Izvor: Vesti-online.com, 03.Nov.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ništa nije malo i nikad kasno

U selu Korbevcu, u siromašnoj, trošnoj kućici Stamenkovića, skrajnutoj od očiju, u zabačenoj mahali, zatičemo Tamaru, učenicu prvog razreda Tehničke škole sa majkom Snežanom, invalidom od rođenja, kako u šerpici na šporetu sprema skroman ručak.

Srećna kad ima šta da skuva: Tamara i Snežana Stamenković  

Uručujemo im novčani prilog od 80 australijskih dolara porodice Joksić iz Sidneja. Istina, stigao je u njihove ruke tri nedelje kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nego što je planirano, ali naše obrazloženje do njihovih ušiju ne dopire. Od silnog iznenađenja kao da su i ogluvele i zanemele, pa zure u novac i poskakuju od radosti.

- Hvala, hvala, hvala... Ko su ti ljudi, zašto baš nama... - konačno progovori sa suzom u očima Snežana.

 

Prosečan đak

- Nisam odlična, ali nemam slabih ocena, imam trojke i četvorke. Nije mi lako, ceo dan mi prođe u putu, a nema ko da mi pokaže kada mi nešto nije jasno. Zato odem ranije u školu, sačekam drugaricu koja je odlična učenica i pitam da mi neke stvari razjasni. Tako bolje naučim i nikad ne dobijem jedinicu. Za mene je uspeh da položim razred, da završim srednju školu i obradujem roditelje - kaže Tamara.

Čitamo im ono šta su Joksići napisali u kratkom pismu punom topline. Novac šalju od srca u nadi da će i Stamenkovići dočekati bolje dane, uz saosećanje za sve dobre i napaćene duše, te im šalju i pozdrave, a sve u slavu jedinoga Boga, Isusa Hrista, povodom dana začeća Jovana Krstitelja. Na ovaj način odaju poštu i svojim preminulim roditeljima Katarini, Radoslavu, Radmili i Živanu.

Dok Snežana briše suze, Tamara broji novac i radosno viče:

- Mama, ovde ima za patike i jaknu, kupićemo na pijaci! Mislila sam da su nove patike daleki san, a ono, evo, setili se dobri ljudi. Hvala puno, recite im da sam mnogo radosna i srećna - kaže Tamara.

Ona sa ocem Svetomirom i majkom Snežanom živi od majčine penzije koja iznosi 100 evra. Većina novca ode na nju, za mesečnu kartu, užinu i školske potrepštine. Otac Svetomir nigde ne radi, za njega kao invalida nikad nije bilo posla. Da bi imali koji dinar u džepu, za hranu i osnovne potrebe u kući svakog dana odlazi u nadnicu. Prvo se raspita da li je neko umro jer se nada da će ga pozvati da iskopa grob. Dobiće pet evra, ali i hranu i piće za dušu pokojnikovu koje donosi kući.

 

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Najviše ga ljudi zovu da cepa drva, znaju da nemamo, pa iz sažaljenja ga unajmljuju. Koliko je ovog leta i jeseni iscepao drva, naređao po šupama, duša mu zna - kaže Snežana.

Dok sedimo i razgovaramo sa Tamarom, koja drži knjigu u krilu, otac Svetomir je u Vranju, u školi, na roditeljskom sastanku.

Otišao je autobusom, čvrsto stežući u džepu nekoliko stotina dinara koje je tog prepodneva zaradio cepajući drva u selu. Otišao je gegajući, jer mu je jedna noga poprilično kraća. Obećao je da će da kupi malo salame i viršle koje Tamara obožava.

Ali, pogled ne skida sa novčanica. Iz glave joj ne izlaze nove patike i jakna.

Majka joj govori da moraju da sačekaju da dođe otac, da ga pitaju za dozvolu, a potom, smešeći se kaže:

- Dozvoliće on, Tamara je njegova mezimica, ona nam je sve, kasno smo je dobili i za nju živimo. Ali, red je da se pita da se poštuje glava kuće - ističe Snežana.

Odlazimo, ubeđeni da je novčani prilog došao u pravi čas, u prave ruke siromaška.

Nastavak na Vesti-online.com...