Izvor: Vesti-online.com, 08.Nov.2012, 04:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preživela dva bombardovanja
Sa stranica "Vesti" ljudi dobre volje imali su prilike da saznaju istinu o stradanju najmlađih, najtragičnijih žrtava rata. Te priče bilo je i najteže napisati, ali smo uvek znali da nijedan naš apel neće ostati bez odjeka i da će svaki naš mali štićenik naći svog dobrotvora. Sećanja nas vraćaju u sada već davnu 1993. godinu.
Teško ranjena devojčica Dragana Regoja sa srpske Ilidže prebačena je u Dečju bolnicu u Tiršovoj ulici u Beogradu. Priča od koje se ledila >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << krv u žilama, a grudi punile gnevom. Bezbrižni dečji san prekinula je granata, jedna od stotina koje su tih dana padale po njenom naselju i nemilosrdno ubijale ljude. Majka joj je poginula, a dom razoren. Imala je samo šest godina.
Kada smo je prvi put ugledali onako sićušnu u ogromnom bolesničkom krevetu sa fiksatorima na teško povređenoj nozi, teško je bilo zadržati suze. Brzo je postala miljenica čitalaca "Vesti". Pomno su pratili sudbinu ove devojčice koja je najlepši period života provela po bolnicama. Sreća ju je stalno mimoilazila. Prilikom NATO bombardovanja Republike Srpske, ponovo je ranjena. Ovoga puta u ruku. Nedugo potom morala je i u izbeglištvo, nastanivši se sa ocem i bratom u Trnovu.
Opet na hirurški sto
Pre izvesnog vremena stari problemi sa nogom ponovo su se javili, a lekari u Banjaluci pokušaće da učine sve kako bi izbegli amputaciju.
- U novembru je zakazana operacija, a cilj je ugradnja specijalne proteze u koleno. To je skupa i veoma kvalitetna proteza koju će nabaviti u Austriji. Rekli su mi da postoji mogućnost da noga neće biti spasena, ali ja ću se kao i uvek nadati najboljem - ispričala nam je Dragana.
Nizom operacija lekari su se trudili da nogu spasu od amputacije. Do Draganinog 14. rođendana imala 14 operacija. Uz sav trud lekara noga je ostala kraća 10 centimetara. Kroz sve te teške trenutke uz Draganu i njenog brižnog oca Mirka bili su i humani ljudi širom dijaspore. Slali su joj pomoć, a kada je došlo vreme za prve ortopedske cipele, novac za njihovu izradu obezbedili su joj naši čitaoci iz Nemačke.
Iskreno prijateljstvo i trajnu ljubav našla je u našoj čitateljki Dušanki Nunić Segić iz Vintertura u Švajcarskoj. Prigrlila je Draganu trudeći se da joj svaku nevolju i bol učini podnošljivijim, nesebično šaljući pomoć bar dva puta godišnje hrabroj devojčici i njenom samohranom ocu.
A onda su prošle teške ratne godine. I došle neke takođe teške, poratne. Na stranicama našeg Humanitarnog mosta svoje mesto našla su i neka druga deca nesrećne sudbine.
Ovih dana smo je pronašli u Trnovu. Sa druge strane žice začuo se iznenađeni glas mlade žene. Naša Dragana sada ima 26 godina i dva sina i preziva se Ibraić.
- Naravno da se sećam "Vesti", kako bih mogla da zaboravim. Prošlo je mnogo vremena... Sa 18 godina sam se udala za Zorana Ibraića, bila sam mlada, a on je bio moja velika ljubav. Čeznula sam za pravom porodicom. Pre šest godina sam rodila Andreja, koji je sada pošao u školu. Mlađi Viktor ima dve godine. Ponosna sam što sam ih rodila prirodnim putem.
Dragana, koja je toliko čeznula za porodicom, sada je konačno ima. Ali, nevoljama nikad kraja. Sem zdravstvenih problema sa kojima se godinama hrabro nosi, život je doneo i egzistencijalne probleme.
- Moj Zoran ovde nije mogao da nađe posao. Odlučio je da ode u Rusiju i tamo radi kao građevinac, da našim sinovima ništa ne bi nedostajalo. Kad god može, dođe na nekoliko dana u Trnovo, ali nam svima veoma nedostaje - kaže Dragana.
Nastavak na Vesti-online.com...
