Izvor: Vesti-online.com, 12.Sep.2014, 13:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nostalgiju leči stihovima

Rat na prostoru bivše Jugoslavije doveo ju je u Nemačku, zemlju koju je poznavala jer je njen suprug tu radio. Do tada Nevenka Dolić-Đukić iz Teslića nije ni pomišljala da će u Nemačkoj boraviti više od nekoliko dana turistički. Imala je dobar posao, brinula je o deci i uživala u svim blagodetima koje je nudila bivša Jugoslavija. Ipak rat je učinio da joj se porodica spoji, ali ne u rodnom gradu već daleko od njega.

Uživa u odrastanju unuka: Nevenka sa Leonom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Pošto je već radila kao medicinska sestra očekivala je da će taj posao lako pronaći, ali joj je rečeno da prvo mora da položi praktični ispit hirurgije i interne medicine, što je i uradila.

- Rat je buktao, povratka nije bilo, pa sam u Ulmu u jednoj ortopediji, odradila praktični rad. Bili su prezadovoljni mojim radom, ali kako nije bilo internog odeljenja posao u toj ustanovi nisam mogla da dobijem - kazuje Nevenka.

  Osamostaljenje

U Štutgartu je imala više sreće, završila je praksu, položila ispite i po drugi put u životu postala diplomirana medicinska sestra. Trinaest godina je radila u klinici Bad Kanštat, gde je medicinsko osoblje bilo pretežno od Šentilja do Đevđelije.

- Beše tu izuzetno dobra klima, svi smo se dobro slagali, a često se noću dešavalo da pretežno dežura osoblje sa prostora bivše Jugoslavije, pa smo se često pitali kome pripada ta bolnica bivšim Jugoslovenima ili Nemcima - seća se Neveka.

Potom je usledio otkaz zbog velikog broja zaposlenih i Nevenka je poželela da se osamostali.

 

Fudbal sa unucima

Kada ode u penziju misli da će i dalje poslovno biti aktivna i da će dosta vremena provoditi u Nemačkoj uz unuke Leona i Aleksandra, sa kojima se rado igra u dvorištu. Za njih rado sprema omiljena jela i uživa u njihovom odrastanju. Omiljena igra unucima je fudbal i ne daju baki da napravi pauzu, a pošto je u formi hrabro se drži.

Nekada je bila aktivna u šahu, bila je član šahovske sekcije u Plohingenu. Iako je tada bila u tom klubu jedina žena koja je igrala šah kaže da je muški deo nije štedeo i da se dobro borila. Jedno vreme se bavila i plesom i razmišlja da mu se ponovo vrati.

- Izlaza nije bilo, nada je bila tu i jasan cilj. Ponovo sam se doškolovala i počela da radim na respiratorima.

Posla je bilo i previše, radila je i po 12 sati dnevno, a često i duple smene.

- U to vreme na tom polju bio je veliki nedostatak sestara. Bila su to teška vremena, a bila sam i mlađa. Sada više ne bih ni mogla niti želela. Kada se samo setim meseci i godina kada se radilo svaki dan u nedelji, samo je godišnji odmor bio redovan. Sada više nije tako, unuci su tu i svaki vikend mora da bude slobodan - ističe Nevenka Đukić.

  Inspiracija kad je najteže  Poeziju piše od detinjstva: Na promociji knjige "Odsjaj duše"

Nostalgiju koju je imala i ima i sada leči pesmama, često svojim jer poeziju piše od ranih školskih dana. Kaže kada joj je najteže dobije najveću inspiraciju. Prvu zbirku objavila je 1997. godine, "Vreme menja ljude", a drugu 2011. "Odsjaj duše".

Godinama je bila član udruženja Radnik pesnik u tuđini u Štutgartu gde u pet zajedničkih zbirki ima po deset njenih pesama. Posle je postala član i bila jedan od osnivača literarnog udruženja "Zdravko Đekić" iz Vajblingena nadomak Štutgarta.

- U slobodno vreme se družimo, gajimo naše pismo, poeziju, trudimo se da baština reči, pisma, izgovora i jezika, na ovom području ne izumre. Trudimo se da našu lepu reč prenesemo i na mlađe generacije, da očuvaju identitet i ne zaborave svoju kolevku. Organizujemo susrete i druženja, redovno odlazimo na književne večeri naših kolega po peru u razne gradove (Minhen, Cirih, Frankfurt...) i družimo se sa njima. Lepe su to večeri koje svakoga obogate i duše ispune - priča Nevenka.

 

Duša ispunjena u Tesliću

Nevenka ne krije da joj dušu najviše ispuni rodni kraj Teslić, u koji odlazi kada god se ukaže prilika, a to je vrlo često.

- Roditelji, brat i njegova porodica i dragi moji prijatelji svaki put mi ispune dušu. Pošto sam u duši ostala Jugoslovenka ne idem samo u Teslić. Odlazim i u Novi Sad gde imam kuću i u Umag gde imam stan. Kada me neko pita odakle sam odgovor je uvek ponosan i isti - ima me svuda, ali sam rođena i privržena Tesliću. Svuda se osećam, slobodno, zadovoljno, pa tako moje godišnje odmore delim po tim mestima.

Pored poezije i putovanje je njen hobi. Posetila je mnoga mesta u Americi, Australiji, Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Tunisu, kao i u Nemačkoj.

 

Nastavak na Vesti-online.com...