Izvor: Vesti-online.com, 24.Nov.2012, 13:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednja bitka za srpski jezik

Srpski jezik polako, ali sigurno iščezava iz učionica škola u Viktoriji. U dopunskim školama srpskog jezika sve je manje đaka, a u pojedinim državnim školama jezika u Viktoriji srpski jezik se ne uči već nekoliko godina i na fakultetima se već odavno ne izučava kao strani jezik.

Zdravka Gugleta, Monaš univerzitet

Međutim, zahvaljujući entuzijastima i velikoj ljubavi pojedinaca, kao što je Slobodanka Vladiv-Glover, o velikanima srpske književnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i dalje može da se čuje na Univerzitetu Monaš u Melburnu.

 

Međutim, to je danas gotovo poslednja oaza u Australiji koja se trudi da na ovom kontinentu sačuva bogatstvo srpskog jezika i kulture. U želji da podrži katedru za slavistiku, pre osam godina tamo se upisala Zdravka Gugleta pri kraju svoje doktorske disertacije. Međutim, ukoliko njenim putem ne krenu i drugi mladi ljudi iz srpske zajednice, počeće ponovo da pada prašina na ogromnu zbirku iz slavistike, koju je Zdravka na Univerzitetu Monaš zatekla pre skoro osam godina.

 

Ada Booth spasla slavistiku

 

Zaostavština gospođe Ade Filips Booth (1921-2008) iznosi 10 miliona dolara namenjenih kao podrška za osnivanje velike kolekcije knjiga i udžbenika namenjenih Katedri za slavistiku koje bi se čuvale u biblioteci Univerziteta Monaš. Ada Booth je bila psiholog koja je veći deo svog života provela radeći na Univerzitetu Monaš. Nije skrivala da je bila komunističkog opredeljenja, a iz ljubavi prema ruskoj književnosti 1960. godine diplomira i ruski jezik. Bila je strastveni ljubitelj ruske i slovenske književnosti, zbog čega je do kraja svog života imala i svoju ličnu biblioteku. Veći deo svoje životne ušteđevine i ličnu biblioteku poklonila je Univerzitetu Monaš.

Ljubav prema književnosti javila se zaobilaznim putem i to tek po dolasku u Australiju, možda je i nostalgija u tome bila presudna.

- Kada sam upisala srednju školu za ekonomskog tehničara, shvatila sam da mi taj smer uopšte ne prija. Po dolasku u Australiju, sa punih osamnaest godina donosim odluku da preusmerim svoj život. Završavam dvanaestu godinu u CAE, a zatim se upisujem na Univerzitet Monaš gde sam, evo, već osam godina - kaže sagovornica "Vesti".

Glavni krivac da se zainteresuje za slovensku književnost bila je Zdravkina prijateljica, pesnikinja Lara Jakić.

- Ja sam u stvari bila zainteresovana za komparativnu ili svetsku književnost, koja obuhvata i slavistiku. Na poziv profesorke Suzane Stapar, koja mi je tada predavala srpski jezik (jedan od predmeta u dvanaestoj godini), Lara je posetila naš razred da predstavi svoju poeziju kao i pesme Radeta Šerbedžije. Ona nam je posle nastupa saopštila da studira na Univerzitetu Monaš i da tamo predaje jedna naša profesorka Slobodanka Vladiv-Glover koju interesuje jugoslovenska književnost. To mi je odmah privuklo pažnju - seća se Zdravka.

Usledila je poseta fakultetu, tokom otvorenog dana za upoznavanje budućih studenata sa smerovima, gde je Zdravka i lično upoznala profesorku Slobodanku Vladiv-Glover sa Odseka za komparativnu književnost. Ubrzo je doneta i odluka za početak studija na Univerzitetu Monaš gde otkriva pravu riznicu srpskih knjiga na koje je odavno već pao pozamašni talog prašine. Kasnije će joj profesorka Vladiv-Glover postati i mentor na doktorskim studijama.

- Profesorka je bila veliki podstrek mojoj odluci da upišem osnovne studije na Univerzitetu Monaš sa osnovnim smerom iz komparatistike. Pohađala sam sve njene predmete i imala priliku da čitam i pišem o Crnjanskom, Kišu, Paviću... Naravno, tada sam otkrila i bogatu kolekciju knjiga na srpskom i hrvatskom jeziku u univerzitetskoj biblioteci, kolekciju koju sam sebično smatrala svojom jer je skoro niko nije koristio osim mene. Te knjige postoje jer se na Univerzitetu Monaš nekada učio srpskohrvatski, odnosno hrvatskosrpski jezik. Nažalost, sada imamo slavistiku samo na postdiplomskom nivou - ističe Zdravka Gugleta.

Za doktorsku tezu Zdravka Gugleta izabrala je poeziju Vaska Pope i Čarlsa Simića (poznatog američkog pesnika, poreklom iz Beograda, koji stvara na engleskom).

- Tema nije čisto slavistička, ali sam odlučila da podržim katedru za slavistiku čija budućnost na Univerzitetu Monaš i nije tako sigurna. Dobra vest je da je Univerzitet Monaš nedavno dobio ogromnu zbirku knjiga na slovenskim jezicima koja će nositi ime po svom dobrotvoru Adi Booth. Ada Booth je pri tom ostavila i redovan priliv novca od svojih investicija koji se može upotrebiti samo za kupovinu knjiga, koje su u vezi sa slavističkim temama (književnost, istorija, umetnost...). Iskreno se nadam da će ovo podstaći Monaš da snažnije promoviše katedru za slavistiku budućim studentima kako bi se ona očuvala - ističe Zdravka Gugleta.

 

Amerika sledeća stanica





Da li je Australija vaša konacna životna stanica?

- Na poslednjoj sam godini doktorskih studija. Planiram da predam rad početkom sledeće godine. Imam više opcija šta ću posle: na primer, postoji mogućnost da odem u SAD na par godina ukoliko dobijem stipendiju za postdoktorski rad jer su tamo programi komparativne književnosti i slavistike vrlo razvijeni. Ako mi to ne uspe, najverovatnije ću ostati ovde u Australiji na određeno vreme, i pokušaću da nađem posao kao predavač na fakultetu. Želim da nastavim sa istraživanjem književnosti, da prevodim i pišem - kaže Zdravka Gugleta koja je trenutno u Americi na stručnom seminaru.

 

  Najduže 10 godina bez selidbe

 

Kao i većini njenih vršnjaka, tragičan rat u Jugoslaviji je promenio bezbrižno detinjstvo, nju i njenu porodicu odveo je daleko od rodnog kraja. Ona je uz učenje i knjigu pokušavala da pobegne od svakodnevne životne nesigurnosti i briga.

 

Ljubav prema književnosti otkrila je sasvim slučajno, kada je zalutala u ekonomiju.

- Detinjstvo sam provela u Pritoci, selu nadomak Bihaća. Zbog rata u Bosni moja porodica i ja smo se obreli u Kikindi. Odatle dolazimo u Melburn 2002. godine. U Australiji sam već 10 godina, što je najduži period koji sam provela u jednom mestu. Iako sam se često selila u toku, a i posle rata, menjala škole, nastavnike, društvo, uvek sam bila savestan đak. Učenje mi je pružalo utočište, dok je u mom okruženju vladala nesigurnost i briga - seća se Zdravka Gugleta.

 

Nastavak na Vesti-online.com...