Izvor: Vesti-online.com, 20.Okt.2012, 13:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U zatvoru za tuđi zločin

Kad je Goran Lajić iz Banjaluke s porodicom pobegao iz rata, nije ni slutio da će ga rat pronaći u Nemačkoj. Te 1996. godine proveo je tri meseca u zatvora, u Nemačkoj i u holandskom Sheveningenu, pod optužbom Tribunala u Hagu da je kao čuvar počinio ratni zločin u logoru Keraterm za koji Goran nije znao ni gde se nalazi.

"Vesti su otkrile istinu u slučaju Gorana Lajića, nevino optuženog

 

Kada je konačno dokazao da su ga zamenili nekim drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Goranom Lajićem, morao je da napusti Nemačku i odselio se u SAD, jer nije mogao da dobije dozvolu boravka.

 

Danas porodica Lajić živi u američkoj državi Ilinois. Goran je menadžer u jednom hotelu, a njegova supruga radi u farmaceutskoj industriji. Njihovo dvoje dece su na koledžu. Lajići danas više ne žele da se podsećaju svoje evropske drame. Za njih je to, rekoše, tužna i opora stranica u njihovim životima kojoj ne žele da se vraćaju. Ostala je, međutim, zapisana novinska priča.

 

Pobeda novina

Od trenutka objavljivanja liste sa imenima osumnjičenih za zločine u logoru Keraterm, gde je bilo više osoba sa imenom Goran Lajić i različitim podacima ili bez ikakvih podataka, "Vesti" su verovale u nevinost Gorana Lajića iz Banjaluke. Kada je posle serije tekstova, svedočenja i ispovesti Gorana Lajića i njegovih prijatelja, on konačno dočekao slobodu, Edin Selak je rekao:

- Drago mi je da je posle svega istina pobedila, da je Goran izašao na slobodu. To je Goranova pobeda, ali i pobeda novina koje su o tome objektivno pisale i pomogle da se dokaže da je čovek nevin. Ovo je očigledna greška i udarac za sud u Hagu!

Neposredno posle Dejtonskog sporazuma, krenula je prava hajka na ratne zločince. Tako se Goran Lajić iz Banjaluke našao na spisku grupe osumnjičenih ljudi istog imena i prezimena, ali sa nepotpunim biografskim i ličnim podacima. Goran se javio redakciji "Vesti" jer nije učestvovao u ratu, a u logoru Keraterm nikada nije bio. Imao je svedoke među Srbima, Hrvatima i muslimanima, tvrdeći da je sve velika greška.

Ubrzo posle priče u našim novinama Goran Lajić je pozvan u centar za socijalni rad u Ambergu radi navodnog produženja dozvole boravka i socijalne pomoći. Kada je stigao pred ovu ustanovu, prišla su mu četvorica policajaca, pretresla ga i uhapsila. Posle nekoliko dana u pritvoru u Ambergu, prebačen je u Nirnberg gde je proveo 52 dana u zatvoru. Rečeno mu je da je osumnjičen za ratni zločin u logoru Keraterm, gde je navodno bio čuvar. Onda su ga prebacili u Hag.

Goran Lajić je juna 1992. bio mobilisan u Banjaluci. Njegova jedinica vojne policije imala je zadatak da štiti stanovništvo u opštini Bosanska Gradiška i spreči incidente. U junu 1993. godine pobegao je iz rata i sklonio se kod tetke u Beočinu. Pozvali su ga prijatelji iz Poljske i on je s porodicom krenuo na put preko Mađarske. U Poljsku nisu mogli ući, pa su ostali u jednom kampu za izbeglice u Češkoj. Odatle je 3. marta 1994. godine stigao u Amberg u Bavarskoj i posle iznajmio stan u Nojkirhenu.

 

Tu je do 1996. živeo mirno i stekao prijatelje. Dok je bio u zatvoru, Goranov stanodavac Manfred Kopf obećao je da njegova supruga neće plaćati stan ako joj ukinu socijalnu pomoć.

Goran se kao 30-godišnjak našao između Scile i Haribde na jednoj strani, u Banjaluci je trebalo da mu se sudi za dezerterstvo, a na drugoj, u Hagu, za ratni zločin! Bilo mu je jasno da se nalazi u klopci, a da njegova uveravanja ne znače ništa.

 

Trebalo je tri meseca da provede u zatvoru, da ko zna koliko svedoka potvrdi da on nije taj Goran Lajić iz logora Keraterm, pa da sudije donesu konačnu odluku da Goran Lajić, rođen u Banjaluci 25. septembra 1967. godine od oca Budimira i majke Radojke, nije kriv. Tog dana je on iz Haga avionom otputovao kao slobodan čovek u Nirnberg gde su ga dočekali porodica i prijatelji.

Njegov dolazak proslavljen je u dvorištu zgrade u kojoj je stanovao uz pečenje sa ražnja, pivo, suze, poljupce, zagrljaje. Reporteri "Vesti" dočekali su Gorana Lajića na aerodromu u Hagu i on je dao prvi intervju na slobodi.

 

Međutim, tu nije bio kraj njegovih muka. Kada je pokušao da se nagodi sa nemačkom državom i obezbedi stalni boravak porodice u zamenu za sudsko traženje naknade za sve što je pretrpeo tokom tri meseca, naišao je na odbijanje. Nije imao novaca da plaća skupe advokate u eventualnom sporu sa nemačkom državom. Odlučio je da ode.

Tako je od Banjaluke, preko Češke, Nemačke i Holandije stigao u Ameriku, iako nije ni sanjao da će jednog dana tamo živeti. I danas porodica Lajić čuva požutele stranice "Vesti" koje su pre 16 godina pisale o njihovoj životnoj drami.

Nastavak na Vesti-online.com...