Izvor: Vesti-online.com, 11.Okt.2014, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marsej i danas pamti zlodelo

Na visini, kako i zaslužuje, a i na zadovoljstvo svih učesnika i prisutnih, na nekoliko mesta u Marseju obeležena je osamdesetogodišnjica od ubistva kralja Aleksandra i šefa francuske diplomatije Luj Bartua.

Marsej pamti zlodelo

Dijaspora na mestu atentata

Polaganje ruža na grobove solunaca

Zvaničnici pred spomenikom patriotizma

 

Istina, zgusnuti protokol ceremonije nije omogućavao da svi zainteresovani budu na svakom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << mestu gde su želeli, ali što je najvažnije, na svakom mestu bilo je patriota odevenih u narodne nošnje i okićenih srpskim trobojkama.

 

Zastavničari

Čast da na svečanoj ceremoniji nose zastave dobilo je dvoje dijasporaca: Milica Milutinović iz Marseja i Petar Pepi Petrović iz Pariza.

Tragični događaj od 9. oktobra 1934. godine istorija pamti sa gorčinom, ne samo po nehumanosti, već i kao političko zlodelo koje je, u pravcu rata, kanalisalo tadašnje dalje evropske tokove.

Marsej pamti taj dan. Sada, posle osam decenija, francuska vlada u zvaničnu posetu pozvala je prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i princezu Katarinu.

 

U ceremonijanom delu pridružila im se zvanična delegacija Srbije predvođena savetnikom predsednika Srbije Radoslavom Pavlovićem, predsedavajućim Krunskog saveta Dragomirom Acovićem, njihovim domaćinima sekretarom za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Arlen Denizom i preferom Marseja, a sa srpske diplomatske strane ambasadorom Rajkom Ristićem i izaslanikom odbrane puk. Zoranom Rašetom i drugim zvaničnicima.

 

"Odakle si sele"

Kako su najavili, naši Parižani su došli u narodnim nošnjama, što je izazvalo opšte simpatije, zaustavljali su ih, raspitivali se odakle su, a kad je princeza Katarina videla Slavicu Loran i Slobu Šumadinca, odmah ih je izabrala za svoje telohranitelje.

- Mi veće počasti nismo doživeli - ushićeno su govorili Slavica i Slobo, koji su, kao "solisti hora zemljaka" poveli pesmu, pa je marsejskim ulicama odjekivalo: "Odakle si, sele".

Tokom cele ceremonije provlačilo se prijateljstvo dve zemlje, podvukli su to i govornici (knez Aleksandar i ministar Deniz) uz naznaku da srpsko-francusko prijateljstvo traje.

A, trčalo se sa kraja na kraj Marseja, stiglo i na groblje Solunaca u 100 kilometara udaljenom San Mondrijeu i svugde se spontano nametao osećaj dobrodošlice, dobronamernosti i ponos pripadnosti.

Istorija je evocirana na četiri mesta: pred patriotskim spomenikom Korniš, na mestu ubistva kralja Aleksandra, u Muzeju u Marseju i na groblju San Mondrije, gde je, možda, bilo i najemotivnije, tu je za Ambasadu Srbije i dijasporce omaž organizovao veliki tamošnji humanitarac Velimir Ostoja. Položeno je cveće, a zemljaci su se odlučili za 22 ruže na 22 groba srpskih solunskih boraca -ranjenika koji su preminuli tokom lečenja u Marseju.

Uz Milicu Milutinović koja je povukla najveći deo odlične dijasporske organizacije i Srbe iz Marseja i okolnih mesta, u Marsej je stiglo dvadesetak Parižana: Romeo Milošević je predvodio članove Saveza Srba Francuske, uz njega su bili članovi Svesrpske zajednice Francuske, Udruženja "Kralj Petar Prvi", Ravnogorskog pokreta i Udruženja Kraljevine Karađorđević.

Nastavak na Vesti-online.com...