Izvor: RTS, 15.Mar.2023, 07:16
Дете које је сведок породичног насиља је и жртва, захтев за измену законских решења
Заштитник грађана тражи да се законом пропише да је дете које присуствује насиљу у породици такође жртва. То би, уверава, могло да спречи кобне исходе којима смо сведочили претходних месеци. Министарство правде је поручило да ће размотрити предлог, а стручњаци >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << да ране без модрица остављају теже последице.
У случају у Вршцу, где је отац убио двогодишњу ћерку па себе, заштитник грађана утврдио је пропусте у раду надлежних. Центар за социјални рад је, каже, по пријави мајке да је супруг малтретира утврдио висок ризик од понављања насиља и израдио план мера заштите за њу, али не и за дете. Над девојчицом, која је присуствовала породичном насиљу, отац је добио старатељство, а онда јој одузео живот.
"Последњи случај убиства детета десио се у Зајечару, он се десио на тај начин што је мајчин партнер убио њено дете. Претходни случај је био Вршац, а пре тога Лесковац. У питању су у прва два случаја деца до две године, која су убијена на најдрастичнији могући начин. Једно је умрло од последица пребијања, а друго је удављено. Оно што ми желимо то је да се деца која присуствују насиљу, без обзира на то да ли трпе насиље или не, третирају као жртве насиља", сматра Зоран Пашалић, заштитник грађана.
Деца у већини случајева сведоче насиљу. Међутим, у свега шест одсто случајева њима се изриче хитна мера заштите, и то најчешће када су била директно угрожена.
"Онда се деси ситуација да се изрекне хитна мера оцу деце, да деца остану да живе са мајком, а онда прву ствар коју насилници раде јесте оду у Центар за социјални рад и траже своје право на виђање деце, не зато што им баш толико недостају деца, већ зато што су деца тај механизам преко кога насилници враћају жртву“, каже Вања Мацановић из Аутономног женског центра.
Иако су у теорији центри за социјални рад на основу упутства у обавези да сву децу третирају као жртве, у пракси, кажу упућени, то није довољно. Зато траже да таква одредба постане део закона.
"Треба имати у виду да свако непримерено понашање у породици не представља кривично дело насиље у породици. Мишљења смо да је неопходно да се препорука заштитника грађана у смислу промене важећег закона подробно размотри од свих надлежних министарстава и изнађу најбоља законска решења, како би се омогућило ефикасније поступање", пише у писму Министарства правде.
Које последице треба да имају приоритет
При разматрању, приоритет треба да имају последице које насилно окружење оставља на децу, подвлаче они који са жртвама раде свакодневно.
"Ја знам колико су деца која су присуствовала насиљу трауматизована, знам како та деца изгледају када дођу у сигурну кућу са својим мајкама, како се понашају у почетку док нису још свесна да више насиља нема, да неће бити изложена било каквом насиљу и како она бојажљиво гледају сваког ко им приђе. Када му ставите руку на раме, оно се трза јер се плаши да га неко не удари", тврди Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће.
Било да су директне жртве или сведоци, у већем су ризику да постану злостављачи када одрасту. Неки криве и себе због насиља у породици што може да утиче на самопоштовање, па ова деца чешће упадају у проблеме.
"Ако је дете сведок насиља оно је истовремено и жртва насиља. То тек у ординацији схватимо много касније, када се трауме из раног детињства реактивирају код одраслих људи. Ми смо некада говорили да је то индиректна жртва насиља, међутим не, дете је најдиректнија жртва насиља ако гледа да тата туче маму и тим сценама", рекла је проф. др Славица Ђукић Дејановић, неуропсихијатар.
.jpg)
