Izvor: Vesti-online.com, 19.Nov.2014, 13:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Živim za slikarstvo

U galeriji Srpske nacionalne akademije u Torontu otvorena je izložba slika Miloša Bojovića pod nazivom "Gole duše". Slikar koji je završio studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Srbiji, izložio je 11 ulja na platnu većeg formata i i panel svojih crteža.

Silvana i Miloš Bojović

Radovan Gajić, Đuro Lubarda, Sofija Škorić, Rajko Radojević, Cviko Vidaković (sleva)

Rajko Radojević, Đuro Lubarda, Miloš Bojović, Sofija Škorić i Radovan Gajić >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << (sleva)

Miloš Bojović, Sofija Škorić, Radovan Gajić

Iako je, po sopstvenim rečima, počeo da slika sa 5 godina, ovo je njegova prva samostalna izložba. Neobičan podatak, a umetnik se proteklih 25 godina koliko je u Kanadi, bavio tzv. komercijalnim slikarstvom, dakle, radio je po narudzbi.

Miloš intezivno proučava tenhnike starih majstora slikarstva.

- Vezan sam sa stare majstore i stalno proučavam njihovu tehnologiju i način slikanja. Ja njih ne kopiram u slici, nego u tehnici, kaže naš sagovornik.

Miloš je usavršavao svoj talenat na ulicama i u galerijama Evrope. Njegovi radovi deo su mnogih privatnih kolekcija u svetu, a za ovu izložbu zahvalan je svome drugu Draganu Matiću, supruzi Silvani i sponzorima.

 

"Zlatna značka" Rajku Radojeviću

Nakon otvaranja izložbe Sofija Škorić uručila je zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos i delovanje u kulturi Rajku Radojeviću, jednom od pokretača ponovnog oživljavanja aktivnosti Srpske nacionalne akademije. Značka je, inače, dodeljena još prošle godine, ali tek sada je stigla do Kanade i uručena dobitniku.

- Bez njihove podrške ne bi ni bilo ove izložbe, kaže i dodaje:- Živim za slikarstvo, a ne od slikarstva. Za taj deo života i egzistencije zadužena je moja supruga. Ja drugačije ne mogu da živim, a ona mi omogućava da tako i bude, ona je moj najveći sponzor.

Objašnjava nam zašto je naziv izložbe "Gole duše":

- Svi smo mi gole duše. Traganje je smisao života, a na početku tog traganja mi smo ostavili putokaz, a to je bog. Idemo svesno u traganje bez boga, onda se vraćamo i nailazimo na ono što smo tražili, na boga. Za gole duše, jedino što je merodavno je ljubav prema bogu.

Zatim nam govori o tome šta je za njega slika:

- Slika ne trpi slabost. Ako nema snagu onda trpi, ako ima snagu ona živi. Svaka slika ima život, a smrt ne mogu da slikam jer u smrti nisam bio.

Bojović sam pravi ulja i emulzije kojima slika "jer ja radim ulja na platnu na stari način." Za njega je umetnost jednako kreacija, to je prvi korak prema bogu "koji nam da talenat da pokaže koliko blizu možemo da mu priđemo".

 

Za ljude sa dušom

Izložbu je otvorila predsednica Srpske nacionalne akademije Sofija Škorić. Radovan Gajić, istoričar umetnosti o slikarstvu Miloša Bojovića je rekao:

- Žanr motivi u kojim dominira žal, kao platna "Prijatelji" i "Starac", dati su u sfumatu, u tehnici izmeštenog ili neprisutnog fokusa, čime se potencira namerni sentiment. Ovde i ovako, Bojović uspešno izbegava raspravljanje socijalnog momenta i izdiže žal, setu na univerzalni nivo, odnosno priziva univerzalnost prisustva ovog sećanja u posmatraču. Očito je da se time obraća čoveku koji ima dušu.

 

Nastavak na Vesti-online.com...