Izvor: Vesti-online.com, 27.Mar.2014, 13:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Punim srcem u pravoslavlju

Na 32. Skupštini Eparhije kanadske Srpske pravoslavne crkve, održanoj od 7. do 9. februara ove godine u Vindzoru, za potpredsednika Eparhijskog saveta izabrana je Fransoaz Arsić iz Montreala. Fransoaz je ovim izborom postala prva žena na ovim prostorima koja je izabrana na najvišu građansku funkciju u okviru Eparhije kanadske.

Fransoaz Arsić(druga s leva) s princezom Katarinom(1999)

 

- Izbor na ovu značajnu funkciju za mene je najveći znak poštovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i poverenja od prisutnih članova Eparhijskog saveta, sveštenika, predsednika CŠO i delegata, naročito zbog toga što sam žena i strankinja, ali punim srcem pravoslavna - kaže za "Vesti" Fransoaz Arsić.

 

- Biti potpredsednica Eparhijskog saveta je velika čast, ali u isto vreme i odgovorno mesto. Od kad sam član Eparhijskog saveta velika čast mi je da radim sa njegovim preosveštenstvom vladikom Georgijem, od koga sam puno naučila. Trudiću se da budem na visini tog položaja sa mojim iskustvom i uz pomoć svih prisutnih, a najviše uz pomoć Boga.

 

Svi govore srpski

Sa suprugom Jovanom kćerka Aleksandra ima troje dece - sinove Goluba i Miodraga i kćerku Vukosavu. Svi govore srpski. Fransoaz takođe tečno govori i piše srpski.

- Naravno muž Miroslav je bio presudan u učenju srpskog jezika, ali sam naučila najviše druženjem i čitanjem srpskih novina i knjiga. Takođe dopunila sam znanje kad je ćerka išla u osnovnu školu, koju je pohađala tri godine.

Fransoaz Arsić rođena je Francuskoj, 19. decembra 1944. godine u mestašcu Ekrije, blizu Liona. Otac Fransoa (italijanskog porekla) i majka Žane, Francuskinja, imali su sedmoro dece, četiri sina i tri ćerke. Fransoaz je druga po redu u familiji po starini, a prva kao žensko dete. Najstariji je brat Mišel, posle Fransoaz rađaju se braća Paskal i Žak, sestra Martin, brat Iv i najmlađa sestra Kolet.

- Roditelji su bili strogi, odgovorni i pobožni, seća se najranije mladosti Fransoaz.

- Čim sam pošla u školu počela sam da idem i na veronauku, u katoličkoj crkvi. To je bilo rano ujutro, u crkvenoj prostoriji, dosta daleko od škole i sećam se kako smo žurili da stignemo na vreme, jer učitelji nisu opraštali zakašnjenja. U isto vreme, svakog četvrtka u podne išla sam na dnevni kamp. To su držale časne sestre i tamo smo se igrale, učili smo pesme i recitacije, dobili smo i užinu i nama je bilo jako lepo. Veronauka i dnevni kamp trajali su dok nisam napunila dvanaest godina i tada sam se prvi put pričestila. Posle toga sam nastavila da idem svake nedelje u crkvu, ali nakon svoje šesnaeste godine otišla sam da nastavim školovanje u Lionu. Bila sam u internatu i nije bilo moguće da izlazimo - govori i nastavlja:

 

Ličnost godine u Montrealu

Fondacija Bolnica Sakre Keur (Fondation de l'Hopital du Sacre-Coeur de Montreal) proglasila je 2012. Fransoaz Arsić za ličnost godine u Montrealu.

- Smatram da mi je Bog poklonio zdravlje i još mnogo više i od kad pamtim imam želju da to vratim drugima i to činim na različite načine: pomažem starim osobama oko administrativnih obaveza, radim dobrovoljno u bolnici... Ali uvek na neki skroman način nikad nisam želela da budem u centru pažnje. Ovo priznanje za mene je bila velika čast, iako to nikad nisam tražila.

