Izvor: Vesti-online.com, 13.Nov.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smrt Kristijana opomena državi

Umesto da prošlog meseca u krugu porodice proslave sinovljev 32. rođendan, Dijana Dejanović i njeni najbliži iz melburnskog Sent Albansa stajali su pored železničkog prelaza na kome je ovog januara poginuo njihov Kristijan. Zajedno sa prijateljima, došli su da ukažu političarima da je krajnje vreme da posle 16 izgubljenih života konačno prestanu s lažnim obećanjima i zaštite ljude koji ginu na najopasnijem železničkom prelazu u Viktoriji.

Kristijan Dejanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<  

U očajničkom pokušaju da spreči nove žrtve, kako nijedna majka više ne bi oplakivala nastradalo dete u Sent Albansu, Dijana je pozvala građane Melburna da potpisivanjem peticije primoraju političare da konačno obezbede železnički prelaz na Mejn roudu.

 

Peticija

Peticija Dijane Dejanović nalazi se na internet stanici: www.ćange.org/stalbans

- Odvajanje pešačkog prelaza od pruge više ne može da pomogne mom sinu. Ne može da pomogne ni meni. Peticiju sam pokrenula kako se nijedna druga majka ne bi osećala kao ja danas. Svaki put kada mi zazvoni telefon ili vidim železničku nesreću, kao pre neki dan u Dandenongu, podsetim se na taj strašan dan - kaže za "Vesti" Dijana Dejanović.

Poslednji put ona je Kristijana (koga su delila samo dva ispita do diplome brodarskog inženjera) videla 24. januara ove godine u popodnevnim satima. Ranije tokom dana, pozvala je sina da joj se pridruži na pauzi za ručak. Nakon toga, ispratila ga je kući, ne sanjajući da je to njihov poslednji susret.

- Zvala sam sina da dođe do grada, da sednemo, popijemo kafu i provedemo malo zajedničkog vremena. Izašli smo oko 15.30 i seli u jedan kafić u Kolins ulici. Kada smo završili ručak, pošto je bio skoro kraj mog radnog vremena, pozvao me je da krenem kući. Valjda sam iz te generacije, koja je posvećena poslu, pa sam odlučila da završim radno vreme, pa tek onda krenem. Zagrlila sam ga, poljubila i to je bio naš poslednji susret - seća se gospođa Dejanović.  

Smrt na pruzi

Pretnje "Metroa"

Predstavncima gradskog prevoznika "Metro" ne gledaju dobronamerno na proteste Dijane Dejanović. Čak su joj pretili da njihovim organizovanjem krši propise jer "dodatno traumatizuje njihove mašinovođe", koji voze pod stresom, a pažnju umesto na saobraćaj skreću na nesreće.

- Međutim, imam podršku sindikata vozača, oni podržavaju moju peticiju jer i oni znaju koliko je važno da se pruga u Sent Albansu obezbedi.

Prošlo je punih 24 sata pre nego što je Dajana saznala da sinovljevu smrt.

- Voz kojim sam išla kući iz grada se zaustavio, kasnio je, rekli su nam da je bila neka nesreća. Odmah se neki strah uvukao u mene, znala da je Kristijan pre mene krenuo kući vozom. Zvala sam sestru, koja me je ubedila da ne razmišljam tako, da je sve u redu. Kasnije, bilo mi je čudno što se još nije vratio. Verovala sam da se zadržao s društvom, kao mladi tih godina, da su negde izašli, mada je i to bilo neobično za njega. Ušla je neka strepnja u mene jer se cele noći nije javljao.

Kasnije se ispostavilo da je Kristijan izgubio lična dokumenta na Sautern kros stanici, dok je kupovao voznu kartu, zbog čega policija nije mogla odmah da ga identifikuje.

- Čitave noći nisam spavala jer se nije vratio, ali mislili smo, mlad je, negde je završio s društvom - kaže kroz suze Dijana.

Narednog dana policija je roditeljima saopštila da je Kristijan poginuo, dok je preskakao ogradu pored pruge, kada je na njega naleteo međugradski voz V-lajn.

- Muž Čarli bio je sam kada je došla policija, od doživljenog šoka nije mogao da se seti gde radim. Zvali su me na mobilni telefon, javio mi se policajac i rekao da dođem kući. Čula sam kako neko šapuće: "Ne možemo da joj kažemo preko telefona." Pitala sam ih da li je sve u redu sa Kristijanom. Rekli su mi da nije. Muž je tada uzeo telefon i saopštio mi ono što nijedna majka ne želi da čuje u životu.  

