Izvor: Vesti-online.com, 08.Nov.2012, 04:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oproštajna liturgija i zavet oca Sergija

Posle dvadeset plodonosnih godina na mestu starešine manastira Presvete Bogorodice u Himelstiru protosinđel Sergije Cvijan Paraklis (69) prošle nedelje je završio radni vek. Njegove dužnosti su praktično prestale juče 2. novembra, a oproštajnu liturgiju za svoje vernike održao je u nedelju 28. oktobra.

Čuvajte veru pravoslavnu: Otac Sergije

 

Početak liturgije koju je služio sa jerejom Boškom Janjićem i čtecom Davidom Močićem pružao je uobičajenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nedeljnu sliku, osim što je sa horom za pevnicom stajao i vladika Konstantin. Pedesetak vernika skupilo se na kraju bogomolje, pored svećnjaka, pa hram izgleda prazniji nego što jeste. Tutori Marko Tešić i Božidar Erić, sležući ramenima konstatuju da su očekivali više naroda. Ručak koji je iguman spremio, predviđen je za najmanje stotinu gostiju, kažu tutori.

 

Patriota i humanitarac

Protosinđel Sergije Cvijan Paraklis rođen je 1944. u Vilčevićima kod Zvornika. Bogosloviju "Svetog Save" u Beogradu završio je 1970, a studije na Duhovnoj akademiji u Sergijevom Posadu Rusija upisao je 1980. i diplomirao 1984. godine. Od 1971. do 1980. kada je otišao u Rusiju na studije bio je upravitelj manastira Ozren. u Nemačku je došao 1991. i preuzeo upravu manastira Presvete Bogorodice u Himelstiru. Zbog njegovog patriotskog i humanitarnog angažovanja Mirko Šarović je ocu Sergiju dodelio visoko odlikovanje Republike Srpske.

Liturgija je počela tačno u deset sati, a u sledećih pola sata pokazalo se da njihova očekivanja nisu bila bez osnova. Narod je neprekidno dolazio, a do polovine liturgije bogomolja je bila popunjena skoro do podesta Presvete Bogorodice u prednjem delu, u ravnini arhijerejskog trona.

  U čast igumanu: Vladika Konstantin sa horom

 

- Ne mogu da stojim jer sam operisao nogu, ali sam morao da dođem da se oprostim od ovog velikog čoveka i sveštenika - kaže Nikola Gvojić iz Pajni koji je u manastir došao sa suprugom i dvoje unučadi.

U prvim redovima stoji Aleksandar Biševac iz Braunšvajga i još mnogo mladog sveta koji je iz okolnih mesta, najviše iz Hanovera, došao da čuje poruke svog mudrog duhovnika.

  Tutori: Božidar Erić i Marko Tešić

 

U hramu grobna tišina. Samo se iza oltara čuje molitva oca Sergija: "Gospodi pomiluj" i umilnim ženskim glasovima umatani duboki bariton vladike Konstantina: "Blagoslovi oče naš".

Bogomolja je mirisala tamjanom, a među vernicima, kako je liturgija odmicala, počeo je da se čuje i poneki šapat.

 

Veličina

- Navikao sam na oca Sergija, iako sam tu bio i ranije. On je veličina i kao čovek i kao sveštenik. Za svakoga je imao lepu reč. Uživao je nepodeljene simpatije vernika i naroda - kaže tutor Marko Tešić.

- Nikada neću zaboraviti, kad sam ga 1993. prvi put video. Dovezli smo humanitarnu pomoć iz Hanovera. Ovde, u podrumu bilo je skladište. Mantije tog sveštenika bile su bele od brašna. Istovarao je zajedno s nama. Taj događaj bio je presudan za promenu mog mišljenja o sveštenstvu i crkvi - šapatom objašnjava humanitarac iz Hanovera.

Napokon, svetački umornog lica i duboko utonulih i tužnih očiju s velikim sjajnim krstom u ruci pred vernicima se pojavljuje otac Sergije. Njegove reči su lagane i odmerene. Svečane i obavezujuće. Rastanak očevidno, teško pada i vernicima i pastiru božjem. Kao da ni vera u ponovni susret na nebu nije dovoljna da ublaži tugu za ovozemaljskim rastankom.

- Svaki rastanak je težak, ali uteha je u molitvi koja će nas kao nit i dalje duhovno povezivati - teši iguman i sebe i svoje vernike.

  Oproštaj: Manastir bio pun

- Uvek ste me poštivali i rado primali u svoje domove i ja vam od srca zahvaljujem, kao i episkopu Konstantinu koji me postavio na ovu dužnost. U zavet vam ostavljam: Čuvajte svoju čestitu veru pravoslavnu.

Posle duže i na momente dirljive besede u kojoj je ukazao na vrednosti pravoslavne vere i upozorio na štetnost "obećanja raznih sekti" otac Sergije je svoje vernike zamolio da i dalje po duhovnu hranu dolaze u crkvu "koja je jedino mesto na kojem može da se nađe duhovno spasenje."

- Hvala Gospodu što mi je dao zdravlja i snage da mu zajedno s vama služim dvadeset godina - završio je iguman, a jednoglasno i svečano su potvrdili vernici: "Hvala mu".

 

Videću ga ponovo

- Čovek je i sveštenik u pravom smislu. Svi su bili dobri, ali otac Sergije poseduje nešto što drugi nemaju. On zna s narodom. Svi će ga dugo pamtiti, a ja ću ga još koji put sresti, jer će on penzionerske dane provoditi na južnoj strani Šapca, a ja na suprotnoj prema Rumi. Deliće nas samo 17 kilometara - teši se tutor Božidar Erić.

 

Nastavak na Vesti-online.com...