Izvor: Vesti-online.com, 05.Nov.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pretke ne smemo zaboraviti

Predsednik Saveza Srba u Austriji Zoran Aleksić obišao je sa saradnicima, groblja na kojima su sahranjene srpske žrtve iz Prvog i Drugog svetskog rata i ističe da se ne smeju zaboraviti naši preci koji počivaju u ovoj zemlji. Nežider (Nojzidl am Ze), Bruknojdorf, Frauenkirhen, mesta u pokrajini Burgenland, povezuje činjenica da na njihovim grobljima počivaju srpske žrtve Prvog i Drugog svetskog rata.

Počast sunarodnicima: Aleksić i Ilić ispred spomenika u Bruknejdorfu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<  

U Bruknojdorfu je sahranjeno 78 ratnih zarobljenika, Nežideru 1.006 i Frauenkirhenu oko 2.200. Uspomenu na njih čuvaju spomenici koje im je podigla otadžbina, a za njihovo održavanje nadležno je udruženje ratnih veterana i čuvara spomen-obeležja žrtvama.

 

Poštovanje okoline

Aleksić navodi da je imao priliku da mu jedan od najstarijih građana Frauenkirhena kroz suze priča o jezivoj smrti kako zarobljenih srpskih, italijanskih i ruskih tako i austrijskih vojnika i žitelja tog mesta, pod najezdom tada neizlečivog "španskog gripa".

- Njegovu rečenicu "da su Srbi bili dobri ljudi i vredni radnici i da se kao dete igrao sa njima" primio sam kao veliki kompliment. Svojom brigom za prošlost i stradanja naših predaka, zaslužujemo i poštovanje okoline, jer pored ispunjenosti posle posete i pomena žrtvama, najprijatniji efekat je respekt ovdašnjih čuvara uspomena na sećanja i strahote svetskog rata, kao i zajednička želja da se slično više nikada ne dogodi - poručuje Aleksić.

Pored zvaničnih delegacija koje spomenike obilaze i ne dozvoljavaju da padnu u zaborav oni koji su daleko od ognjišta ostavili svoje živote, kao svoju dužnost da ova obeležja redovno obilaze i zapale sveće za pokoj duše palih ratnika, prihvatili su Saša Ilić, predsednik kluba Resavac iz Ajzenštata, i Zoran Aleksić, predsednik Saveza Srba u Austriji.

  Najveće stratište: Frauenkirhen

- Moje prvo suočavanje sa sudbinom naših vojnika iz Prvog svetskog rata bilo je izazvano pitanjem jedne koleginice: "Odakle dolaziš", na šta sam odgovorio iz Srbije.

 

Njena pomalo neukusna konstatacija da u "ovom delu Burgenlanda nema Srba osim na grobljima" izazvala je moju spontanu reakciju "da ih sada ima i živih i da će ih, ako bog da, biti još više". To se na moju najdražu životnu sreću ispunilo, a saznanje da baš tu gde sam došao postoji veliko groblje srpskih ratnih zarobljenika, shvatio sam kao obavezu da uglavnom na veće pravoslavne praznike dođem i zapalim sveće - objašnjava Aleksić.

- Iako rođen u Burgenlandu, uvek sam se osećao više Resavcem i Srbiju smatram otadžbinom. Uz pokojnog oca Mališu Ilića, dugogodišnjeg predsednika Saveza Srba u Austriji, često sam imao priliku da u Austriji obilazim srpske spomenike, a to sam nastavio i posle očeve smrti. Često pričam sa sadašnjim predsednikom Saveza kako srpstvo živi u nama i kroz nas, iako smo vezali svoje živote i porodice za Austriju - rekao je Saša Ilić koji je danas zamenik sekretara u Savezu.

  Spomenik u Nežideru  

On navodi da će Savez Srba u Austriji svim srpskim organizacijama predložiti da se određenog dana u godini, više ljudi okupi na potezu između ove tri grobnice i ukaže sve počasti hiljadama sunarodnika koji su ovde položili svoje živote.

Nastavak na Vesti-online.com...