да је важно истаћи да ћемо ми као заједница и у претходном и у наредном периоду имати одговорност да помогнемо да се заједница брже опорави", истиче Вукчевић Марковићева.
Такође, сматра да је важно да се подсећа на Кодекс новинара Србије, да ове смернице нису имале намеру да га мењају, али да су покушали, не да изађу с критиком извештавања, него да понуде алернативу која би могла да помогне људима.
"Покушали смо и да понудимо објашњење зашто је то тако, у нади да ако људи буду боље разумели како то може некоме да помогне, да ће стварно бити склони и да то више усвајају. Мислим, да је то, не само за медије, него и за званичнике и за грађане, да ми имамо потребу да искажемо бес. Али, пре него што изађемо са љутим коментарима у јавност да помислимо, да ли је то више корисно или штетно за погођене трагедијом, али и за ширу заједницу. Ако неко има дилему, може да прочита смернице", поручује психолог.
Велики притисак на новинаре
"Мислим да је важно да кажемо због великог притиска на све нас, имамо разумевање да је велики притисак на новинаре, али да треба бити пажљив. Ми као струка смо на располагању за консултацију, а конкретни савети су у смерницама", каже психолошкиња.
Наглашава да је важно да се освестимо да не постоји ни апатија ни незаинтересованост шире заједнице, већ да је трагедија показала да постоји огроман део нашег друштва, који је вољан да помогне.
"Видимо по одзиву на добровољно давање крви, одговор струке на пружање психолошке помоћи. Да медији покушају да ставе нагласак на конкретне солидарне акције, које постоје, јер то подстиче осећај наде и охрабрује људе да траже стручну помоћ. То све заједно је блок заштитних фактора који помаже људима да процес опоравка буде успешнији и да се они који су директно погођени трагедијом али и цело друштво успешније опорави", закључује Вукчевић Марковићева.
.jpg)