- Nakon više godina završila sam ekonomiju i s tom diplomom zaposlila sam se u Ministarstvu za prosvetu u Lionu. Posle nekoliko meseci prešla sam u Besanson, gde sam radila u Akademiji. Oduvek sam želela da upoznam svet i da putujem, pa je ta želja i prevagnula da kasnije radim u Ženevi, Londonu i, na kraju, u Montrealu, gde danas kao penzioner živim. Miroslav i Fransoaz, sa kcerkom Aleksandrom

 

Budućeg supruga dr Miroslava Arsića, koji je danas takođe penzioner, upoznala je 1967. na EXPO u jugoslovenskom paviljonu. Venčali su se četiri godine kasnije u Kragujevcu, a 1973. godine dobili su kćerku Aleksandru, koju su krstili u Sabornoj crkvi Sveta trojica u Kragujevcu. U selu kod Aleksinca, na obali Morave, imali su vikendicu u kojoj su provodili slobodno vreme.

 

Kad srpske sestre zgotove

- Članica sam Kola srpskih sestara Mala Gospojina pri crkvi Sveta trojica u Montrealu od 1995. godine a od 2006. sam član Upravnog odbora kao knjigovođa - kaže Fransoaz. Već više godina sam koordinator za novembarsku aktivnost - Bake Sale. Tada naše sestre prave domaće rezance, kolače i razne poslastice, uz to u crkvenoj sali serviramo i lagan ručak i na taj način našoj crkvi skupimo oko 8.000 dolara.

Godine 1984. Arsići u odlučili da napuste Srbiju i Evropu i od tada žive u Montrealu. Fransoaz se odmah zapošljava u jednoj velikoj bolnici (Hospital du Sacre Coeur de Montreal ) gde radi odgovorne poslove u finansijskoj službi. Tu je provela punih 25 godina sve do penzionisanja.

- Ali i danas sam još aktivna u istoj bolnici - kaže Fransoaz.

- Svake srede radim dobrovoljno i predsednica sam dobrotvorne organizacije. Imamo oko 180 dobrovoljaca, brinemo se za udobnost naših pacijenata od ulaska do izlaska iz bolnice. Pored toga od skupljenog novca nabavljamo medicinske potrebe i nameštaj, da olakšamo boravak u bolnici.

Kako je došlo do trenutka da Fransoaz Arsić postane pravoslavka?

- Odmah posle rođenja svoje ćerke počela sam da razmišljam da je najbolje da jedna familija bude u istoj religiji. Počela sam da odlazim na službe u pravoslavnoj crkvi, ali tek 1996. sa punim srcem sam primila pravoslavnu veru i novo ime Slobodanka. Iste godine ponovo sam se venčala u pravoslavnoj crkvi.

 

Prvi put u crkvi sa pet godina

- Najpre se sećam da smo se svaki dan molili pred spavanje. U crkvu sam ušla prvi put sa mojim najstarijim bratom Mišelom koji je imao šest godina, a ja sam imala pet. Tata Fransoa je bilo dužan da nas vodi jer je mama Žane spremala ručak. Mama je uvek išla na jutrenje. Za vreme službe nismo ostali u crkvi sa roditeljima, već smo bili sa časnim sestrama koje su čuvale decu u prvim redovima i nama je bilo zanimljivo i veličanstveno. Kad su porasli moja braća su služili u oltaru. I dan danas se sećam zvuka orgulja i pevanja hora u predivnoj crkvi.

- Inače, prve godine u Montrealu smo bili okupirani poslovima i redovno smo posećivali našu crkvu Sveta trojica u kojoj smo bili redovni članovi. Na godišnjoj skupštini, 1996. naša ćerka Aleksandra bila je izabrana za knjigovođu CŠO Sveta trojica. Ja sam nastavila da budem knjigovođa od 1997. godine, kada se ćerka udala. Od tada pa do 2005. bila sam u Upravnom odboru. Pored funkcije knjigovođe obavljam sve administrativne poslove gde je potrebno znanje francuskog ili engleskog, bilo za vlast Kanade, Kvebeka, grad Vestmount i sve ostale institucije.

Fransoac Arsić je 2011. na 30. eparhijskoj skupštini u Hamiltonu izabrana u Eparhijski savet, a dve godine kasnije, proteklog februara u Vindzoru je izabrana za potpredsednika Eparhijskog saveta.

 

- Nadam se, uz Božju pomoć da ću nastaviti da služim svojoj crkvi još mnogo godina - kaže na kraju Fransoaz Arsić, prva žena koja obavlja funkciju potpredsednika Eparhijskog saveta Eparhije kanadske Srpske pravoslavne crkve.

Nastavak na Vesti-online.com...