Izvor: Vesti-online.com, 02.Feb.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbin za života dobio ulicu

U naselju Danlop u Kanberi nalazi se ulica po imenu Polilajt - nazvana po jednom od stotinu vrhunskih izuma u Australiji 20. stoleća. Polilajt predstavlja, tvrde stručnjaci, revolucionarni izum forenzičke nauke. Njeno svetlo u stanju je da na prostorima koji se obično zovu mesto zločina, otkrije tragove krvi, sperme i drugih tečnosti koje su ostajale nezapažene u istrazi ranijim metodama. Mašina polilajt danas se koristi u 98 odsto istraga zločina u svetu. Izum je nastao osamdesetih godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << prošlog veka i njegov autor je srpsko-australijski fizičar Milutin Stoilović.

 Jugoslavija je bila napredna, bre. Ti ne možeš da zamisliš, kad smo mi došli u Australiju, ova zemlja nije imala ništa : Porodica Stoilović

Rođen 1941. godine u selu Trska kod Rače Kragujevačke, diplomirao i magistrirao fiziku u Beogradu, poslednje radno mesto u, tada još Jugoslaviji, bilo mu je asistent na Veterinarskom fakultetu.

On i njegova supruga Nataša odlučili su da se sa desetogodišnjom ćerkom 1980. godine isele u Australiju. Onda kada su shvatili da je njihova familija tek 180. na listi za stan.

 

Kako radi polilajt

 

Milutin Stoilović ovako, za nas laike, objašnjava kako radi polilajt.

- Kad forenzičar traži, ima mnogo stvari koje traži, da li je krv, ili ljudsko seme, otisci prstiju, otisci cipela ili na dokumentima, to što ti tražiš može da reaguje na određenu boju. O tome niko ranije mislio. Federalna policija je htela da se tako nešto napravi, ali niko nije znao ni šta, ni kako, jer tako nešto nije postojalo nigde u svetu. Ranije su tražili belim i ultravioletnim svetlom pa su mnogi tragovi ostali neprimećeni.

- Mašina je efikasna u tami. Zato policajci postavljaju šator na mestu zločina, da smanje dnevno svetlo, ne samo da zagrade prostor od znatiželjnih pogleda.

- Oboje smo radili, posao nije bio problem. Ali, znaš kako su se tad davali stanovi. Delili su tri-četiri godišnje. I stan je bio glavni razlog što smo došli.

Najpre su nekoliko meseci proveli u Sidneju, tražeći posao, dok mu iz Kanbere nije stigao poziv da dođe na razgovor.

- Platili su avion, sačekali me i razgovarali smo jedno sat i po. Radilo se o zajedničkom projektu Australijske federalne policije i Nacionalnog univerziteta. Onda su mi rekli da će mi dati čoveka da me provede kroz Kanberu, da vidim da li mi se sviđa da živimo tu, dok oni ne donesu odluku.

U Kanberu se zaljubio - na prvi pogled.

- Nisam znao kako grad izgleda. A kad su me proveli, bio sam oduševljen. Izgledalo je kao park u koji su smeštene kuće. Ja sam se rodio i odrastao u selu i meni je otvoren prostor uvek bio draži, živeo sam u Beogradu, a osećao se skučeno.

Po povratku pred komisiju, pozvali su ga na ručak i kazali da ga čekaju za mesec i nešto dana na poslu, čim mu završe kuću gde će stanovati.

Univerzitet je obezbedio opremu i prostorije za rad. Federalna policija sredstva. A sam Stoilović, posle 20 godina staža u Srbiji, u najboljim godinama za stvaranje, ulagao je svoje znanje, trud i ideje.

Uspešan spoj dobrih uslova za rad i njegove stručnosti omogućiće Australiji da Stoilovićevim izumom izvanredno doprinese istrazi zločina u svetu. O tom poslu, "Kanbera tajms" piše danas: "Dobio je zadatak da izradi radikalno novi forenzički alat koji bi poslužio kao alternativa laserskoj metodi otkrivanja otisaka prstiju koja je korišćena u prethodnoj i tekućoj deceniji. Pet godina su ga ostavili da radi u miru, skoro da ga niko nije uznemirivao ili davao uputstva.

