Izvor: RTS, 25.Apr.2023, 17:00
Како се у Топлици беру динари, једноставан рецепт пољопривредника
Расађен динар у пољопривреди Топлице даје добре резултате, без обзира на то да ли је реч о приватној инвестицији или државној субвенцији. Рецепт је једноставан: природа здрава, домаћини који се не плаше иновација и субвенције, које чувају не само праг рентабилности >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << већ и прагове многих кућа и пододице у деведесет куршумлијских села.
Младен Ристић је као 13-годишњак са родитељима избегао са Косова и Метохије 1999. године. Данас, 24 године касније, са супругом Каролином у Рачи чува стадо од 230 оваца сјеничко-пештерске расе.
"Ја сам дипломирани инжењер заштите биља, мастер инжењер заштите биља, али сам одлучио са својом породицом да будем ту на селу, уз родитеље да деца ми одрастају у здравој средини и да знају шта је породица и да имају те вредности које смо нажалост данас многи изгубили", казао је Младен Ристић.
Прошло је скоро четврт века, овог младог човека подржали су сви. Успео је да уз помоћ пољопривредне службе оствари подстицаје и на локалном и националном нивоу.
"Ми смо од Управе за аграрна плаћања добили грајфер за утовар стајњака, јер проблем је рурална средина, нема људи нема физичке радне снаге да то неко одради и онда смо морали то механизацијом да надокнадимо, тарупе смо узели да чистимо, те ливаде које користимо, плугове, тањираче, фрезе. Вредност инвестиције је 520.000 динара", додаје Ристић.
У Куршумлији има седам јагодара који расађују јагоде на три хектара. Драган Чоловић каже да је у добрим годинама имао плату и до хиљаду евра.
"Први смо који остварујемо те субвенције, оне се крећу од 120.000 динара и већ годинама то траје. Осигуравамо засаде, пошто и ту нам локална самоуправа помаже много. Субвенционише око 40 посто осигурања, плус Република Србија учествује у осигурању. Практично ми произвођачи учествујемо 10 до 15 посто у осигурању и мислим ко би се коцкао са тим”, каже Драган Чоловић из села Крчмаре.
Игриште је село чувено по кромпиру, а сада и по изврсном приносу малине од око 25 тона по хектару на 900 метара надморске висине. Пре 10 година у селу је било троје малинара. Данас се чак 20 домаћина бави тим послом.
"У просеку свако пољопривредно газдинство има 20 ари. Значи то је породичан посао, сви гледају да посаде онолико колико породица може да узгаја или да обере на крају", прича Саша Ђокић из Игришта.
Арсеније Тодоровић из Пољопривредно-стручне службе општине Куршумлија каже да сваке године имају око 350 корисника, највише се користи буџет за инвестиције у физичку имовину, за млеко, месо и биљну производњу.
"Пољопривредници могу да конкуришу за све видове пољопривредне производње, тако да имамо и куповину нове механизације, заснивање нових засада, онда опрема у пчеларству", додаје Тодоровић.
Куршумлијски аграрни буџет је скроман, ове године износи око 18 милиона динара. Али, када се уз новац домаћинима кроз примере добре праксе, подари и знање онда и државни динар да виши принос.
.jpg)
