Izvor: Vesti-online.com, 11.Dec.2012, 18:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velika bugarska laž

Snegovi su se topili tog ranog proleća 2004. godine, a hučanje zapenušanog Lima kod Gostuna na granici Srbije i Crne Gore presecali su krici i jauci bugarskih đaka čiji se autobus survao u provaliju. Momci iz Gostuna, Bijelog Polja i Brodareva i okoline skakali su u vodu i izvlačili prestravljenu decu. Spasli su 38 dece, za njih 12 nije bilo spasa. Hrabre mladiće Esada Koštrebu, Izudina Pušiju, Safeta Balićevca, Željka Božovića, Mirsa Nišića i Mileta Vukovića odlikovao je bugarski >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Georgi Pervanov.

Autobus u Limu

 

Esad Koštreba kaže za "Vesti" da svake godine roditelji dođu iz Bugarske i zajedno odu do groblja da polože cveće.

- Kad god prođem pored groblja, svratim, odnesem cveće jer njih nema ko često da obilazi. Jedino mi ostalo žao što nam je bugarski predsednik obećao bugarske pasoše u znak zahvalnosti, a ni posle osam godina ih nismo dobili - kaže Koštreba koji je prvi skočio u vodu.

 

Poklon do zemlje

Kad je delegacija Bijelog Polja boravila u Bugarskoj na dodeli medalja za hrabrost izgubili su se na putu od Sofije do Svištova. Kad su zaustavili policajce da im pokažu put i rekli da su iz Bijelog Polja policajci su im se poklonili do zemlje.

- Rekli su: "Bog vam pomogao zbog svega što ste učinili za našu decu." Redom su nas izljubili i pozvali da ponovo dođemo - ispričao je za "Vesti" Tarzan Milošević, predsednik opštine Bijelo Polje.

- Iz pomrčine se čula samo vriska jadne dece koja su izašla na krov autobusa. Skočim u reku, zaplivam, ali me jaka struja odnese nizvodno. Vratim se na obalu, svučem se do pojasa, izujem cipele, krenem ponovo - pričao je Koštreba.

Na krovu autobusa koji se pod udarcima talasa ljuljao kao list na vetru Esad je zatekao 38 prestravljenih đaka i njihovih profesora. Počeo je, najpre đake, jedno po jedno da vezuje konopcem oko pojasa i da ih spušta u vodu. Na obali drugi kraj konopca držali su braća Muamel i Muhamed Tumbul. Kada su dvoje-troje dece prevukli do obale, do autobusa je čamcem stigao meštanin Zuhdija Ahemtović.

- Bilo je jezivo. Krov je bio pun dece koja zapomažu. Dodao sam veslo jednom vaspitaču da nas drži dok deca ne uđu u čamac. Dva puta sam do obale prebacio po petoro-šestoro dece, mali su bili, 13 do 16 godina. Treći put, u mraku, naleteo sam na kamen, prevrnuli smo se jedva sam uspeo da spasem mog sina koji je takođe bio u čamcu - pričao je Zuhdija.

Njeg sin Zaim jedva se izvukao iz ledenih talasa. Dok ga je Lim vukao, 18-godišnji Zaim čvrsto je držao dečaka iz autobusa.

- Kad se čamac prevrnuo, jedno dete me povuklo u dubinu. Sanjam preplašeni pogled, te njegove oči. Držao sam ga za rame, a otac je pomogao da se obojica dočepamo obale - svedočio je Zaim.

  Safet Balićevac, Esad Koštreba i Izudin Pušija sa Pervanovim

 

Odmah posle nesreće u Gostun je stigao tadašnji predsednik Skupštine Bugarske Ognjan Gerdžikov.

- Bugarski narod visoko ceni heroizam naroda Srbije i Crne Gore. Ovde su i hrišćani i muslimani spasavali bugarsku decu i mi to nikada nećemo zaboraviti - obećao je Gerdžikov. Izgleda da su pomalo zaboravili.

Nastavak na Vesti-online.com...