Obećanja političara

Apeli bez odgovora

I pored političara koji zatvaraju oči pred očiglednim problemom, Dijana ne gubi nadu.

- Ne znam kome sve nisam pisala. Odgovore ne dobijam. Zvala sam i Ministarstvo za saobraćaj, nemaju odgovor na moje stalne mejlove. Ni lokalni političari nisu od pomoći. Pisaću glumcu Džefriju Rašu, da se ponovo uključi u kampanju. Nadam se da svojim autoritetom može da pomogne da se konačno nešto uradi ili da nas posavetuje. Ali, šta više od toga može da uradi jedna majka?! Ni Federalna vlada ništa ne čini, iako je ovo u njenoj nadležnosti. Svi oni znaju da je Sent Albans najsigurnije izborno mesto, ovde uvek pobeđuju laburisti, pa se i ne trude da išta urade.

 

Već godinama javne ličnosti, među kojima je i slavni holivudski glumac Džefri Raš, ukazuju na smrtnu opasnost koja vreba sa železničkog prelaza u Sent Albansu. Političari kao političari, pravdaju se da nema novca za izgradnju nadvožnjaka ili podzemnog železničkog stajališta. Stanovnici Sent Albansa, koji su većinom migrantskog porekla i koji podjednako plaćaju porez državi kao i oni iz skupljih delova Melburna, opravdano se osećaju građanima drugog reda, kao i da su njihovi životi manje vredni.

- Živim u Sent Albansu više od 40 godina, a nesreće se stalno ponavljaju. Prethodna vlada, kao i ova, propustile su da bilo šta urade. Da li nam treba još poginulih?!

Lokalni političari najavili su da "planiraju izgradnju podzemnog železničkog prolaza", ali datum njegove izgradnje nije određen.

- To su samo njihova obećanja. Najavljeno je da bi do kraja godine trebalo da počne da se gradi. Evo, sredina je novembra, a nisu održali ni javnu raspravu o tome. Obraćala sam se svim političarima, premijeru Tedu Bejliju, opoziciji. Niko ne odgovara.

U nedelju, 18. novembra, političari će svečano otvoriti produženu železničku liniju za Sanbari, na krajnjem severu Melburna. Obećali su veću frekventnost vozova. Kako će oni prolaziti kroz Sent Albans, to znači da će se opasnost da neko nevin nastrada znatno povećati. Zbog toga će Dijana Dejanović u ponedeljak, 19. novembra, u devet sati na stanici u Sent Albansu organizovati još jedan protest. Očekuje i podršku komšija i građana dobre volje, kako bi izvršili još jedan pritisak na državu.

- Srpska pravoslavna crkva u Sent Albansu i sveštenik Borislav Petrović prihvatili su da omoguće vernicima da u crkvi potpisuju peticiju. Veliku podršku pružila nam je i grčka pravoslavna crkva. Hvala im zbog toga, ali razočarana sam jer se Katolička crkva i Adventistička crkva hrvatske zajednice, koje se takođe nalaze u samoj blizini kobnog železničkog prelaza, nisu udostojile ni da odgovore na molbu.

Zdravlje nije izdržalo

- Teško mi je u ovom trenutku, svakog dana se borim sa svojom tragedijom. Zdravstveno sam popustila, muž je bolestan, a pored svega sama vodim ovu ogromnu kampanju. Ova akcija zahteva celodnevno angažovanje, uz to moram da idem na posao. Ipak, nadam se da ćemo 19. novembra javnosti ukazati na opasnost koja vreba sa železničkog prelaza u Sent Albansu. On predstavlja opasnost za pešake, vozače automobila i mašinovođe. Znamo kako problem može da se reši, ali ne znamo zbog čega se to ne radi.

 

Druga verzija

Nekoliko dana posle nesreće, Dejanovići su čuli i drugačiju verziju tragedije.

- Komšinica vijetnamskog porekla mi je prišla i rekla da je moj sin poginuo jer je pretrčavao prugu da bi spasao devojčicu koja je stajala pored ivice pruge i išla prema vozu. To mi je potvrdio i još jedan svedok koji radi na železnici i dao je takvu izjavu policiji. Međutim, policija nikada nije uspela da pronađe ženu sa detetom koje je moj sin pokušao spase. Taj svedok mi je rekao i da mu je žao Kristijana jer je pokušao da bude Samarićanin.

Nastavak na Vesti-online.com...