 

Otimali se o Milutina

Kada se polilajt pojavio, razumljivo je da se vrlo brzo pročulo po svetu i policije stranih zemalja stale su u redu za kupovinu. Sada je Stoiloviću predstojala druga faza posla: putovao je po stranim zemljama i obučavao forenzičare kako da koriste mašinu.

- Kompanija Rofin u Melburnu koja je dobila proizvodnju, vukla me je po celom svetu. Istovremeno, pošto je projekat završen za Nacionalni univerzitet, a ja sam imao iskustvo kako se radi, onda su me primili u Federalnu policiju. Tada oni nisu imali laboratoriju, tek su počinjali da prave te prostore i sada ih imaju vrlo lepe i moderne. Tako da sam bio jedan od prvih forenzičara koji je radio u toj laboratoriji. Išao sam s policajcima na teren - to je počelo još dok sam bio na Univerzitetu, donosili su mi puno predmeta da radim na njima. Policija me je onda 10 godina pozajmljivala Rofinu, najpre da promovišem mašinu, a onda da držim treninge. Obučavao sam i ljude u toj firmi. Napisao sam i knjigu o teoriji svetla, potrebnu da bi se razumeo njen rad. Tako - sve dok policija nije rekla: "E dosta je Milutine, ne možeš više da putuješ za njih." Eto, sad je to istorija.

- Kad sam to napravio, a konačno je bilo gotovo 1985. godine, nisam verovao da će igrati tako važnu ulogu u borbi protiv zločina. Danas mogu da vam kažem, policija i forenzičari ne mogu da zamisle da počnu ikakav posao bez ovog izvora svetla - izjavio je lane za novine iz svog grada.

Veoma mu je pomoglo iskustvo iz Jugoslavije - tamo je radio na istraživanju fluorescencije.

- Vrlo retko ljudi rade na tom polju, a to je bilo neobično važno za ovaj posao. Zato su mi ga i dali jer sam imao dosta iskustva.

Nisu Stoilovići na početku bili sigurni da će ovde ostati - zauvek.

- Uzeli smo tamo godinu dana neplaćeno - kaže Nataša. - I posle godinu dana počelo je čudo tamo.

Kakvo čudo, to je tek početak osamdesetih?

- Pa umro Tito i počelo je. A moja majka je nama napisala: "Teško je mom srcu, ali ostanite tamo."

Videla majka unapred.

- Jeste. Ja sam bila jedinica, a kad je ona bila u stanju da to kaže, znali smo da ne treba da se vraćamo.

Milutin Stoilović, njegova supruga i ćerka danas vode porodični biznis, bave se prodajom forenzičke opreme. Ove godine, uz Dan Australije, bio je jedan od pet nominovanih iz Australijske Prestone Teritorije za Australijanca godine. Svoje životno delo tada je opisao kao plod želje da podari nešto zauzvrat svojoj novoj domovini.

U njegovu čast, ulica u Kanberi nosiće za njegova života naziv njegovog izuma. Posle toga, naziv će biti zamenjen imenom - Milutin Stoilović.

 

Juga i Australija

 

Zanimljivo je da je Jugoslavija tada toliko odmakla u nauci i tehnologiji?

- Ma Jugoslavija je bila napredna, bre. Ti ne možeš da zamisliš, kad smo mi došli u Australiju, ova zemlja nije imala ništa. Jugoslavija je imala i fabrike i sve živo je pravila, i automobile i tenkove i oružja, svi su bili zaposleni, znaš kakav je bio bum. Velike firme su imale odmarališta na moru i planinama, radnici su mogli da idu tamo za vrlo male pare da provedu odmor. Kad smo mi došli ovde nije, bre, ništa bilo, ni industrije, ni elektronike, ništa, ništa, ništa. Mi smo to sve imali tamo. Poslednjih decenija Australija se podigla fantastično. Sada izgleda sve drukčije. A tamo je sve propalo. Tamo je sve otišlo u... vodu. Više nemaju ništa. Podelili su se, izratovali, pobili se, i sad nemaju ništa.

 

Nastavak na Vesti-online.com...